Treba li Srbiji e-trgovina?

PayPal sistem tokom narednih nedelja stiže i u našu zemlju. Po ovom pitanju su održani sastanci ministra finansija i guvernera Narodne banke, pa su nezvanične najave da će za početak biti omogućeno samo plaćanje robe iz inostranstva (uvoz).

Naizgled nije neki korak, ali će dolazak ovog sistema promeniti stvari na srpskom internet nebu. Setite se: pre desetak godina praktično nismo ni znali šta su platne kartice, zato budite sigurni da ćemo za deset godina koristiti e-trgovinu bez ikakvih problema.

Samo – zašto bi morali da čekamo svih deset godina?

Kada je Narodna banka pre nekog vremena izdala saopštenje da građani smeju da trguju devizama samo u bankama i menjačnicama, osuđujući pojavu Internet servisa koji preskaču banke u transferu novca, pokazala je da se ona javlja samo u slučaju kada je ona ugrožena.

Tada je govorila o prometu koji je u svetu dozvoljen osim u našoj zemlji, ali od nje već duže vreme nemamo odgovor na mnogo važnije pitanje: kada će kod nas zaživeti prava e-trgovina? Brojni naučni skupovi, savetovanja, udruženja, planovi, strategije, zahtevi „internet zajednice” i vapaji za rešavanjem problema e-trgovine u Srbiji, godinama nisu urodili plodom.

Situacija je kristalno jasna i godinama nepromenjena. Postoje onlajn servisi koji podržavaju našu zemlju (Google checkout...) ali samo u jednom pravcu – da naručite robu iz belog sveta i platite sa vašeg računa (internet kartica ima u ponudi svake banke). Dakle – samo uvoz. Nijedan od tih servisa vam ne nudi da primite novac ili da u inostranstvu prodate nešto. Dakle – izvoz, koji valjda treba da pospešimo.

Da ne pomešamo – možete vi da prodate neku robu ili uslugu, ako je kupac iz sveta vidi na sajtu i plati klasičnim putem (upućeniji znaju šta je IBAN i SVIFT kod) ili da se dobiju preko kartice (nevezano za internet), ali je to skupo i komplikovano za prosečnog građanina. Dakle, ne možete da prodate za devize tako što ćete imati formu na sajtu koju će kupac popuniti, a novac će se automatski prebaciti sa kartice (koju je naveo) na vaš račun, za šta vam je potreban neki onlajn servis. A najveći takav internet servis, PayPal, uporno izbegava našu zemlju – iz mnogo razloga.

Još jedno pitanje koje nam je Narodna banka nametnula svojom izjavom: a da li e-trgovina nama uopšte i treba?

Izjavu „moja kartica neće videti internet!” možete često čuti. Razlog za ovakav stav jeste što je „to nesigurno, ne vidi se put novca i nema papira koji prati novčanu transakciju”.

Na stranu to što mnogi u Srbiji žive od te „nevidljive” transakcije preko Interneta, a banke se „polomiše” da nam naprave Internet sisteme za pregled svog i plaćanje raznoraznih komunalija. Interesantno je to što je pojam kartice (kreditne, debitne...) već usko povezan za „nesigurne” nove tehnologije (uprošćeno, većina u sebi ima čip koji očitava uređaj povezan na telefon preko koga se banka obaveštava o transakciji) i da u Srbiji ima najviše prevara upravo sa karticama.

O tome svedoči broj procesa koje su vodila odeljenja za visokotehnološki kriminal, a prevare sa platnim karticama su i dalje najmasovnija pojava u cyber kriminalu Srbije.

Dakle, usvojili smo platne kartice, ali je „novotarija” u vidu e-trgovine „opasna i nepredvidiva”.

Izgleda da je ipak problem druge vrste: biće ovako, sve dok neko u vrhu države ne uredi ovu oblast i kaže: sad morate da koristite e-trgovinu – kao što to beše upravo za platne kartice.

Autor: Dušan Stojičević

* Autor je glavni i odgovorni urednik „Sveta kompjutera”