Srbi ne traže zaborav od Googlea

Nedavna odluka evropskog suda pravde da pojedinci imaju pravo da traže od Googlea i drugih pretraživača brisanje nekih rezultata iz pretrage, izazvala je kritike da će se moćnicima pružiti prilika da „menjaju istoriju”. Strahuje se da će pokušati da izbrišu tekstove koji im kvare reputaciju, čak i ako sadrže tačne informacije, piše Politika.

Dosadašnje borbe protiv američkog džina pretrage bile su teške za neke moćne i bogate ljude. Predsednik Svetske automobilske federacije (FIA) Maks Mozli (74) godinama preko suda traži od Googlea da povuče iz pretrage fotografije seksualnih orgija, koje je 2008. nezakonito objavio sada već ugašeni tabloid „News of the World”. I pored nekoliko presuda u Mozlijevu korist i danas kada se ukuca njegovo ime pojavljuju se fotografije na kojima bičuje prostitutke.

Posle odluke Evropskog suda pravde o takozvanom pravu na zaborav, Mozli je rekao da će ponovo da uposli advokate, jer posle ovakvog ishoda američka kompanija više ne može da tvrdi da je iznad evropskih zakona.

„Sud je potvrdio da se ne pita samo Google i da važe pravila zakona, a ne pravila Googlea”, rekao je Mozli, objašnjavajući kako mu se život pretvorio u pakao, i požalio se:

„Ako neki nepoznati sajt postavi slike, Google ih pronađe. U Nemačkoj smo se obraćali svakom sajtu pojedinačno da ih skine, a bilo ih je 400. To je posao bez kraja. Zamislite da ostatak života provedete tako što gledate po internetu i tražite od Googlea da skine nešto.”

-- Pročitajte i Google zasut zahtevima za zaborav --

Mozli je negirao da je neprijatelj slobode govora. On smatra da nezavisna treća strana, sudija ili poverenik za informacije, a ne urednik, treba da bude arbitar da li u nekom slučaju prevagu ima privatnost pojedinca ili pravo javnosti da nešto sazna.

S Googleom, ali i Yahooom, ratovao je na sudu Australijanac srpskog porekla Milorad Trkulja, jer su njegovo ime i fotografije izlazili u pretragama najvećih australijskih kriminalaca posle nerazjašnjenog incidenta iz 2004, kada je upucan u jednom restoranu. Krajem 2012. dobio je obeštećenje od Googlea od 200.000 dolara, a malo ranije od Yahooa 225.000 dolara.

Za protekle dve nedelje, Google je zatrpan zahtevima građana koji žele da neki članci o njima padnu u „digitalni zaborav”. Među njima su lekar koji bi da izbriše komentare pacijenata na internetu, optuživani pedofil i jedan političar, izvestili su britanski mediji. Ukoliko pretraživač odbije zahtev, podnosilac može da traži pomoć nadležnog tela u svojoj zemlji. U Srbiji je to poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Rodoljub Šabić kaže da mu se do sada niko nije obraćao sa ovim problemom, što je i logično budući da je odluka suda stara tek desetak dana. Ističe da nije još sasvim jasno ni šta će ona značiti za građane Evropske unije, a pogotovo za građane Srbije i drugih zemalja koje nisu članice EU.

„Najkraće, odluka potvrđuje da je Google rukovalac podataka o ličnosti, pa da ga čak i kad indeksiranje podataka vrši u SAD, obavezuju i zakoni zemalja iz kojih su građani o čijim ličnim podacima se radi. Biće to prilično komplikovano. Dosta je otvorenih problema“, ukazuje poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

-- Pročitajte i Da li Google može da zaboravi nešto? --

On dodaje da je u načelu njegovo mišljenje o ovoj odluci pozitivno, jer uvek pozdravlja odluke koje naglašavaju značaj ljudskog prava na privatnost i na kontrolu podataka o sopstvenoj ličnosti, ali da je već sada jasno da će odluka morati da bude precizirana.

„Već su, ne bez razloga, i u EU i van nje iznete i sumnje da bi ova odluka mogla da ima i negativne implikacije za slobodu izražavanja. Da li će i u kojoj meri političari, krupni biznismeni, pa čak i ’obični’ ljudi moći ovo da koriste za uklanjanje linkova koji vode ka informacijama o njihovim propustima, greškama, manama? Već sada je jasno da će biti neophodno obezbediti ravnotežu između, s jedne strane, legitimnih zahteva po osnovu ’prava na zaborav’ i, s druge strane, ne manje legitimnog prava javnosti da zna. To neće biti ni malo jednostavno“, upozorava Šabić.