Baterije: Pokretačka energija budućnosti ili uzrok nove prirodne katastrofe?

Апсолутно смо отишли са коња на магарца. Људи нису свесни колико су батерије штетне. Од производње до уништавања за које 99% земаља нема одговарајућа постројења. Уместо водоника или неког зеленог вида сагоревања ми одосмо на батерије. Као да ђаво покреће човечанство ка уништењу. Бар тако делује, нажалост :(

Sjajno. Kad Rio Tinto krene sa litijunom i jadaritom u dolini Jadra, celo Podrinje i Radjevina mogu da se obese.

mi izgleda resavajuci se jednog zagadjivaca,nafte ,dobijamo jos goreg.

Lep članak za ljubitelje i srećnike koji su oduševljeni pronalaskom rude u Srbiji za proizvodnju litijuma. Posebno za one koji su očarani E automobilima pošto imamo "čistu" struju na pretek pa bi to bio poseban dodatak "raju" koji bi zavladao u našoj Srbiji!

Em su baterije stetne, em se struja trosi za punjenje istih (a proizvodi se i ekoloski i neekoloski), em traju odredjeni broj godina, a odlazu se i ovako i onako, em ....
Ne kraju ce elektroautomobili biti znatno stetniji za zivotnu sredinu od klasicnih automobila. Marketing radi cuda, a ljudi barataju povrsnim informacijama bez uvida u sustinu.

Saucesce gradjanima Bora.

Sjajno. Kad Rio Tinto krene sa litijunom i jadaritom u dolini Jadra, celo Podrinje i Radjevina mogu da se obese. (Lozkov, 13. novembar 2019 09:35)

Zbog nepovoljnog geološkog sklopa i ne postojanja opcije B za pozicioniranje jezera sa otpadnim talogom, obesiće se i ostatak Srbije koji živi u BG

Solarni paneli, elektroliza, proizvodja vodonika. Koriscenje istog za el. automobile. To bi bilo pravo ekolosko resenje. Ali ne, ne zato sto nije moguce, vec zato sto se nekome "ne isplati" :(

Otrcana propaganda naftnog lobija. Ne postoji nešto takvo kao "čista industrija", a litijumjonske baterije su ukupno manji zagađivač i od običnih jednokratnih, nepunjivih baterija koje se u većini zemalja kao i kod nas bacaju u đubre.

Interesantno je kako se u ovim naručenim tekstovima uvek spominju automobili, a ne telefoni, kompjuteri, ručni alati... na koje odlazi još uvek većina proizvedenih Li-Ion akumulatora. Zapravo ručne električne alate niko nikad i ne spominje jer su prozvođači akumulatorskih i mrežnih električnih alata isti. Upravo to što su akumulatori automobila veći je samo garancija više da neće završavati na đubrištu i zagađivati vodotokove i zemljište svuda po svetu, nego u pogonima za reciklažu.

Isti ovakav članak bi mogao da se napiše za bukvalno svaku komponentu naftnih automobila, počev od katalizatora, ulja, goriva, pa na kraju i do opet samog olovnog akumulatora bez kojih ni naftni ne mogu. U Srbiji na primer dođe oko 10000 olovnih akumulatora na jedan Li-Ion iz električnog automobila. Ali taj jedan je verovatno ekološki opasniji od tog brda od deset hiljada olovnih, bar u takvo nešto nas ubeđuju ovi propagandisti. Olovo je po njima verovatno zdravije od litijuma... o nafti eto neću ni reč.

Gde god privredjuju kinezi ili Rio Tinto zivotna sredina biva devastirana.

Solarni paneli, elektroliza, proizvodja vodonika. Koriscenje istog za el. automobile. To bi bilo pravo ekolosko resenje. Ali ne, ne zato sto nije moguce, vec zato sto se nekome "ne isplati" :(

Nemas pojma koliko je proizvodnja vodonika skup proces i koliko struje je potrebno za tako nesto. Plus ti solarni paneli koje spominjes skladiste energiju u akomulatorima tj. baterijama.

