Zašto sve zemlje posle terorističkih napada blokiraju društvene mreže?

Korisnici su prijavili da ne mogu da šalju poruke preko aplikacija WhatsApp i Viber. Iako napadi za Uskrs nisu bili povezani sa društvenim mrežama, mediji podsećaju da Šri Lanka ima turobnu istoriju sa nasiljem koje započinje na internetu. Ova zabrana reflektuje rastuću globalnu zabrinutost u vezi društvenih medija, a to dalje preti dugoročnim biznis modelima mreža, posebno Facebooku koji se oslanja na skoro stalni rast na razvojnim tržištima, uključujući ona u Aziji.

"Timovi Facebooka rade na tome da podrže spasioce i službe bezbednosti te identifikuju i uklone sadržaj koji krši naše standarde. Svesni smo vladine odluke o privremenom blokiranju društvenih platformi. Ljudi se oslanjaju na naše usluge da komuniciraju sa svojim voljenima i mi smo posvećeni tome da vršimo svoje usluge i pomognemo zajednici i zemlji u ova tragična vremena", izjavio je portparol Facebooka.

Hrišćanski i muslimanski zvaničnici na Šri Lanki objavljivali su postove na Facebooku nakon masakra kako bi pokazali svoje jedinstvo uprkos terorističkim napadima. Premijer Šri Lanke Ranil Vikremesinge pozvao je ljude da ne veruju u lažne informacije koje cirkulišu onlajn. Crveni krst zemlje objavio je na Twitteru da su lažni navodi da je njihova zgrada napadnuta.

Foto: Tanjug/AP Photo/Chamila Karunarathne)

Ovo nije prvi put da je Vlada Šri Lanke ugasila Facebook. U martu prošle godine vlasti su naredile provajderima da blokiraju ovu mrežu i njene podružnice, kao i Viber, nakon što članovi većinske etničke grupe Sinhalese pokrenuli smrtonosni napad protiv muslimana u distriktu Kandi. Zvaničnici Šri Lanke i aktivisti kažu da Facebook nije učinio mnogo da obuzda dezinformacije, govor mržnje i propagandu jer su nacionalisti Sinhalese koristili ovu platformu da šire glasine o muslimanima.

Facebook je okrivljen i da je omogućio genocid u Mjanmaru i podstakao nasilje u ruralnoj Indoneziji.

Istraživač Sandžana Hatotuva iz Centra rekao je da je došlo do porasta u prijavama dezinformacija na Facebooku, uključujući krivljenje muslimana za napade i “tvit” ministra Šri Lanke o ranom upozorenju obaveštajaca da će doći do napada. Hatotuva je za “Vašington post” rekao da će te prijave podeliti sa dotičnim kompanijama.

Organizacija za ljudska prava “Hjuman rajts voč” je objavila da je južna Azija u 2018. imala najveći broj gašenja interneta od strane vlasti, iako je Šri Lanka imala jedno, a Indija 82.

Foto: Tanjug/AP Photo/Eranga Jayawardena

Podsećamo, američki tehnološki gigant je u prva 24 sata nakon masakra u dve džamije u Krajstčerču na Novom Zelandu sa svoje platforme sklonio oko milion i po video snimaka, kako su naveli iz iz poštovanja prema ljudima koji su ugroženi u napadima. Napadač u Krajstčerču je 17 minuta uživo preko Facebooka emitovao napad, nakon čega je premijerka Džasinda Ardern rekla da želi da razgovara sa rukovodstvom kompanije o živom prenosu preko mreže.

Takođe, u Iranu je 2017. tokom protesta ubijen jedan demonstrant, nakon čega su vlasti blokirale pristup društvenim mrežama Instagram i Telegram (aplikacija za razmenu poruka) da bi se kontrolisali protesti. Kako se tad navodilo, ova mera je bila privremena. Prema navodima, ona je uvedena da bi se "održao mir i bezbednost među građanima".

U Turskoj je isto tako česta blokada društvenih mreža, a kako je nekoliko puta navodio predsednik Redžep Tajip Erdogan, jer one "podrivaju bezbednost države".

U samoubilačkim bombaškim napadima koji se juče dogodili na Šri Lanki poginulo je najmanje 290 a ranjeno oko 500 ljudi, u eksplozijama u tri katoličke crkve i četiri hotela. Među žrtvama su 32 strana državljana, a još 30 stranaca je povređeno u eksplozijama, među kojima petoro Britanaca i troje Indijaca. Troje poginulih je iz Danske, dvoje iz Turske, jedno iz Portugala. Među mrtvima ima i Kineza i Holanđanam, a američki državni sekretar je potvrdio da ima i mrtvih Amerikanaca, ali nije izneo detalje.