Samsung Galaxy S2 vs HTC Sensation

Samsung ili HTC, ostaje jedna od najvećih dilema ako živite u Srbiji i želite Android.

Podeli

Rivalitet između dve kompanije na domaćem tržištu postoji gotovo kako je Android sleteo u Srbiju.

HTC jeste bio prvi, Samsung je ubrzo debitovao prvim Galaxyjem, a onda su stigli Desire i Galaxy S. Najnoviji talas uspostavljanja novog poretka u Android svetu doneo je i najviše trenutne domete obe kompanije koje smo ovih dana imali priliku da probamo.

Samsung Galaxy S2 i HTC Sensation najbolji su telefoni koje ovih dana možete kupiti kada su ovi proizvođači u pitanju, a odoleti uporednom pogledu na njih bilo je nemoguće.

8,5 mm vs aluminijum

Preciznije, SGS2 (što je skraćenica koju koristimo do kraja teksta za Samsung Galaxy S2) debeo je tačno 8,49 mm što je ozbiljan adut na koji se Samsung oslanja prodajući novog Galaxyja.

Praktičnim rečnikom radi se ekstremno tankom uređaju, a držati spravu takvog profila u prvo vreme je neobično i zanimljivo, ali na dobro se nije teško navići.

Pomenuti milimetri ujedno su i maksimum Samsungove inžinjerijske sposobnosti kada je ovaj uređaj u pitanju, pošto se kao i do sada radi o plastičnom kućištu uz izbegavanje sjajnih i glatkih površina. Izbegavanje je naročito uočljivo pozadi gde je najveći deo površine teksturisan uz glatku izbočinu na dnu, karakterističnu i za prvi Galaxy S.

Uprkos plastici uređaj je dobro sastavljen, a uprkos maloj masi (116g) i "tankoći" osećaj da bi jači stisak mogao biti fatalan kao u slučaju prethodnika izostaje.

Sa druge strane, HTC Sensation (za koji nemamo skraćenicu) je daleko od osam i po milimetara po trećoj dimenziji, ali je još dalje od plastike i improvizacija koje bi trebalo da oteraju jeftinoću kao utisak.

Sensation predstavlja ponovo usvojenu HTC-ovu aluminijum unibody praksu na najbolji način, pa je celo kućište ovog telefona napravljeno od jednog komada aluminijuma.

Gumirano-plastični delovi koji se mogu videti na donjoj i gornjoj strani su samo površinske prirode, sve osim ekrana i plastike oko njega (ispod koje su i kapacitivni dugmići) je jedan deo.

Možda još interesantniji je način na koji se dolazi do unutrašnjosti Sensationa. Pritiskom na dugme u dnu uređaja pomenuti aluminijumski deo kućišta poputno se odvaja od ostataka, odnosno ekrana i dela sa kapacitivnim dugmićima, iza kojih ostaju pričvršćeni baterija, slotovi sa SD i SIM kartice, te ostatak unutrašnjosti telefona.

Uprkos činjenici da ga je moguće ozbiljno rasklopiti samo jednim pritiskom na dugme spojevi su realizivani skoro beprekorno, pa je i nakon intenzivnog sklapanja i rasklapanja Sensation ostao kompaktan.

Užitak pri rukovanju Sensationom je endorfinski dobar, te nam se neće dopasti jedino ako imate averziju prema alimuminijumu.

Hardver i performanse

SGS2 koji smo imali na testu opremljen je Samsungovim Exynox procesorom, što je ustvari dvojezgarni ARM Cortex-A9 na 1,2 GHz i Mali-400MP grafika u paketu. HTC Sensation sa druge strane ostaje pri dvojezgarnom Qualcomm MSM8260 (Snapdragon) procesoru na istovetnih 1,2 GHz u paketu za Ardeno 220 grafikom. Jezikom “običnih” ljudi, oba telefona imaju obilje hardverskih potencijala kada su čipovi u pitanju uz razliku u memoriji koje SGS2 ima 1GB, a Sensation 768.

