JMBG na e-sunce

Kada je donet Zakon o zaštiti ličnih podataka, trebalo je da jednom zasvagda utvrdinačin kako, gde i ko može da vam zatraži te podatke. Većina smatra da je jedinstveni matični broj građana (JMBG) jedini lični podatak koji treba skrivati od očiju javnosti. Da stvar nije takva, lako se možete uveriti na sajtu Ministarstva prosvete gde bez po muke možete da nađete lične podatke o svakom srpskom učeniku koji je upisivao srednju školu ili gimnaziju prošle godine. Na dlanu vam je njegov uspeh iz osnovne škole sa svim ocenama, želje za upis, ali i drugi lični podaci (ime roditelja, na primer). Da li su pitani roditelji da se sve ovo objavi?

Drugi primer je prikupljanje podataka radi formiranja e-dnevnika za srednje i osnovne škole u Vojvodini. To bi trebalo da bude „dnevnik na Internetu”, gde će roditelji preko Interneta (brauzera) vrlo lako pregledavati ocene, izostanke i sve ostale bitne stvari koje seodnose na njihovo dete u školi. Ministarstvo prosvete je zaslužilo svaku pohvalu za odluku da uđe u ovakav projekat, ali sledi i vrlo krupna kritika zbog načina uzimanja podataka koji se kosi sa pomenutim zakonom.

Naime, škole imaju sve potrebne podatke za e-dnevnik. Jedino što po zakonu nedostaje jeste saglasnost roditelja da se ti podaci obrade (to je zakonska definicija). Način na koji se uzima saglasnost od roditelja trebalo je da bude vrlo jednostavan: roditeljski sastanak, objašnjenje o čemu se radi i podela papira na kome je saglasnost koju bi potpisali roditelji.

Ali se desilo sasvim drugačije – neke škole su prvo unele podatke pa naknadno obavestile roditelje o tome (koliko detaljno, to je materijal za poseban tekst), a neke su podelile papiriće na kojima bi roditelji trebalo da ispišu podatke o detetu. Na tim papirićima se traži i JMBG, jedini identifikacioni broj koji se ne menja tokom celog života, a koji je već poznat školi. Traže se adresa stanovanja, imena roditelja – sve što je već poznato školi.

Problem je u tome što je taj papir ustvari saglasnost roditelja za obradu ličnih podataka samo dobro zamaskirana. Dodatna nevolja je u tome što većini roditelja nije ni objašnjeno gde će ti podaci biti objavljeni, kako, ko će sve imati pristup i sa kojom zaštitom... Prethodno je čak i kružio listić koji je imao još „ličnije” podatke – da li dete ima svoju sobu, koliko je ukućana, da li spava samo i slična pitanja.

Projekat e-dnevnik samo pokazuje da su nam „suvišne” sve evropske konvencije koje je potpisala država, kada se ne pridržavamo onoga što smo sami propisali.

S druge strane, istim roditeljima naša ministarstva pokušavaju da objasne da njihovo dete ne sme da stavlja svoje fotografije i lične podatke na Facebook, jer zbog njih može da upadne u nevolje (pedofili, obrada fotografija u fotošopu i slično).

Svest o zaštiti počinje sa zaštitom ličnih podataka na Internetu koju će da primenjuje svako ministarstvo, svaka institucija i svaki građanin.

Autor:Dušan Stojičević*

* Autor je glavni i odgovorni urednik „Sveta kompjutera”