Hrvatski "fejseri" u raljama žargonizama

Hijene su korisnici koji nikada ništa ne komentarišu i komuniciraju, recimo, smajlićima, dok su špijuni sveprisutni, ali ne ostavljaju tragove, ne pišu statuse, nikada ne komentirišu i nikada ništa ne lajkuju iako redovno čitaju, objašsnjava naučni saradnik Instituta za hrvatski jezik Antun Halonja.

Autor teksta "Fejsbučenje do zore", objavljenog u institutovom časopisu "Hrvatski jezik", navodi da se oni koji smatraju da je njihova dužnost svim prijateljima s Fejsa da redovno požele dobro jutro nazivaju petlovima, gospodjica ili gospodin popularni su oni koji bez konkretnog razloga imaju po nekoliko hiljada prijatelja.

Igrači su, dodaje u izjavi Hini, oni koji satima igraju mrežne igre i raspravljaju o njima, dok emotivci mrze svoj život, pa su im statusi obojeni mračnim tonovima.

Halonja objašnjava da promoteri šalju pozivnice za različite dogadjaje, lopovi kradu tudje statuse i predstavljaju ih kao svoje, kraljice drame se, pak, nadaju da će nedorečenim objavama s katastrofičnim uvodom privući pažnju i da će ih ostali pitati šta im se to dogodilo...

"S obzirom na sadržaje statusa koje pišu, na Fejsbuku možemo sresti blogere, filozofe, gundjala, hvalisavce, indigo-mudrace, komičare, status-reportere, emotivce, spikere i zbunjivače", objašnjava Halonja.

Hrvatski korisnici napravili su zanimljivu podelu profila, a na primeru Fejsbuka kao bogatog izvora žargonizama pokazalo se da su prilično inventivni, istakao je stučnjka koji je u svom doktoratu "Hrvatski kompjuterski žargon" uporedio hrvatske korisnike interneta s ostalima koji pišu na slovenskim jezicima.

Zaključio je da su Hrvati negde izmedju Slovenaca, najvećih puritanaca u tom smislu, i Rusa koji stvaraju žargonizme u tako velikim količinama da ih već mogu svrstavati semantički, prema životinjama, pojavama...

Prema njegovim rečima, hrvatski internetski žargonizmi najčešće nastaju preuzimanjem iz stranog, obično engleskog jezika, upotrebom domaćih reči u novom značenju.

Pojedine reči, dodao je, obično lansira jedna osoba ili grupa, potom se one poput epidemije šire internetom, a nakon toga se pojave i u novinama ili časopisima, pa nastavljaju sve više i češće da se upotrebljavaju.

Kao jedan od najpoznatijih i najupotrebljavanijih žargonizama povezanih s Fejsbukom izdvaja prilagodjenicu lajkovati, u značenju svidjati se, Fejsbuk je postao Fejs, fejser je korisnik mreže, fejsbučenje je kompulzivno bavljenje Fejsbukom...

Halonja smatra da će žargon s Fejsbuka ući u svakodnevni govor u zavisnosti od toga o kojoj je grupi reč, medju tinejdžerima je to sigurno tako, ali ne smatra da su ti izrazi pretnja za hrvatski jezik jer će, kaže, uvek ostati u domenu žargona i ne treba ih dirati.