Povratak Mate Hari

Svako svakoga nadzire, prati i ometa! Zaboravite na male lične tajne, upozorio je još 1999. Skot Maknili, osnivač kompanije Sun Microsystems. Pomenuti vrhunski znalac nije zloslutnu opomenu izgovorio u bunilu.

U nevidljivim cyber-krajolicima privatnost više ne postoji! Ne verujete li nama, podsetite se reči Marka Zakerberga, osnivača Facebooka: „Privatnost je evoluirajuća društvena norma”.

Prema najsvežijim saznanjima Društva za informacionu bezbednost, prošle godine u Srbiji su se izdvojile tri teme cyber kriminala: preotimanje podataka, napadi na odabrane ciljeve i kupovina programa za provaljivalje u tuđe računare i mreže.

Krađa identiteta ima najteže posledice. Na svu (ne)sreću, u našoj zemlji se to dešava samo vlasnicima starih ličnih karata. Iz istog izvora saznajemo da u broju računara-domaćina na kojima se čuvaju neželjeni sadržaji prednjače SAD, Kanada i Rusija. Korisnici društvene mreže Facebook sve češće postavljaju video-link za neprestani pristup najnovijim činjenicama.

A kada dođe na red tzv. genetska privatnost uvođenjem elektronskih zdravstvenih kartona, upozorila je juče na tribini u Privrednoj komori Srbije prof. dr Mirjana Drakulić s Fakulteta organizacionih nauka, malo koji poslodavac će odoleti znatiželji da sazna koga zapošljava.

Duže od tri godine crv „konfiker” je najučestaliji zlonamerni program koji prodire u računare i mreže, sa udelom od 14,8 odsto. Prema saznanjima kompanije za zaštitu „Sofoslab”, svaki dan se zarazi više od 30.000 stranica na internetu. Polovina učinka pripisuje se virusima.

Od maloletnih hakera do pojedinih vlada, svako svakome može da načini štetu u cyber-prostoru, rekli su prof. dr Slobodan Petrović i prof. dr Boško Rodić iz Društva za informacionu bezbednost Srbije na okruglom stolu na temu privatnosti i zaštite podataka na internetu.

Prof. dr Radomir Mihajlović iz Njujorškog instituta za tehnologiju, jedan od najuvaženijih svetskih stručnjaka za cybernetsko ratovanje, podseća da su zbirkom zakona i pravila koje je administracija predsednika Barka Obame nadahnuto nazvala „Ajnštajn”, „data neograničena prava američkoj državi nad privatnim podacima građana”. Iz izveštaja s čije je naslovnice skinuta oznaka poverljivosti, doznajemo da Nacionalna agencija za bezbednost sme da prekopava po elektronskim porukama i prepiskama, tragajući za naznakama mogućeg cybernetskog udara.

"To je kudikamo pogubnije od najrazornijeg fizičkog", naglašava on.

„Tek smo na početku ere zaštite privatnosti”, objašnjava prof. dr Petar Kočović, direktor Gartnera za Srbiju. „Špijuniranje drugih više nije samo zadatak tajnih službi. Danas svako može za 40 dolara godišnje da nadgleda svakog vlasnika mobilnog telefona: prati kuda se kreće, čita poruke, preslušava razgovore, gleda slike...”

A u Srbiji? Stručnjaci za bezbednost zahtevaju usvajanje nacionalne strategije zaštite.

Zgodnu holandsku plesačicu (i kurtizanu mnogih visokih oficira) vitkog struka, Margaretu Gertrudu Zele, poreklom iz imućne porodice, Nemci su 1917. streljali kao uhodu. Da li je Mata Hari, zaista, odavala poverljive činjenice u toku Prvog svetskog rata, saznaćemo tek 2017. kada se nedostupni dosijei obelodane.