Alisa u zemlji čuda

To nije bio slučaj na putu ka Vimbldonu.

Nekako sam se izborio sa terabajtom obaveza koje sam imao u petak, pa pomirio sa sudbinom da moram da ustajem u tri ujutru da bih bio na aerodromu na vreme za let.

Od Beograda do Frankfurta oko dva sata, mala pauza, pa nešto malo manje od toga direktno do Londona.

Sve je išlo kao po loju. Dugačak red na aerodromu "Nikola Tesla", iako je bilo četiri ujutru, savladan je bez ikakvih problema, a onda je let "Lufthansom" prošao ekspresno – čak i brže od očekivanog.

Brzo sam se iskrcao u Frankfurtu, izašao iz aviona, a onda – situacija kao nacrtana. Gejt za ukrcavanje u London, do kojeg je bilo više od sat i po vremena, nikada bliže.

Čak je na dohvat ruke bila i "pušionica" koju su srpski putnici ekspresno popunili, uprkos tome što jedni druge nismo mogli da vidimo od magle dima.

Foto: b92/LN

Sedi, opusti se, uskoro kreće bording, aerodrom "Hitrou" je tu za nešto više od dva sata... To je to?

Pa... I ne baš.

"Dear customer. Your flight from Frankfurt to London is cancelled. Please accept our apologies", stiže mi i-mejl od "Lufthanse".

Otkazan let? Kako, bre, otkazan let? Dobro, sad će novi, zar ne?

Kada mi je "Lufthansa" otkazala let u mejlu je poslao link preko kojeg je pisalo da može da se zakaže novi onlajn.

To sam uradio, došao na korak do potvrde, a onda – error. Poslali su me na razgovor sa virtualnim asistentom, pa na lajv čet, na kojem se niko nije javio jedno sat i po vremena.

Foto: B92/LN

U međuvremenu sam rešio da potražim rešenje uživo, što se ispostavilo kao jedina moguća opcija s obzirom da od "Lufthansinog" kontaktiraćemo vas uskoro nikad ništa nije, niti bi bilo.

I tako sam krenuo u obilazak aerodroma u Frankfurtu.

Ne znam koji deo mi se više svideo. Da li onaj kada sam došao do "Lufthansinog" centra za informacije i dobio odgovor da "nije to taj" centar za informacije, pa da moram da potražim drugi.

"Samo prati slovo Z", rekao mi je gospodin za pultom.

I pratio sam slovo Z. I pratio, i pratio, i pratio... Čak sam se vozio vozom, kako bih došao od Terminala 2 do Terminala 1.

Z14 je bilo famozno polje koje sam tražio na mapi frankfurtskog aerodroma, a od mesta na kojem sam sleteo do njega mi je trebalo otprilike kao od Beograda do Novog Sada kolima.

U jednom trenutku sam se osetio kao Alisa u zemlji čuda, prolazeći pored svih mogućih gejtova, restorana i svega ostalog što možete da vidite na aerodromu. Video sam, otprilike, sve.

A onda, poslastica – dugačak red u "Lufthansinom" servis laundžu, kako se zove to spasonosno sudbonosno mesto.

Foto: B92/LN

U redu sam čekao nešto više od dva sata, sve vreme gledajući današnje letove za London. Bilo je oko 11 časova, a do kraja dana bila su još tri leta te avio-kompanije i još ko zna koliko drugih.

Međutim, kada sam konačno došao na red pored silnih Amerikanac koji su svi nekako uspeli da zakasne na svoje letove, nove bajne vesti. Danas više nema mesta na letovima za London.

Nema ni kod "Lufthanse", nema ni nigde drugde. Kolege i drugari šalju poruke podrške, otac mi govori da se vratim u Srbiju, a mučena šalteruša koja radi punom parom pokušava da me pošalje u Brisel, pa da odatle odem u Englesku.

Ali, ni od toga ništa.

Raspoloženje mi se malo popravilo kada sam se okrenuo i video da je red u trenutku kada ja dolazim na šalter bio jedno sedam puta veći nego kada sam u isti stao. Jadni ljudi, al' šta da im radim.

Foto: B92/LN

Elem, Alisa u zemlji čuda (ja) dobija finalne informacije.

Vaučer za hranu od 30 evra, smeštaj u hotelu za jedno veče, taksi do hotela i nazad i srdačno izvinjenje Nemice za pultom.

"Niste mi krivi, 'Lufthansa' je kriva, ali letova nema", kaže, ako mene pitate, radnica meseca frankfurtskog aerodroma.

Situacija na nemačkim aerodromima stvarno je haotična. Em što je sezona odmora, em što su u toku štrajkovi.

U Hamburgu se gomilaju koferi koji će ko zna kada biti poslati na svoje konačne destinacije, a u Frankfurtu nema ko da radi. Verovatno mi je zato i otkazan let, mada ko zna.

Da ne dužim priču, ovo je ukratko to kako sam umesto u Londonu završio u Frankfurtu. Doduše, na kraju ne i u Frankfurtu, već u Darmštatu, nemačkom Bundesligašu. Tu mi je hotel, poprilično zadovoljavajući.

Pa, da vidimo šta ima u tom Darmštatu, a sutra ujutru let za London. Ako ga opet ne otkažu.

Luka Nikolić (@luksie1)

Foto: B92/LN

Foto: B92/LN