Testirali smo: HTC Wildfire S

Pre nepunih godinu dana HTC se odlučio na radikalnu promenu svoje niskobudžetne ponude.

Tattoo, poznat po zamenjivim maskama i rezistivnim ekranom zamenio je Wildfire, umenjena mešavina Nexus Onea i Desirea, donoseći kvalitet izrade koji je do tada bio dostupan samo višim klasama telefona u najjeftiniji segment. Ako zanemarimo ekran, u svim drugim pogledima tadašnje osveženje HTC-ove jeftine ponude bio je dobar posao.

HTC je na ovogodišnjem MWC-u predstavio Wildfireovog naslednika, istog imena uz dodatak na kraju. Wildfire S smišljen je po istom receptu kao i Wildfire, nešto je manjih dimenzija, sličnog kvaliteta izrade i boljeg ekrana, što je bila jedna od najvećih, ako ne i jedina zamerka na prethodnika.

Dimenzije

Wildfire S sledi novi kurs u konstrukciji Android telefona što znači da je trackpad poslat u penziju. Jedini tasteri na prednjoj strani su standardni kapacitivni Android tasteri, smešteni na crnu površinu koja okružuje ekran i zajedno sa njim čini najveći deo prednje površine uređaja.

Od HTC-ovog novog naleta aluminijumskih unibody kućišta u ovom slučaju nema ništa, pozadinski deo je plastičan (može se skinuti kao poklopac), no to ne znači da je stvar loše realizovana. Plastika je matirana i prijatna za držanje, dok je površina po obodima telefona nešto kvalitetnija i robusnija. Sve zajedno radi se o niže budžetnoj, ali prilično kvalitetnoj celini i kompaktnoj celini.

Uklanjanje trackpada dalo je prostor za dodatno smanjivanje, što je u kranjoj instanci dovelo do sjajnih rezultata kada su dimenzije uređaja u pitanju. Wildfire S kraći je za nešto više od pola centimetra od prethodnika, što ga čini izuzetno praktičnim i lakim za korišćenje. Ovo je unapređenje koje valja dobro istaći budući da je lakoća rukovanja novim Wildfireom izuzetna.

Ekran

HTC je prošle godine napravio ozbiljno problematičnu kalkulaciju i u Wildfire stavio ekran koji je za 0,4 inča veći od Tattooovog, ali iste rezolucije. To je značilo veće tačke koje su davale prilično lošu i iskrzanu sliku. U slučaju naslednika račun je znatno bolji, te se na 3,2 inča našlo mesta za 320 piksela po manjoj i 480 po većoj osi ekrana.

Radi se o TFT ekranu koji shodno svojoj rezoluciji i dimenzijama daje solidno oštru sliku istovetno dobre živosti boja. Budući da se radi o ekonomskoj klasi ne bi trebalo očekivati zapanjujuće dobar prikaz, ali je Wildfire S-om HTC konačno stigao do pristojne slike na jeftinijim spravama.

Ostalo

Wildfire S nasledio je kameru od prvog Wildfirea, radi se o 5Mpx i LED blicu. Fotografije su karakteristične za ovakav tip kamera (dobro osvetljenje može dati upotrebljiv rezultat), uz napomenu da je maksimum video snimanja materijal rezolucije 640x480.

"Ispod haube" stvari se svode na procesor od 600MHz i pola gigabajta memorije, što su nešto bolje specifikacije u odnosu na prethodni model (528MHz, 384MB RAM). Isto toliko je i internog storagea, uz podršku za MicroSD kartice do 32GB.

Novi model znači i novi HTC Sense (2.1), a sve to na u ovom momentu najsvežijim Androidom za telefone (2.3, Gingerbread).

Praktično

Iako se radi o uređaju novijeg datuma proizvodnje, valja ostati na zemlji i zadržati svest o cenovnom rangu u kom se nalazimo. Megaherci i gigabajti koji se uz Wildfire S dobijaju biće dovoljni za uobičajenu svakodnevicu, što ne podrazumeva hardverski zahtevnije aplikacije, igre ili widgete. Sense u takovom scenariju funkcioniše dobro, a prekoračenje limita telefona se lako uočava.

Praktičnost smanjenog kućišta je, kao što je već pomenuto, odlična, WIldfire S je ozbiljno zadovoljstvo držati i koristiti. Zasluge za to velikim delom idu ekranu koji je zadržao dimenzije, ali je bolje rezolucije. Tako je krajnji rezultat manji i lakši telefon za kvalitetnijom slikom na ekranu istih dimenzija kao i ranije. Drugim rečima, HTC je ovog puta smanjio i povećao tačno gde treba.

Wildfire S novi je lider domaće Android ekonomske klase u svakom pogledu, u ovom momentu pruža više od ostalih modela, ali u isto vreme i košta najviše. Jednostavno i jasno.

Uređaj na test ustupila kompanije Vip Mobile.

Autor: Ivan Jelić