Na temu dark veba, hakovanja, sprečavanja malicioznog upravljanja korisničkim podacima i drugim oblastima iz domena sajber bezbednosti, govorili su za TV Prva Goran Kunjadić – IT stručnjak za bezbednost na internetu i Jovan Radaković, viši konsultant za sajber bezbednost.* Šta je Dark Web i šta se nalazi na njemu?Nedavno su se pojavile informacije da su lični podaci više od 260.000 građana Srbije osvanuli su na Dark Webu. Među njima su lozinke, pin kodovi i biometrijski podaci koji su korišćeni na internetu. S obzirom na to da sajtove na Dark Webu može da poseti bilo ko, ti izloženi korisnički podaci su praktično dostupni svima. Skoro svi sajtovi na Dark Webu kriju svoj identitet koristeći alat za enkripciju – Tor brauzer, preko kojeg im se i pristupa. Informacije o tome šta je Dark Web, kako funkcioniše i koje su razlike između Dark Weba i Deep Weba, kao i šta je Dark Internet možete pronaći u ovom tekstu. "Podaci, koji su sada dostupni onlajn, predstavljaju globalni problem i dostupni su širokom spektru kriminalnih bandi. Od toga da neko može te podatke da koristi da vam ukrade identitet, do toga da se oni prodaju kriminalnim grupama koje funkcionišu više kao korporacije", kaže Jovan Radaković za TV Prva. Kako hakeri dolaze do naših ličnih podataka? "Najčešće te podatke ostavljaju sami korisnici na društvenim mrežama ili preko takozvanih phishing kampanja gde se od vas u imejlu zahteva da pošaljete svoje lične podatke, što se naravno nikako ne preporučuje", kaže Goran Kunjadić. Posebna pažnja bi trebalo da se obrati na kolačiće, odnosno cookies na sajtovima, preko kojih se preuzimaju neki podaci o korisnicima. Veliki broj sajtova ima obaveštenja o postojanju kolačića, kao i onome što se preko njih prikuplja o korisniku. Međutim, kako kaže Kunjadić, oko 60 procenata aplikacija (uglavnom za mobilne telefone) uopšte ne nudi nikakva upozorenje o kolačićima koji prikupljaju informacije. S druge strane Radaković se pozabavio problemom malicioznih aplikacija koje su s namerom kreirane kako bi u pozadini prikupljale neke podatke o korisnicima. Kada je u pitanju zaštita, jedno od najboljih rešenja je edukacija – u školama, na poslu ili obučavanje starijih ljudi kako da ne otkriju svoje informacije i šta da rade kako bi se zaštitili. "Nemojte davati svoje podatke nikome, ako baš ne morate. Takođe, preko sajta 'have i been pwned' možete da proverite da li je vaša internet adresa, ili imejl hakovan. Ukoliko jeste, najbolje što možete da uradite jeste da promenite lozinku ili kontakt telefon i druge važne informacije", kaže u razgovoru Goran Kunjadić. Više o temi sajber bezbednosti i kako da se zaštitite pogledajte u pratećem videu:
