Prvi koraci ka oslobođenju

Višegodišnje preganjanje sa trial verzijama, serijskim brojevima i ponekad krekovima stvorilo je pogrešne navike kod većine "običnih" korisnika računara u našem okruženju. Dolaskom legalizma u naše krajeve, počelo se razmišljti o pravilnosti pomenutih trendova i navika, pre svega što je 99% softvera kod nas kupovano na ulici ili preuzimano preko interneta, bilo koja društvena sfera da je u pitanju.

Autor: Ivan Jelić

Podeli

Dok su se u našoj okolini kopirali .exe fajlovi ili unosile višeznačne oznake prilikom instalacije programa i operativnih sistema, u svetu se razvijao pokret koji je kao primarne imao druge vrednosti. Koncepcija i ideja koje su kao imperativ imale slobode korisnika dovele su do razvoja čitavih operativnih sistema i pratećeg softvera najrazličitijih namena, koji je slobodan za kopiranje, modifikaciju i distribuciju, i uz sve to legalan. Pojedine aplikacije su multiplatformske pa se mogu instalirati i na MS Windows, pri čemu predstavljaju vrlo interesantna i ponekad i bolja rešenja od opšteprihvaćenih klišea.

OpenOffice

OpenOffice je kancelarijski paket nastao na temeljima SUN-ovog StarOfficea, tačnije dalje razvijan iz kôda ove svite nakon njenog oslobađanja od strane pomenute kompanije. Paket je u svojim prvim verzijama skrenuo pažnju na sebe, a mnogi današnji korisnici GNU/Linuxa su svoj prvi kontakt sa opensource svetom doživeli preko OpenOfficea. Trenutno aktuelna serija 2 predstavlja vrlo napredan i moćan skup programa svih namena. Paket je sastavljen od programa za obradu teksta (Writer), tabela (Calc), izradu prezentacija (Impress), vektorsko crtanje (Draw), rad sa bazama podataka (Base). Aplikacije iz paketa podržavaju uvoz i izvor MS Office fajl formata, dok su njihove mogućnosti na veoma visokom nivou, što OpenOffice često vrlo opravdano stavlja u poziciju realne zamene za mnogo skuplji popularni MS Office.

Firefox i Thunderbird

Firefox predstavalja najpopularniju alternativu Internet Expolreru. Nastao je odvajanjem web browsera iz paketa Mozilla, koji pak predstavlja opensource projekat nastao na kôdu koji je Netscape otvorio za javnost krajem prošlog veka. Zahvaljujući brzini, otvorenosti kôda, mogućnosti lake nadogradnje pomoću ekstenzija, bezbednosti (koja je, ruku na srce, poslednjih meseci prilično poremećena) i kompatibilnosti sa web standardima, postao je vrlo popularan, pa se vrlo često može videti kao podrazumevani browser na Windows računarima.

Thunderbird je takođe izdanak Mozilla paketa i predstavlja jedan od najpopularnijih opensource email klijenata. Pored manipulacije elektronskom poštom, Thunderbird može služiti i za pregled news feedova, dok je kao i Firefox nadogradiv pomoću ekstenzija. Poseduje sisteme za filtriranje junk i spam poruka, kao i bezbedonosne mehanizme posednje generacije što ga čini vrlo konkurentnim proizvodom na sceni.

GIMP

GIMP možda predstavlja jedan od najpoznatijih free software projekata kada su aplikacije uske namene u pitanju. Ono što ga izdvaja je drugačija koncepcija korisničkog interfacea što može biti problem za korisnike naviknute na druge programe. Godine razvoja su ovom programu donele profesionalni nivo kvaliteta, ukoliko izuzememo još nedovršeni deo vezan za CMYK separacije, što je presudno za njegov proboj u DTP svet. No, kada su u pitanju oblasti u kojima pomenuti problem ne predstavlja kamen spoticanja, GIMP može biti veoma koristan, obzirom da pruža zaista puno, a besplatan je i legalan. Program se odlikuje vrlo dimaničnim razvojem, pa se u bliskoj budućnosti očekuje otklanjanje aktuelnih nedostataka kako bi GIMP postao ravnopravna konkurencija vlasničkim rešenjima u svim sferama.

GAIM

GAIM spada u grupu vrlo popularnih programa za instant dopisivanje budući da ovi servisi tokom poslenjih godina znatno dobijaju na popularnosti. Raznovrsnost servisa često uzrokuje i raznovrsnost programa, što može biti problem ukoliko se koristi više različitih protokola. GAIM u tom smislu predstavlja odlično rešenje jer predstavlja "all in one" program koji podržava sve poznate IM protokole. Dakle pomoću njega je moguće držati sve IM kontakte jednom aplikacijom bez obzira na protokol, a poseduje podršku i za IRC chat. U skorijoj budućnosti se očekuje objavljivanje nove verzije 2 koja će pored već standardnih mogućnosti posedovati podršku za SIP protokol.

Ivan Jelić je osnivač i predsednik Mreže za slobodan softver i saradnik Fondacije za slobodan softver Evrope. Glavni i odgovorni urednik časopisa o slobodnom softveru GNUzilla, dok je radio ili radi za većinu domaćih eminentnih IT časopisa, kao saradnik u oblasti slobodnog softvera i otvorenih standarda u informatici i njihovoj primeni.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.