Da li biste voleli da vam šef zabrani korišćenje službenog mejla posle posla?

Poslovni mejlovi, a ponekad i pozivi, stalno pristižu, pa zaposleni ne mogu u potpunosti da se posvete svom slobodnom vremenu, već su i tada prinuđeni da razmišljaju o poslu i da odgovaraju na službene mejlove.

Takav tempo, međutim, ne mogu svi da izdrže, zbog čega neke kompanije, ali i države, pokušavaju da promene tu situaciju i da radnike oslobode poslovnih obaveza, odnosno službenih mejlova i poziva posle završetka radnog vremena.

Zato su, na primer, serveri nemačke kompanije Volkswagen podešeni tako da zaposleni ne mogu da primaju službene mejlove u periodu od 30 minuta posle završetka radnog dana do pola sata pre početka radnog vremena narednog dana.

Lidl je u Belgiji zabranio slanje mejlova između 18h predveče i sedam sati ujutro, kako bi svojim zaposlenima pomogao u bezbrižnom provođenju slobodnog vremena.

Francuska je, tako, 2017. godine donela zakon prema kome bi kompanije sa više od 50 zaposlenih trebalo da donesu odluku o vremenu kada se ne smeju slati i niti se sme odgovarati na mejlove.

U Njujorku su, takođe, počeli razgovori o tome kako bi zaposlenima trebalo da se omogući "pravo da budu nepovezani" posle posla.

Ilustracija / Foto: Depositphotos/SIphotography

Rezultati nedavnog istraživanja Univerziteta u Saseksu, međutim, pokazali su da zabrane pristupa imejlu posle radnog vremena ne predstavljaju baš najbolje rešenje, budući da mogu da dovedu do priličnog stresa i nezadovoljstva.

Jedan deo zaposlenih, naročito onih ambicioznijih, želi da ima stalan pristup svojim službenim mejlovima, pošto im to omogućava fleksibilnost radnog vremena i kvalitetnije obavljanje posla.

Pored toga što ih zabrana ometa u ostvarivanju poslovnih ciljeva, problem je i to što će se, van radnog vremena, u inboksu nakupiti gomila mejlova na koje mogu da odgovore tek kada dođu na posao.

U tom slučaju, prvo se treba izboriti sa pristiglom poštom, što može da potraje, pa se tek onda posvetiti novom radnom danu.

Sve to, upravo, izaziva dodatan stres, nervozu i zabrinutost, zbog kojih se neki zaposleni osećaju opterećeni neizvršenim obavezama.