Kraj neutralnosti interneta u SAD, šta će biti u Srbiji?

Stavljanje tolike moći u ruke provajdera, koji će sami birati koje će podatke puštati u većoj brzini, a koje stranice blokirati ili ograničavati, zabrinula je i mnoge van granica Amerike. Jasno je da promene neće doći preko noći, ali brojni kritičari ističu da bi internet korisnici širom sveta mogli da osete posledice odluke koju su donela svega tri člana američke Federalne komisije za komunikacije.

Članovi komisije koji su glasali da se ukinu važeća pravila koja garantuju neutralnost rekli su da su ona opterećujuća i da blokiraju inovacije. Posledice su ipak mnogo veće. Selektivno ograničavanje korišćenja interneta, favorizacija određenih tokova podataka samo su neke od njih.

Kraj neutralnosti interneta u SAD mogao bi da označi početak kraja slobodnog interneta, jer ako je nema tamo, manje će je biti i na drugim mestima tvrde stručnjaci.

Da li bi do ovakve situacije moglo da dođe i u našoj zemlji?

Iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija za B92 ističu da bi se, pored negativnog uticaja na krajnje korisnike, ovakva praksa odrazila na inovacije i konkurenciju na tržištu, imajući u vidu da bi "favorizovani" sadržaji onemogućavali pristup novim servisima i aplikacijama koje razvijaju "start-up" kompanije.

"Za razliku od SAD, pravila koja garantuju neutralnost interneta u Evropskoj uniji nije jednostavno promeniti zbog složene zakonodavne procedure i velikog broja učesnika u tom procesu. Takođe, i sami odnosi na tržištu elektronskih komunikacija u SAD-u su različita u odnosu na tržište Evropske unije“, navode iz ministarstva.

Foto: Getty

U Evropskoj uniji neutralnost interneta je obezbeđena odredbama direktiva EU iz 2009. godine, koje su sve zemlje članice implementirale u svoje zakone. Takođe, Uredba 2015/2120, kojom se propisuje mere za obezbeđivanje otvorenog pristupa internetu, se direktno primenjuje u svim državama članicama Evropske unije, a kako je naša država u procesu evropskih integracija, usklađuje se sa propisima EU. Tako će Predlog zakona o elektronskim komunikacijama, koji bi trebalo uskoro da stupi na snagu, u potpunosti biti usklađen sa direktivama važećeg regulatornog okvira EU.

"Navedenim Predlogom zakona, obezbeđivanje mogućnosti krajnjim korisnicima da, prilikom korišćenja javnih komunikacionih mreža i usluga, slobodno pristupaju i distribuiraju informacije, kao i da koriste aplikacije i usluge po svom izboru, propisano je kao jedno od osnovnih načela regulisanja odnosa u oblasti elektronskih komunikacija. Takođe, propisane su i obaveze operatora da pružaju jasne i potpune informacije o cenama, uslovima pristupa, korišćenju (uključujući ograničenja) i kvalitetu javnih komunikacionih mreža i usluga, kao i odredbe o minimalnim parametrima kvaliteta svih elektronskih komunikacionih usluga. Navedene odredbe garantuju krajnjim korisnicima ostvarivanje prava u skladu sa principom neutralnosti interneta“, dodaju iz ministarstva.

Da su za dešavanja u Srbiji znatno važnije aktivnosti i odluke na nivou Evropske unije potvrđuju iz Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL).

"Telo evropskih regulatora za elektronske komunikacije (BEREC) je, kao savetodavno telo Evropske komisije, u avgustu 2016. godine objavilo smernice regulatornim telima zemalja članica EU o implementaciji internet neutralnosti, na osnovu kojih je internet provajderima, osim u izuzetnim slučajevima, zabranjeno da blokiraju ili usporavaju internet saobraćaj. Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL) je u 2012. godini primljena u BEREC kao zemlja posmatrač, a od 2016. godine aktivno učestvuje u radu BEREC ekspertke radne grupe “Net neutrality”, u okviru koje se dogovaraju i pripremaju akti na temu internet neutralnosti u Evropi. Dešavanja u Americi se ne mogu odraziti na Srbiju, s obzirom na to da se Srbija usaglašava sa načelima EU, gde neutralnost interneta trenutno uživa najveću zaštitu", navode iz RATEL-a za B92.

Foto: Getty

U slučaju da se ovaj scenario ipak dogodi u Srbiji, gde, za razliku od Amerike, posluje više provajdera, iz RATEL-a objašnjavaju da to ne bi dovelo do sukobljavanja među njima.

"Internet provajderi bi imali zajednički interes da skuplje i selektivno omogućavaju distribuciju internet sadržaja, te ne bi bilo razloga za njihovo sukobljavanje. Potrebno je još jednom naglasiti da je ovakav scenario u Srbiji gotovo nezamisliv, uzimajući u obzir regulatorne okvire i načela EU.“

Postoji li alternativa?

Na pitanje da li će politika neutralnosti interneta opstati u SAD, iz Agencije potvrdno kako za postojanje internet neutralnosti, tako i u slučaju njegovog odsustva, s tim što treba imati u vidu posledice primene oba regulatorna okvira.

Kim Dotkom, osnivač sajta za deljenje datoteka Megaaploud, ima plan za izgradnju “alternativnog interneta”, gde bi se privatnost i sloboda govora poštovali. Njegov plan je da se novi internet izgradi pomoću Mega neta koji bi funkcionisao bez IP adresa. Ipak, iz Agencije ističu da je jedina alternativa postojanje regulatornog okvira u oblasti internet neutralnosti.

"Time će se svim korisnicima obezbediti jednak pristup internet sadržaju. RATEL je, između ostalog, razvio platformu namenjenu krajnjim korisnicima, a koja meri kvalitet i parametre mobilne ili fiksne internet konekcije. Reč je o RATEL NetTest aplikaciji, koja se može pokrenuti iz bilo kog internet browser-a (www.nettest.ratel.rs) ili potpuno besplatno preuzeti sa Google Play-a i App Store-a, za korišćenje na mobilnim telefonima”, zaključuju iz RATEL-a u razgovoru za B92. Mrežnom neutralnošću bavili smo se i u Tehnopolis Podcastu, poslušajte: