Apple zaobilaznim putem stiže do Irana

Oko sto prodavnica računara marke Apple otvoreno je u poslednje vreme u Teheranu i posao im sasvim dobro ide i pored velikih ekonomskih problema u zemlji i zabrane Vašingtona da se Iranu prodaju američki kompjuteri.

U radnjama koje su neretko otvorili elektroinženjeri, pa i oni sa radnim iskustvom iz SAD, ljubitelji visokih tehnologija slobodno kupuju proizvode sa znakom jabuke zaobilazeći zapadni embargo. Mušterije su čak i Centralna banka Irana, TV stanice, novine, magazini, kao i dizajneri i reditelji.

– Posao cveta – rekao je vlasnik radnje Madžid Tavasoli u telefonskom razgovoru za agenciju Rojters.

Američkim kompanijama je zabranjeno da proizvode plasiraju na iranskom tržištu izuzev ako ne pribave posebne dozvole. Embargo je uveden kao vid pritiska na vlasti Iranske Republike za koje Zapad tvrdi da razvijaju nuklearni program u vojne svrhe, što zvanični Teheran demantuje. Crveno svetlo za izvoz sofisticiranog hardvera i softvera trebalo bi da odmogne Irancima u stvaranju nuklearnog oružja.

Međutim, nema te rampe koja može da zaustavi uvoz kućnih i prenosnih računara i pametnih telefona na tamošnje tržište. Oni stižu i Iran uglavnom sa Bliskog istoka, Dubaija i Turske, ali i Hongkonga, Singapura i Malezije. Carina na desktope je čak 60 odsto, ali je i pored toga konačna cena tehnologije po bazarima slična onoj u SAD i znatno jeftinija od evropske.

Da je iranska ekonomija u nešto boljoj situaciji prodor američke tehnologije bio bi još i jači, ali zapadne sankcije oštro su pogodile ovu islamsku republiku pa je nacionalna valuta rijal izgubila 40 odsto vrednosti u odnosu na dolar od početka godine.

Prvo su uvedene sankcije Iranskoj centralnoj banci a onda je i EU proglasila embargo na uvoz iranske nafte. Nezaposlenost raste i ekonomisti predviđaju širenje siromašnih četvrti. Međutim, za one koji nisu istisnuti iz srednje klase, radnje sa ilegalnim „mekovima” i dalje su najbolje mesto za šoping.

Mladi ne samo da kupuju kompjutere koji su do njih došli zaobilaznim putevima već se dovijaju i na druge načine kako bi iskoristili sve mogućnosti američke tehnologije. Muziku i video-zapise skidaju sa interneta plaćajući poklon-vaučerima koji su nabavljeni u inostranstvu. Kada se registruju na sajtu Applea, ostavljaju lažne adrese i uspevaju da plate za onlajn usluge. Kada bi sve išlo regularnim putem, kompanija bi prepoznala da zahtev stiže iz Irana i odmah bi poslala obaveštenje o „grešci“.

Osim tehnologijom, imućniji Iranci zaluđeni su i drugom zapadnjačkom robom, kozmetikom pre svega. Malo je domaćih brendova, pa zemlja uglavnom uvozi kremu, šminku i boje za kose. U većini slučajeva reč je o nezakonitom uvozu koji zaobilazi carinu od 50 odsto. Vrednost kozmetike koja je ovako prešla granicu jeste 750 miliona dolara.

Najbogatiji slojevi kupuju preskupu evropsku garderobu po ekskluzivnim buticima severnog Teherana kao i strane automobile koji do vlasnika stižu ocarinjeni za 80 odsto.

Ranije pomenuti Tavasoli kaže da kada je o američkoj robi reč, iranski entuzijazam ne splašnjava. Pokrenut je čak i sajt lažnog Applea koji se od originala razlikuje samo po persijskom jeziku i obaveštenju: Ovaj sajt ni na koji način nije povezan sa Apple Inc.

Pravi Apple bezuspešno pokušava da ga zatvori.