Bizarna strana Vimbldona – sneg, nestašica jagoda i kocka

Ono datira još od početka XVIII veka, a prvu, tada ilegalnu, kladionicu organizovao je gospodin Hari Ogden 1790. godine.

Ipak, sve do sredine narednog stoleća bilo je moguće kladiti se samo na trke pasa, pre nego što je konačno 1961. godine ono i legalizovano.

Industrija igara na sreću danas je jedna od najmoćnijih na planeti, samo u Engleskoj ima preko 20.000 kladionica, dok je taj broj u Aziji i okolnim zemljama višestruko veći, iako to verovatno ni tamošnje vlade ne mogu sa sigurnošću da utvrde.

Istovremeno, dijapazon mogućih oplkada maksimalno se proširio, pa su danas, osim činjenice da možete da se kladite na apsolutno sve sportove, kao i značajne kulturno-socijološke događaje, te granice odavno prešle okvire i bizarnih.

Čak i u Srbiji, možete se opkladiti kakvo će vreme biti sutra, kog će pola biti dete nekog poznatog bračnog para, kako će se zvati – sve do toga da će vanzemaljci prekinuti finale Svetskog prvenstva ili da će ljudska rasa u narednih 30 godina živeti izvan zemlje (savet – prvi favorit je Mars).

Ni u sportskim okvirima ne manjka bizarnosti, pa tako možete uložiti novac da će meč na predstojećem Vimbldonu biti prekinut zbog snega, za šta bi na jedan uloženi dinar dobili 100.

Da će u 'Old England Clubu' nestati šampanjca i jagoda kvota je 34, a da u Londonu tokom dve nedelje trećeg Grend Slema sezone neće biti kiše 11, ali je daleko sigurnije opkladitit se na gore spomenuti Mars, pogotovo imajući u vidu vremensku prognozu.

Kvotu devet dele dve opkalde – da će zbog kiše biti odložen kompletan dnevni program, ne računajući naravno 'pokriveni' centralni teren, i da će neko od igrača ili igračica biti upozoren zbog prekomernog stenjanja.

Za kraj, pošto su opšta poznata rigorozna pravila Vimbldona, po kojima igrač sme da ima samo centimetar neke druge boje na opremi, a da ona nije bela, i ne čudi da je koeficijent da će neko morati da menja opremu svega dva.