Endi Mari – ponovo među elitom

U finalu sa Raonićem nije Mari učinio samo to, nego je i razgolitio i pod lupu stavio najveće Miloševe slabosti i rutinski je došao do svoje treće Gren slem titule – 6:4, 7:6 (7-3), 7:6 (7-2).

Do finala je Raonić servirao skoro 23 asa po meču, a sada ih je imao samo osam – međutim, nije to ono najvažnije, već činjenica da ni servis-vinera nije bilo mnogo i da je Mari i servise od preko 230 km/h uspevao ne samo da vrati u polje, već da to učini duboko i oštro.

Jeste napravio samo jedan brejk, ali u prvom setu, koji je skoro uvek najvažniji za početnika u finalu kao što je Raonić bio. Osim toga, Endi je stvorio još šest brejk šansi i konstantno je pretio Milošu, koji se potom u oba taj brejka raspao pod pritiskom.

“Vežbam ritern dosta, nije se to slučajno desilo, moja igra bazira se na tome. Kada mi je bilo 15-16 godina i kada sam otišao u Španiju, nisam baš toliko radio na riternu, ali otkad sam na ATP turu, mnogo sam vremena uložio u to, bar 30 minuta dnevno. Nekada se servis i ritern izostave, samo se malo vežbaju na kraju, ali to su najvažnija dva udarca u tenisu“, objasnio je Mari.

Getty Images

Osim na ritern, Endi je znao da mora da se fokusira na ’pasing šot’, a u oba segmenta igre najbolji je na svetu, uz Đokovića. ’Bušio’ je Miloša na mreži kako je stigao, Raonić je osvojio 62% poena posle juriša napred (46-74), a one najbitnije nije.

Kanađanin rođen u Podgorici bio je možda suviše tvrdoglav napadajući Marijevu bekhend stranu, a kada je video kako mu često ne uspeva da osvoji poen na mreži, izgubio je i samopouzdanje, pa je na brejk lopti u prvom setu lak forhend volej spustio u mrežu.

Druge opcije teško da je doduše bilo jer je Miloš bio vidno inferioran u iole dužim razmenama sa osnovne linije, a neretko je promašivao i forhende u penjanju koji su mu besprekorno funkcionisali u prethodne dve nedelje.

Mari je odigrao taktički savršeno, nigde nije žurio i greške je sveo na minimum – ukupno ih je napravio 12, ali samo jedna mogla je da mu se osveti, na brejk lopti u drugom setu bekhend slajs poslao je u mrežu.

Getty Images

Nije Endija, ali taj udarac skupo je koštao Raonića – još u duelu sa Federerom videlo se da mu donosi više štete nego koristi kada napadne na taj način. Miloš je i sada mnogo poena izgubio tako, uključujući i prelomne prve mini brejkove u oba taj brejka.

Prvi put je dobio kratku loptu i umesto da završi spinom, on je pokušao slajsom i loše je zahvatio loptu koja je završila u mreži. Drugi put je napad bio suviše plitak i opet na bekhend, a za Endija je to bila poslastica – paralela i faktički kraj meča.

Jedinu šansu Raonić je imao dvadesetak minuta pre toga – pri rezultatu 2:2 u trećem setu, posle dva sata i deset minuta igre, prvi put je stigao do 0:30, a onda i do dve vezane brejk lopte. Na prvoj ga je Mari iznenadio servisom u forhend, što je i inače radio uspešno tokom celog okršaja, a na drugoj je dočekao Miloševu grešku – pogađate, bekhend slajsom.

Getty Images

Mari je prvi čovek u poslednjih šest godina koji je osvojio Gren slem titulu, a da pri tom nije savladao nikoga od članova ’velike četvorke’. Međutim, pošteno je reći da mu je teniska karma vratila uslugu jer je do sada imao najteži put – u prethodnih deset Gren slem finala sastajao se ili sa Federerom ili sa Đokovićem, a finala su ipak specifična u odnosu na ostale mečeve.

Za razliku od Škota, njegovi najveći rivali probili su led sa igračima koji nisu pripadali kremu – Federer sa Filipusisom, a posle je imao i Bagdatisa i Gonsalesa, Nadal sa Puertom u Parizu (polufinale s Federerom), a Đoković sa Congom u Melburnu (doduše, ostalih 19 finala Novak je igrao sa nekim od članova odabranog kluba, a i tada je u polufinalu dobio Federera).

Saradnja sa Ivanom Lendlom očigledno daje rezultate jer je i treću Gren slem titulu Mari osvoio sa njime i zaslužio ju je apsolutno. “Samo ima sreće“, našalio se Mari dok je još dolazio sebi posle suza radosnica, ali tu od sreće nema ni ’s’ – pun samopouzdanja, Endi će u narednom periodu biti najozbiljniji konkurent Novaku Đokoviću i dokazao je da zasluženo pripada teniskoj eliti.

