Cyanogen: OS kojem nije bitan telefon na kom radi

Pre otprilike četiri godine Kondik je počeo da eksperimentiše sa ranom verzijom Googleovog Android mobilnog operativnog sistema, delićem otvorenog koda softvera koji je bio svima besplatno dostupan.

Vremenom je uspeo da napravi alternativnu verziju Googleovog operativnog sistema pod nazivom Cyanogen koji je bio podržan od bujne zajednice softverskih hakera. Ovaj „mod“ postao je jedan od najpopularnijih načina zamene i unapređivanja operativnog sistema koji je dolazio uz smartfon.

Iako se ovo može učiniti kao ekstreman poduhvat, i jeste. Ne poseduje svako veštinu niti želju da kroji smartfon prema svojim željama. Ali Kondik veruje da mnogi ljudi traže jednostavniji način da prilagode softver na svojim telefonima, i zato je finansirao kompaniju koja želi da Cyanogen prilagodi širokim masama.

„Trebalo bi da bude super-lako da podesite svoj telefon da radi onako kako vi to želite. Vreme je da uklonimo sve barijere“, tvrdi Kondik.

Sa dodatnih 23 miliona dolara koliko je kompanija nedavno dobila povrh osnivačkih 7 miliona dolara, Cyanogen bi mogao da postane treći veliki operativni sistem na svetu, odmah iza Appleovog iOS-a i Googleovog zvaničnog Androida.

Iako se ovo čini kao prilično težak zadatak, Cyanogen ima jednu prednost u odnosu na konkurenciju – može biti pokrenut na bilo kom telefonu, sa izuzetkom Appleovog iPhonea.

Ideja je, sudeći po izvršnom direktoru Cyanogena Kirtu Mekmasteru, da se stvori direktan mobilni operativni sistem koji zaobilazi velike proizvođače smartfona kao što su Samsung i Googleova Motorola.

Zbog toga što te kompanije nisu direktno fokusirane na softver, Mekmaster tvrdi da one ne mogu dovoljno brzo da odgovaraju na evoluirajuće želje korisnika.

„Od trenutka našeg rođenja bili smo fokusirani na korisnika“, tvrdi Mekmaster.

naravno, većina softverskih kompanija će reći da im je dizajn fokusiran oko korisnika bitan, ali zahvaljujući svom otvorenom modelu, Cyanogen korisnicima daje mogućnost da sami direktno odgovaraju na svoje potrebe i želje.

Međutim, ambicije kompanije idu i dalje od ovoga. Pred toga što operativni sistem šalju direktno korisnicima, Cyanogen je pomogao i u stvaranju nove vrste proizvođača smartfona. Kineska kompanija Oppo Electronics predstavila jesvoj N1 smartfon, prvi uređaj koji je odobrio Google koji dolazi sa Cyanogenom.

Mekmaster smatra da je Kina pogotovo željna operativnog sistema kao što je Cyanogen i da bi dešavanja u toj zemlji u velikoj meri mogla da utiču i na ostatak sveta.

Tokom ranih dana Cyanogen je čak uspeo i da skrene pažnju Googlea na sebe. Internet gigant je Kondiku poslao zahtev za obustavu rada zato što je svoj otvoreni OS spajao sa Google aplikacijama kao što su Gmail i Google Maps. Iako je ovaj sukob bio nezgodan, Kondik smatra da je doveo i skretanja pažnje na njegov projekat. Danas je situacija drugačija i odnosi sa Googleom su dobri.

„U tom trenutku smo bili poput džedaja koji su želeli da urade dobru stvar i sarađuju sa Googleom“, tvrdi on.

Na samom kraju, ima smisla da Google ima dobre odnose sa Cyanogenom. Mekmaster kaže da trenutno Cyanogen koristi 10 miliona ljudi a Google zarađuje novac plasirajući reklame kroz aplikacije koje rade na Androidu, a ne prodajom samog operativnog sistema. Čak i da Cyanogen nadjača unapred instalirane verzije Androida, Google će i dalje zarađivati novac zahvaljujući aplikacijama.

Ova fleksibilnost, kombinovana sa mogućnošću da radi na velikom broju uređaja daće Cyanogenu prednost kada je stvaranje novog tržišta za mobilne operativne sisteme.