Kondenzatori su buducnost.

Kada se budete sledeći put čudili kako je neko dete ili neki sportista koji je vodio život u skladu sa najnovijim istraživanjima dobio rak setite se da niko nikad nije pobegao od izduvnih gasova fosilnih goriva. Džaba naftašima sva propaganda, ostaje nepobitna činjenica da su današnja prevozna sredstva mini Černobilji u odnosu na ono što smo imali (konjske, volovske zaprege) i ono što dolazi.

Ljudi vekovima eksploatišu na desetine metala, neki od njih su radioaktivni i ni jedan nije pretvorio ovu planetu u džinovsku dušegupku kao što je to prokleta nafta učinila.

obrni okreni
naj####smo
sve to treba bataliti i vtatiti se na
Konje, volove, robove.

Toliko o elektricnim automobilima...

@ (Joca, 13. novembar 2019 11:50)

Izneo si potpuno paušalne i neproverene informacije i misliš da je tvoj komentar vrhunac nekog nezavisnog i pametnog razmišljanja, iako si sve mogao da proveriš sa par klikova. Naime, proizvodnja litijumskih baterija je, u 2017. godini vredela oko 26 milijardi dolara. Baterije za elektronske uređaje za domaćinstvo (telefoni, kompjuteri, ručni alat i tsl.) su činile svega 28% od ukupne količine proizvedenih baterija - dakle, lavovski deo je, još tada, otpadao na električne automobile. Do 2025. proizvodnja baterija će se učetvorostručiti, na preko 100 milijardi dolara, a najveći pogon tom rastu će dati upravo el. vozila. Glupo je uopšte upoređivati baterije iz elektronskih uređaja i one iz el. vozila, jer u el. uređaje ide jedna ili dve baterije, dok se baterija kod el. automobila sastoji iz NEKOLIKO HILJADA individualnih baterija koje su međusobno povezane - dakle, u jednu Teslu, ide onoliko baterija koliko bi išlo u, verovatno, šleper laptopova. Takođe je besmisleno upoređivati klasične akumulatore i litijumske baterije kod el. vozila, jer su to potpuno dva različita proizvoda sa različitom namenom (li-ion treba da isporučuju energiju kontinuirano i stabilno, dok akumulatori to rade u kratkim izlivima velike energije kad se startuje auto). Kod akumulatora su olovne pločice izuzetno tanke, dok su te pločice kod li-ion baterija daleko deblje i čvršće, tj. više teških metala se tu upotrebljava.

(Joca, 13. novembar 2019 11:50)

Druze sve si u pravu ali cinjenica je da se zbog litijuma, platine i paladijuma krce amazonske i africke prasume. Iza toga ostaje pustos. Naftu vadimo sa istih busotina vec sto godina i sva steta je vec nacinjena. Vecina busotina je u pustinjama bliskog istoka a tamo ionako nista ne raste. Tako da ima taj novi ekoloski faktor koji je povezan iskljucivo sa elektricnim automobilima.

Nekoliko puta sam napisao u rubrici auto, da električni automobili sa njihovim baterijama dok stignu u prodaju zagade planetu kao dizelaš da se vozi 200-300 hiljada km. U slučaju kvara barerije i zamene iste se duplira. E sad ako se uzme da prosečni kupac autoobila vozi auto 5 godina i prelazi 20000km godišnje, a onda opet kupi novi, opterećuje ekologiju 2-3x više nego sa novim dizelom. Zagadjenje za dobijanje struje je zanemarljivo u odnosu na ono sto se radi za proizvodnju baterija. Ovaj hajpi sto se gura sa baterijama je totalna agonija i ludost. Kondezatori su puno bolje rešenje ili vodonik ali na tom pravcu se mnogo manje radi

Manje se sekirajte da ne skratite sebi život zbog ekologije :-) Inače kod nas stručnjaci za ekologiju na svom poslu - služe samo za ispijanje što više kafa u nepreglednim pauzama .
Evo kao stručnjak na polju energetike o kome je članak i napisan ,samo da kažem da ima najmanje 4 katastrofalno netačnih navoda o baterijama .
Najbolji vid iskoristive energije u autoindustriji jeste vodonik ali nažalost ljudska vrsta stremi ka uništenju , tako da ...