Prema tome, razliku u performansama valja tražiti u razlici u količini memorije i sofveru, pošto se oba telefona isporučuju sa softverskim nadogradnjama Androida 2.3.

Samsung je za SGS2 priredio i Touchwiz 4.0, koji donosi vizuelna osveženja, ali i nekoliko zanimljivih mogućnosti. Počevši od lock ekrana, Samsung je omogućio prikazivanje pristiglih poruka i propuštenih poziva u vidu tabova na ivicama ekrana čijim se povlačenjem otključava ekran i prikazuju pomenuti događaji.

Samsung je novim Touchwizom predstavio i nekoliko inetersantnih inovacija kada je upravljanje uređajem u pitanju. Radi se o akcijama koje je se izvode ozbiljnom upotrebom akcelerometra i dodira uređaja. Tako se telefon koji zvoni može mutirati okretanjem ekranom na dole, a pri korišćenju u kolima dovoljno je dva puta lagano tapnuti vrh telefona kako bi se pojavio dijalog za unos govorne komadne. Zadržavanjem nekog od elemenata na ekranu i pomeranjem telefona levo ili desno moguće je pometriti pozadinu na kojoj se nalazi element, pa ako zadržite widget i držeći ga pomerite telefon u stranu time ćete se pomeriti na drugu radnu površinu na koju je moguće onda spustiti widget.

Možda najzanimljivija opcija je tilt koja daje još jedan način za zumiranje. Kako biste uvećali fotografiju na primer dovoljno je da dodirnete ekran sa dva prsta i pomerite telefon ka sebi, a stvar funkcioniše i obratno.

Uz sve ostale novine koje Touchwiz 4.0 valja istaći da su performanse celokupnog okruženja odlične, tokom testiranja nije bilo ni jednog gafa kada su brzina i odaziv okruženja i aplikacija u pitanju. Čini se da je Samsung napravio dobar posao sa nov Touchwizom postavljajući ga kao ozbiljnog konkurenta HTC-ovom Senseu. Jedino primetno bilo je grejanje gornjeg pozadinskog dela pri igranju ozbiljnijih 3D igara.

HTC nije sedeo srkštenih ruku, a obilje hardverskih resursa znači dostupnost nove generacije Sensea.

Sense 3.0 istovetan je onom koji smo probali na Flyeru i donosi sve novine koje smo mogli da vidimo testirajući HTC-ov tablet. Sve to na Sensationovom ekranu izgleda odlično, a funkcioniše za nijansu gore nego što izgleda.

Iako je, kao što je pomenuto, Sensation opremljen dvojezgarnim procesorom čini se da je 768MB memorije u pojedinim momentima nedovoljno za novi Sense i aplikacije u svakodnevnoj upotrebi. Valja imati u vidu da se ne radi o velikim usporenjima, ali se tokom testiranja dešavalo da u pojedinim trenucima Sense zastane, ili tranzicije obavi sporije nego što se očekuje.

Stvar je daleko od sporosti ili lošeg odaziva, ali ostaje utisak da bi sve to moglo biti brže.

qHD vs Super AMOLED Plus

Samsung u Galaxy S2 ugrađuje Super AMOLED Plus ekrane koji predstavljaju unapređenje već sjajne Super AMOLED tehnologije koja je korišćenja za ekrane Galaxyja S. Radi se o 4,3-inčnom primerku rezolucije 480x800 piksela.

Ako profil Samsungove sprave nije stvar koja vas uzbuđuje, probajte sa ekranom. Slika na ekranu koji se dobija uz SGS2 zapanjujuće je dobra, čistina boja, oštrina prikaza i odlično osvetljenje čine da u ovom momentu među Androidima kod nas ovaj telefon nema konkurenciju kada je ekran u pitanju. Jednostavno, ako pripadate populaciji kojoj je ekran jedini kriterijum slobodno možete prestati sa čitanjem i otići u radnju.

