Kratak kurs internet-higijene

Perete ruke, tuširate se... A da li skidate redovni dnevni apdejt baze virusa antivirusnog programa?

Internet-higijena označava načela kojih se mora pridržavati svaki korisnik ove globalne mreže, uključujući i decu. Sigurno je da će iskusni korisnici sada preskočiti ovaj tekst, jer misle da su sasvim sigurni na internetu i uopšte na računaru. Ali, većina korisnika će se odmah zapitati da li upražnjavaju sve što je potrebno da bi bili „čisti i sigurni” na internetu.

Svi imamo razlog da budemo na globalnoj mreži, ali pravilno. Evo pet osnovnih stavki internet-higijene, kojih bi trebalo da se pridržavate:

1. Bekapovanje podataka

Postoji mnogo razloga zašto biste morali da redovno pravite rezervne kopije vitalnih podataka (bekapovanje): razne vrste virusa i sličnih „zlih” programa (crva, trojanaca...), razne vrste napada sa interneta i softver koji skriveno nadgleda vaš računar i šalje podatke nekom trećem (spajver). Razlog ne mora da bude nezvani gost sa interneta, dovoljno je da se desi kvar na računaru, neka nepogoda, strujni udar... Razloga ima mnogo, a od vas se očekuje: iskopirajte vitalne podatke na neki od medija za skladištenje podataka (USB disk, DVD, eksterni hard disk...), a potom taj medij stavite na sigurno mesto.

2. Softverska zaštita

Deo razloga za kopiranje vitalnih podataka jesu „nezvani gosti” sa interneta. Da biste ostvarili kontrolu nad svim ulazima na vaš računar, neophodno je da koristite kombinaciju sigurnosnih programa: fajrvola (program koji glumi vrata koja se po vašoj želji otvaraju za „goste” s Interneta), antivirusni (program koji skenira sadržaj memorije i hard diska u potrazi za virusima), antispajver i malver programe. U to treba da spada automatsko skeniranje primljenih mejlova. Naravno, sve ove programe i njihove baze treba redovno osvežavati.

3. Lozinke

Preventivno, koristite lozinke koje ne bi trebalo da sadrže uobičajene reči i koje imaju najmanje osam karaktera. Uvek ih ukucavajte tako da ih niko ne vidi, ne govorite ih drugima, ne šaljite ih putem elektronske pošte, SMS-a... Ni vaš internet-provajder ne bi smeo da zna niti ikada da traži vašu lozinku. Menjajte je na određeni period i koristite različite lozinke na različitim nalozima – ne jednu te istu.

4. Umesto panike

Ukoliko ste primetili upad preko interneta ili neku neželjenu aktivnost, prekinite internet-vezu. U zavisnosti od štete, pokušajte da skenirate antivirusnim programom ceo kompjuter i proverite fajrvol. U slučaju da ste prevareni (neprovereno ste dali svoje lične podatke, podatke o nalogu ili ste uplatili novac) – pozovite policijsku stanicu, nadležno policijsko odeljenje za visokotehnološki kriminal ili internet-provajdera. Ukoliko je problematičan nalog na nekom internet-servisu, promenite šifru ili ugasite nalog. Ukoliko primate spem poruke (neželjena pošta), naučite da koristite filtere (neki programi za elektronsku poštu imaju filter za „džank mejl”) i ne otvarajte sumnjive poruke sa atačmentima (dokumentima koji su prikačeni uz mejl). Možete čak da obavestite provajdera i prijavite spem poruke na određenim sajtovima za prijavu takvih poruka.

5. Ažuriranje operativnog sistema i internet-brauzera

Redovno skidanje zakrpa za operativni sistem (mali programski delovi operativnog sistema koje proizvođač menja jer je uočio propust), za browser (za krstarenje sajtovima) i mejl klijenta (za pregled elektronske pošte) jednako je važno kao i osvežavanje sigurnosnih programa kao što je antivirusni program.

Autor:Dušan Stojičević

* Autor je glavni i odgovorni urednik „Sveta kompjutera”