(Joca, 13. novembar 2019 11:50)

Porediš ti auta i telefone - jesi ti normalan?!
Pa baterije i treba da se usavršavaju na sitnijim sistemima!
Biće da je auto malo prevelik sistem za tako nešto, i to plus kad su sagorevajući motori došli do perfekcije.

Ima rešenje, benzin i dizel :) ovo sve nisu nikakvi naučnici, već lažni naučnici, ekofašistički aktivisti i plaćenici neomarksističkih vlada i crony kompanija, dakle, treba se opustiti, glasati za političare koji će da nam s vrata skinu razne gretene, jer u civilizovanom svetu priroda nikad nije bolje stajala, a globalno otopljavanje zbig ljudskog faktora, je presna i voziti SUS motore, sve dok se ne pojavi nešto zaista bolje i jeftinije bez lopovskih dotacija a ne ove neudobne i za normalnu eksploataciju nespremne elektronakarade.

Darvile, Darvile... Vodonik jeste najcistiji izvor energije ali je daleko od isplativog. Ne postoji jeftin nacin da se odvajaja vodonik iz molekula vode, postoji vise nacina ali nije ni jedan efikasan. Recimo trosak da se napuni jedan "rezervoar" vodonikom kosta 10 do 20 puta vise nego da se napuni baterija elektricnog automobila. Sad sa baterijama postoje dva problema jedan je prljav proces proizvodnje a drugi veoma skup proces reciklaze, tako da se danas vecina baterija skladisti pitaj Boga gde u iscekivanju jeftinijeg procesa reciklaze, i ako se taj trend nastavi mogu velike ekoloske posledice u buducnosti da nastanu od te "ciste" energije.

Naftu vadimo sa istih busotina vec sto godina i sva steta je vec nacinjena. Vecina busotina je u pustinjama bliskog istoka a tamo ionako nista ne raste.
(Novica, 13. novembar 2019 12:51)
Vidi, glavni problem su baš te bušotine nafte sa arabijskog poluostrva i morske bušotine jer se u njima gas najčešće spaljuje. Nema nafte bez gasa, a iz tih bušotina i naftnih polja uglavnom im je neisplativo utečnjavanje ili pretvaranje gasa u električnu energiju i distribuciju. Dim sa baklji na kojima se gas spaljuje je visok i po nekoliko kilometara na svakom od tih GC (sabirnih centara). Veravatno to nikada nisi video, ali takve baklje gore gotovo več čitav jedan vek. Niko zapravo ni ne zna koliko je ukupno kubnih kilometara gasa tako spaljeno u atmosferu. Zagađenje iz rafinerija i automobilskih auspuha je zapravo samo jedan deo ukupnog zagađenja naftom.

Sada se na različite načine pokušava da se ta energija bar ne spaljuje i baca jr tamo gde ima nafte nema druge industrije koja bi električnu energiju trošila. Deo se koristi za male potrebe u neposrednoj okolini, deo i dalje spaljuje, a planiraju da otvore pogone za desalinizaciju morske vode tom energijom. Ali uglavnom šeike zanima samo nafta koju mogu u tankere.

Jasno ti je da nisu te hiljade tona čađi i ugljen dioksida ostale u njihovim pustinjama? Ne postoji veći zagađivač od nafte, ni ugalj to nije iako se eksploatiše duže.

Ali sada zbog litijuma samo što nije smak sveta.

Eto, u Boru se ne proizvode baterije, pa vidite kakvo je zagađenje.

Ljudi menjaju mobilne na par godina, baterije više gotovo niko ne menja, pa niko ne diže frku oko toga, a pogledajte samo koliko se godišnje u Srbiji proda nepunjivih baterija, koje često završe u običnim kontejnerima umesto u onim posebnim kantama za odlaganje baterija (ima ih u nekim supermarketima).