HTC je sa druge strane ostao na staroj Super LCD tehnologiji, ali je zato pomerio granice kada je rezolucija u pitanju. Sensation se isporučuje sa ekranom dijagonale 4,3 inča, ali u qHD rezoluciji što je ustvari 540×960 piksela. Veća rezolucija znači manje tačke, odnosno kvalitetniji i realističniji prikaz.

Uistinu, prikaz na Sensationu je sasvim nova stvar za Androide kod nas, prostora na inače velikom ekranu je više nego što je to slučaj sa dosadašnjim "visokim" rezolucijama poput ove na SGS2. Ovo je naročito bitno za velike dijagonale kao što je ova, gde visoka rezolucija čini savršen spoj. qHD trebalo bi da postane standard na ovakvim ekranima, kako zbog komfora i kvaliteta slike tako i zbog upotrebljivosti, a HTC je to sjajno prepoznao.

Ipak, odlična rezolucija i prostor koji se dobija ovakvom rezolucijom donekle je u senci prosečnog kvaliteta ekrana. HTC nastavlja sa praksom ugradnje SLCD ekrana što znači - ništa što će razočarati, ali ni oduševiti prosečnog korisnika.

Ostalo

Baterija i kamere su teme koje se bez problema mogu posmatrati zajedno.

Oba telefona su na standardnim pozicijama kada je trajanje baterije u pitanju. Ozbiljno korišćenje svih mogućnosti uređaja (GPS, internet, kamera) zahtevaće svakonoćno punjenje, dok se nešto umerenijim korišćenjem mogu izvući dva dana u kontinuitetu. Sensation je duduše nešto bolje koristio bateriju i sporije se praznio pri sličnim scenarijima korišćenja

Pozadinske kamere na oba modela snimaju fotografije od 8 megapikslela, te video snimke u punoj HD rezoluciji (1080p). Prednje kamere se razlikuju, Samsungova je 2Mpx, HTC-ova je pak "samo" VGA. Kvalitet snimljenog materijala je dobar u oba slučaja, te u mnogim situacijama oba telefona zaista mogu zameniti foto aparat ukoliko nemate prevelike zahteve.

Zaključak

Od kad je Androida kod nas važi pravilo da Samsung ima bolje ekrane, a da je HTC je bolje napravljen. Nove zveri ostaju na istim pozicijama, a upravo zato izbor između ova dva telefona je sve samo ne lak.

Ako posmatramo kvalitet materijala HTC je bolja sprava. Samsung sa druge strane kao svoj adut ima sjajne dimenzije kojima HTC ne može prići kao što Samsungova plastika ne može prići HTC-ovom aluminijumu.

Oba telefona obiluju hardverskim potencijalom budući da su sličnih specifikacija osim RAM-a kog ima više na Samsungu. Da li zbog toga ili i zbog bolje softverske optimizacije, SGS2 je za nijansu brži i hitriji u svakodnevnom radu.

Ekrani su opet skoro pa egal, HTC isporučuje sjajnu rezoluciju i prosečnu sliku, Samsung pak sliku koja se adekvatno opisuje jedino superlativima i standardnu rezoluciju.

Izbor je stoga težak i krajnje individualan. Ukoliko su vam ekran i izrada podjednako važni onda ste u problemu, u svim ostalim slučajevima jasno je na koju stranu bi trebalo ići.

Uređaje na test ustupio Telenor, koji oba telefona nudi za isti novac u svim tarifnim paketima.

Autor: Ivan Jelić

Gedžeti

Novi HTC Desire

Stvari se brzo i ozbiljno menjaju, prošle godine Desire bio je vrh HTC-ove Android ponude, danas je njegov naslednik klasu ispod.

Gedžeti ponedeljak 25.07. 12:11 Komentara: 15