“Ivan je vođa i verujem u ono što kaže, prevashodno zbog rezultata koje smo postigli zajedno. Uvek me tera da igram ofanzivnije i otuda rezultati – dopada mi se što je vrlo iskren i što kaže tačno ono što misli. Ne volim uvek to da čujem, ali to je često upravo ono što treba da čujem“, kaže Endi i obrazlaže razliku u osećaju u odnosu na svoju prvu vimbldonsku titulu:

“Osećam se mnogo bolje – srećniji sam, zadovoljniji. Ovo je bilo samo za mene i za moj tim, a 2013. sam osećao jedino čisto olakšanje. Sada ću više da uživam“.

Getty Images

Sa druge strane, Raonić je zauzeo najispravniji mogući stav – svestan je uspeha koji je napravio, ali on ga neće opustiti, naprotiv.

“Radiću na svemu, bukvalno na svemu kako bih opet došao do ovakve prilike – moram da budem spremniji, jači, da poboljšam ritern, ali i servis, efikasnost kada izlazim napred“, kaže Miloš i dodaje:

“Generalno, osećaj je fenomenalan – dva puta sam zapeo u polufinalu u prošlosti, a sada sam napravio korak napred. Takođe, protiv Gofana sam prvi put u karijeri preokrenuo 0-2 u setovima – pokazao sam petlju, pokazao sam energiju“.

Miloš je pokazao da je na pravom putu, a s obzirom na to kakvu radnu etiku poseduje, možemo da očekujemo da će zakrpiti još neke rupe u igri i da ćemo ga ponovo gledati u završnicama Gren slem turnira.

Crtice iz Londona

Getty Images

- Na putu do Vimbldona uvek se nalaze stjuardi koji usmeravaju ljude i podsećaju ih da spremni dođu do kapije. To su uglavnom stariji ljuda živa duha, pa se uvek čuje i poneka ’fora’. “Molim vas, spremite karte, i neka budu za danas, sutra se ovde ne dešava bogzna šta“, naterao je jedan oniski čika u smeh sve oko sebe, i šalom i šarmantnim tonom kojim ju je izgovorio.

- U ’kraljevskoj loži’ nalazili su glumci Bredli Kuper i Hju Grant, teniske legende među kojima i Boris Beker i Stefan Edberg, ali i premijer Velike Britanije Dejvid Kameron. “Teško je igrati u finalu Vimbldona, ali sigurno ne bih voleo da sam premijer. To je nemoguć posao“, rekao je Mari na ceremoniji dodele trofeja. Naročito je težak u ovom trenutku, posle Bregzita.

- Gledao sam juniorsko finale na ekranu i čekao kako bih dobio poseban ’tag’ potreban za ulazak na finale i načuo sam razgovor jednog starijeg američkog novinara i zvaničnika ATP-ja. Stariji gospodin je prepričavao dogodovštine iz bogate karijere, pogotovo sa olimpijskih igara. “U Barseloni je hrana bila neverovatna, a u Sarajevu su bili divni ljudi, samo što su pet godina kasnije počeli da pucaju jedni na druge. Maršal Tito mora da je bio veliki čovek kad ih je držao sve na okupu“. Eto, i na najneočekivanijem mestu čujete ponešto o raspadu SFRJ...

Getty Images

- Anastasija Potapova, koja je u martu napunila 15 godina, postala je šampionka Vimbldona. Rekla je da joj je uzor Marija Šarapova i lepo je bilo videti koliko je dečji iskrena dok je još PR agencije ne uzmu pod svoje. Počela je da se bavi tenisom sa pet godina, majka joj je bila odbojkašica, a baka košarkašica. “Od starta mi se tenis svideo, a sada ga obožavam, volim teniski život i sve što ga okružuje, ne mogu da zamislim svoj život bez tenisa“. To je obično odlična polazna osnova za vrhunske rezultate.

- Kada je Serena Vilijams osvojila titulu u singlu, njena sestra Venus nije odmah skočila i radovala se kao ostatak lože. Razlog? “Zapravo, mislila sam da je rezultat 5:3“, rekla je Venus uz smeh, “Iskreno, često mi se to dešava i u mojim mečevima, ne znam da li treba da serviram ili da riterniram. Jeste, ispustila sam taj trenutak, pomislila sam: ’Što svi ustaju?’ Jednom mi se desilo u dublu da smo pobedile, a da nisam bila svesna, mislila sam da smo samo napravile brejk“.

- I poslednji dan turnira idealna je prilika da se zaradi, pa se tako čekao red dug desetak metara za kupovinu loptica korišćenih tokom Vimbldona – funta po loptici i pet funti za šest loptica, što je i maksimum koji je jedna osobna mogla da kupi.

- Endi Mari još nije siguran da li će igrati u Dejvis kupu u Beogradu, a u ponedeljak pročitajte zanimljiv razgovor sa ocem Miloša Raonića. Takođe, u utorak vas očekuje još jedno iznenađenje, a ja vas srdačno pozdravljam, bilo je zadovoljstvo pisati za vas.

Saša Ozmo (@ozmo_sasa)