Problem je druge prirode, ako se nastavi rast prodaje električnih automobila, moraće da se povećaju kapaciteti za proizvodnju električne energije, a tu su preostali jedino izvori solarne i energije vetra, iz kojih je električna energija nekoliko puta skuplja.

Za sada, hibridi koji bi u gradu mogli da pređu 100 ili više kilometara su optimalno rešenje, ali kad bi mogli da se dopunjuju preko punjača ili kućne instalacije, tako da se po gradu mogu voziti na električnu energiju, a na dužim relacijama na benzin/plin ili dizel.

Time bi se smanjilo zagađenje u gradovima.

A upravo to je poenta uvođenja električnih vozila, da se zagađenje izmesti iz gradova i da lakše može da se kontroliše u proizvodnji baterija i drugih komponenti.

(Darvil, 13. novembar 2019 23:58)

Pusti se teorije već daj način kako komercijalno proizvesti tolike količine vodonika koje su potrebne da zamene ostale vidove energenata.

Stručnjak.

(Darvil, 13. novembar 2019 23:58)

Blago nama ako su nam stručnjaci kao ti. Pa valjda za taj vidonik još ne postoje adekvatni rezervari. A i neće uskoro.

Toliko ljudi pametuje oko vodonika a manje su imformisani nego oni koje kritikuju, jeste za izdvajanje vodonika treba struja i tesko ga je transportovati ali nije ni to ne resivo, u Nemackoj postoji program izgradnje stanica za punjenje vodonika koje proizvode vodonik na licu mesta elektolizom koristeci solarnu energiju tako da su dva najveca problema (transport i proizvodnja) eliminisana jedim udarcem. Tako da ima resenja samo ako se hoce, a cistijeg prevoza od automobila sa gorivim celijama ne postoji, nusprodukt je najobicnija voda koja moze ponovo da se koristi i tako u nedogled.

Otrcana propaganda naftnog lobija. Ne postoji nešto takvo kao "čista industrija", a litijumjonske baterije su ukupno manji zagađivač i od običnih jednokratnih, nepunjivih baterija koje se u većini zemalja kao i kod nas bacaju u đubre.

Interesantno je kako se u ovim naručenim tekstovima uvek spominju automobili, a ne telefoni, kompjuteri, ručni alati... na koje odlazi još uvek većina proizvedenih Li-Ion akumulatora. Zapravo ručne električne alate niko nikad i ne spominje jer su prozvođači akumulatorskih i mrežnih električnih alata isti. Upravo to što su akumulatori automobila veći je samo garancija više da neće završavati na đubrištu i zagađivati vodotokove i zemljište svuda po svetu, nego u pogonima za reciklažu.

Isti ovakav članak bi mogao da se napiše za bukvalno svaku komponentu naftnih automobila, počev od katalizatora, ulja, goriva, pa na kraju i do opet samog olovnog akumulatora bez kojih ni naftni ne mogu. U Srbiji na primer dođe oko 10000 olovnih akumulatora na jedan Li-Ion iz električnog automobila. Ali taj jedan je verovatno ekološki opasniji od tog brda od deset hiljada olovnih, bar u takvo nešto nas ubeđuju ovi propagandisti. Olovo je po njima verovatno zdravije od litijuma... o nafti eto neću ni reč.

Ima rešenje, benzin i dizel :) ovo sve nisu nikakvi naučnici, već lažni naučnici, ekofašistički aktivisti i plaćenici neomarksističkih vlada i crony kompanija, dakle, treba se opustiti, glasati za političare koji će da nam s vrata skinu razne gretene, jer u civilizovanom svetu priroda nikad nije bolje stajala, a globalno otopljavanje zbig ljudskog faktora, je presna i voziti SUS motore, sve dok se ne pojavi nešto zaista bolje i jeftinije bez lopovskih dotacija a ne ove neudobne i za normalnu eksploataciju nespremne elektronakarade.

Апсолутно смо отишли са коња на магарца. Људи нису свесни колико су батерије штетне. Од производње до уништавања за које 99% земаља нема одговарајућа постројења. Уместо водоника или неког зеленог вида сагоревања ми одосмо на батерије. Као да ђаво покреће човечанство ка уништењу. Бар тако делује, нажалост :(

Solarni paneli, elektroliza, proizvodja vodonika. Koriscenje istog za el. automobile. To bi bilo pravo ekolosko resenje. Ali ne, ne zato sto nije moguce, vec zato sto se nekome "ne isplati" :(

@ (Joca, 13. novembar 2019 11:50)

Izneo si potpuno paušalne i neproverene informacije i misliš da je tvoj komentar vrhunac nekog nezavisnog i pametnog razmišljanja, iako si sve mogao da proveriš sa par klikova. Naime, proizvodnja litijumskih baterija je, u 2017. godini vredela oko 26 milijardi dolara. Baterije za elektronske uređaje za domaćinstvo (telefoni, kompjuteri, ručni alat i tsl.) su činile svega 28% od ukupne količine proizvedenih baterija - dakle, lavovski deo je, još tada, otpadao na električne automobile. Do 2025. proizvodnja baterija će se učetvorostručiti, na preko 100 milijardi dolara, a najveći pogon tom rastu će dati upravo el. vozila. Glupo je uopšte upoređivati baterije iz elektronskih uređaja i one iz el. vozila, jer u el. uređaje ide jedna ili dve baterije, dok se baterija kod el. automobila sastoji iz NEKOLIKO HILJADA individualnih baterija koje su međusobno povezane - dakle, u jednu Teslu, ide onoliko baterija koliko bi išlo u, verovatno, šleper laptopova. Takođe je besmisleno upoređivati klasične akumulatore i litijumske baterije kod el. vozila, jer su to potpuno dva različita proizvoda sa različitom namenom (li-ion treba da isporučuju energiju kontinuirano i stabilno, dok akumulatori to rade u kratkim izlivima velike energije kad se startuje auto). Kod akumulatora su olovne pločice izuzetno tanke, dok su te pločice kod li-ion baterija daleko deblje i čvršće, tj. više teških metala se tu upotrebljava.

mi izgleda resavajuci se jednog zagadjivaca,nafte ,dobijamo jos goreg.

Em su baterije stetne, em se struja trosi za punjenje istih (a proizvodi se i ekoloski i neekoloski), em traju odredjeni broj godina, a odlazu se i ovako i onako, em ....
Ne kraju ce elektroautomobili biti znatno stetniji za zivotnu sredinu od klasicnih automobila. Marketing radi cuda, a ljudi barataju povrsnim informacijama bez uvida u sustinu.

Lep članak za ljubitelje i srećnike koji su oduševljeni pronalaskom rude u Srbiji za proizvodnju litijuma. Posebno za one koji su očarani E automobilima pošto imamo "čistu" struju na pretek pa bi to bio poseban dodatak "raju" koji bi zavladao u našoj Srbiji!

(Joca, 13. novembar 2019 11:50)

Druze sve si u pravu ali cinjenica je da se zbog litijuma, platine i paladijuma krce amazonske i africke prasume. Iza toga ostaje pustos. Naftu vadimo sa istih busotina vec sto godina i sva steta je vec nacinjena. Vecina busotina je u pustinjama bliskog istoka a tamo ionako nista ne raste. Tako da ima taj novi ekoloski faktor koji je povezan iskljucivo sa elektricnim automobilima.

Toliko o elektricnim automobilima...

Kada se budete sledeći put čudili kako je neko dete ili neki sportista koji je vodio život u skladu sa najnovijim istraživanjima dobio rak setite se da niko nikad nije pobegao od izduvnih gasova fosilnih goriva. Džaba naftašima sva propaganda, ostaje nepobitna činjenica da su današnja prevozna sredstva mini Černobilji u odnosu na ono što smo imali (konjske, volovske zaprege) i ono što dolazi.

Ljudi vekovima eksploatišu na desetine metala, neki od njih su radioaktivni i ni jedan nije pretvorio ovu planetu u džinovsku dušegupku kao što je to prokleta nafta učinila.

Nekoliko puta sam napisao u rubrici auto, da električni automobili sa njihovim baterijama dok stignu u prodaju zagade planetu kao dizelaš da se vozi 200-300 hiljada km. U slučaju kvara barerije i zamene iste se duplira. E sad ako se uzme da prosečni kupac autoobila vozi auto 5 godina i prelazi 20000km godišnje, a onda opet kupi novi, opterećuje ekologiju 2-3x više nego sa novim dizelom. Zagadjenje za dobijanje struje je zanemarljivo u odnosu na ono sto se radi za proizvodnju baterija. Ovaj hajpi sto se gura sa baterijama je totalna agonija i ludost. Kondezatori su puno bolje rešenje ili vodonik ali na tom pravcu se mnogo manje radi

Solarni paneli, elektroliza, proizvodja vodonika. Koriscenje istog za el. automobile. To bi bilo pravo ekolosko resenje. Ali ne, ne zato sto nije moguce, vec zato sto se nekome "ne isplati" :(

Nemas pojma koliko je proizvodnja vodonika skup proces i koliko struje je potrebno za tako nesto. Plus ti solarni paneli koje spominjes skladiste energiju u akomulatorima tj. baterijama.

(Joca, 13. novembar 2019 11:50)

Porediš ti auta i telefone - jesi ti normalan?!
Pa baterije i treba da se usavršavaju na sitnijim sistemima!
Biće da je auto malo prevelik sistem za tako nešto, i to plus kad su sagorevajući motori došli do perfekcije.

Gde god privredjuju kinezi ili Rio Tinto zivotna sredina biva devastirana.

Manje se sekirajte da ne skratite sebi život zbog ekologije :-) Inače kod nas stručnjaci za ekologiju na svom poslu - služe samo za ispijanje što više kafa u nepreglednim pauzama .
Evo kao stručnjak na polju energetike o kome je članak i napisan ,samo da kažem da ima najmanje 4 katastrofalno netačnih navoda o baterijama .
Najbolji vid iskoristive energije u autoindustriji jeste vodonik ali nažalost ljudska vrsta stremi ka uništenju , tako da ...

Saucesce gradjanima Bora.

(Darvil, 13. novembar 2019 23:58)

Blago nama ako su nam stručnjaci kao ti. Pa valjda za taj vidonik još ne postoje adekvatni rezervari. A i neće uskoro.

Eto, u Boru se ne proizvode baterije, pa vidite kakvo je zagađenje.

Ljudi menjaju mobilne na par godina, baterije više gotovo niko ne menja, pa niko ne diže frku oko toga, a pogledajte samo koliko se godišnje u Srbiji proda nepunjivih baterija, koje često završe u običnim kontejnerima umesto u onim posebnim kantama za odlaganje baterija (ima ih u nekim supermarketima).

Problem je druge prirode, ako se nastavi rast prodaje električnih automobila, moraće da se povećaju kapaciteti za proizvodnju električne energije, a tu su preostali jedino izvori solarne i energije vetra, iz kojih je električna energija nekoliko puta skuplja.

Za sada, hibridi koji bi u gradu mogli da pređu 100 ili više kilometara su optimalno rešenje, ali kad bi mogli da se dopunjuju preko punjača ili kućne instalacije, tako da se po gradu mogu voziti na električnu energiju, a na dužim relacijama na benzin/plin ili dizel.

Time bi se smanjilo zagađenje u gradovima.

A upravo to je poenta uvođenja električnih vozila, da se zagađenje izmesti iz gradova i da lakše može da se kontroliše u proizvodnji baterija i drugih komponenti.

Darvile, Darvile... Vodonik jeste najcistiji izvor energije ali je daleko od isplativog. Ne postoji jeftin nacin da se odvajaja vodonik iz molekula vode, postoji vise nacina ali nije ni jedan efikasan. Recimo trosak da se napuni jedan "rezervoar" vodonikom kosta 10 do 20 puta vise nego da se napuni baterija elektricnog automobila. Sad sa baterijama postoje dva problema jedan je prljav proces proizvodnje a drugi veoma skup proces reciklaze, tako da se danas vecina baterija skladisti pitaj Boga gde u iscekivanju jeftinijeg procesa reciklaze, i ako se taj trend nastavi mogu velike ekoloske posledice u buducnosti da nastanu od te "ciste" energije.

Sjajno. Kad Rio Tinto krene sa litijunom i jadaritom u dolini Jadra, celo Podrinje i Radjevina mogu da se obese.

Sjajno. Kad Rio Tinto krene sa litijunom i jadaritom u dolini Jadra, celo Podrinje i Radjevina mogu da se obese. (Lozkov, 13. novembar 2019 09:35)

Zbog nepovoljnog geološkog sklopa i ne postojanja opcije B za pozicioniranje jezera sa otpadnim talogom, obesiće se i ostatak Srbije koji živi u BG

Kondenzatori su buducnost.

Naftu vadimo sa istih busotina vec sto godina i sva steta je vec nacinjena. Vecina busotina je u pustinjama bliskog istoka a tamo ionako nista ne raste.
(Novica, 13. novembar 2019 12:51)
Vidi, glavni problem su baš te bušotine nafte sa arabijskog poluostrva i morske bušotine jer se u njima gas najčešće spaljuje. Nema nafte bez gasa, a iz tih bušotina i naftnih polja uglavnom im je neisplativo utečnjavanje ili pretvaranje gasa u električnu energiju i distribuciju. Dim sa baklji na kojima se gas spaljuje je visok i po nekoliko kilometara na svakom od tih GC (sabirnih centara). Veravatno to nikada nisi video, ali takve baklje gore gotovo več čitav jedan vek. Niko zapravo ni ne zna koliko je ukupno kubnih kilometara gasa tako spaljeno u atmosferu. Zagađenje iz rafinerija i automobilskih auspuha je zapravo samo jedan deo ukupnog zagađenja naftom.

Sada se na različite načine pokušava da se ta energija bar ne spaljuje i baca jr tamo gde ima nafte nema druge industrije koja bi električnu energiju trošila. Deo se koristi za male potrebe u neposrednoj okolini, deo i dalje spaljuje, a planiraju da otvore pogone za desalinizaciju morske vode tom energijom. Ali uglavnom šeike zanima samo nafta koju mogu u tankere.

Jasno ti je da nisu te hiljade tona čađi i ugljen dioksida ostale u njihovim pustinjama? Ne postoji veći zagađivač od nafte, ni ugalj to nije iako se eksploatiše duže.

Ali sada zbog litijuma samo što nije smak sveta.

(Darvil, 13. novembar 2019 23:58)

Pusti se teorije već daj način kako komercijalno proizvesti tolike količine vodonika koje su potrebne da zamene ostale vidove energenata.

Stručnjak.

obrni okreni
naj####smo
sve to treba bataliti i vtatiti se na
Konje, volove, robove.

Toliko ljudi pametuje oko vodonika a manje su imformisani nego oni koje kritikuju, jeste za izdvajanje vodonika treba struja i tesko ga je transportovati ali nije ni to ne resivo, u Nemackoj postoji program izgradnje stanica za punjenje vodonika koje proizvode vodonik na licu mesta elektolizom koristeci solarnu energiju tako da su dva najveca problema (transport i proizvodnja) eliminisana jedim udarcem. Tako da ima resenja samo ako se hoce, a cistijeg prevoza od automobila sa gorivim celijama ne postoji, nusprodukt je najobicnija voda koja moze ponovo da se koristi i tako u nedogled.