Gori Novakova vatra

Tu frazu teniseri su izgovorili bezbroj puta, ali retko koji na tako efektan način uspeva da je primeni u praksi i da zaista tako složi kockice u glavi. Jedan od tih retkih je Novak Đoković, osvajač Vimbldona 2015. godine.

I prošle i ove sezone Đoković je doživeo razočaranje na Rolan Garosu, samo da bi se pobednički vratio na Vimbldonu. I oba vimbldonska finala imala su po jedan set koji je mogao da znači surovi pad. Mogao, da Đoković nije mentalna stena, čovek koji prošlost ostavlja iza sebe.

Samo u prvih nekoliko gemova Novak je bio stegnut, videlo se to po slabijem kretanju i nešto lošijem procentu servisa. Međutim, od onoga trenutka kada je Federer napravio brejk za 3:1, Đoković je zaigrao kako ume – drugi set je ispustio, ali i tu mu se malo šta može zameriti, ipak je sa druge strane mreže stajao sedmostruki osvajač Vimbldona.

Suština meča bila je u osnovama – servisu i riternu. Novakov početni udarac funkcionisao je besprekorno – zahvaljujući njemu spasao je obe set lopte u prvom setu, a u trećem i četvrtom setu servis ga je po jednom izvukao iz nezgodnih situacija, na 15:30 i 0:30.

Baš kao i prošle godine, Đoković je u početnoj fazi meča servisom više gađao forhend, što mu je omogućilo da do kraja meča drži Federera u neizvesnosti u koju će stranu lopta. Takođe, Novakovi drugi servisi imali su potrebnu dubinu, samo je jednom Rodžer uspešno uradio karakteristično izvlačenje na forhend na riternu.

Dovoljno je i pogledati statistiku – direktno iz servisa Đoković i Federer osvojili su isti broj poena, po 17, a Švajcarac je napravio dve duple greške više (3:1), od toga dve u važnim gemovima.

Beta/AP

Novakov ritern bio je prava pesma, a u dva navrata je uhvatio periode od 15-20 minuta u kojima je bio potpuno ’u zoni’ – to je ono Đokovićevo stanje kada nepogrešivo čita servise i vraća ih u polje ma koliko oni bili brzi i precizni. Zato ga mnogo i smatraju najboljim riternerom svih vremena, uz Andrea Agasija.

“Čovek je mašina“, opisao je Novaka stariji gospodin na izlasku sa Centralnog stadiona. Jeste, teniska mašina, a to se naročito videlo početkom trećeg seta.

Ispustio je Đoković sedam set lopti u drugom setu, od toga je na jednoj imao zicer i još tri puta ’aktivan’ poen. Dok se sa tribina orilo “Rodžer, Rodžer“, Đoković je u pauzi između drugog i trećeg seta čupao majicu, urlao na sebe i nervirao se tek toliko da nam pokaže da je čovek. A onda se vratio na teren i ponovo se pretvorio u mašinu – otresao je gubitak drugog seta kao malo prašine sa ramena i ubacio u sprintersku brzinu koju Federer do kraja meča nije mogao da isprati, pa ni uz veliku pomoć iz gledališta.

Poput buldožera je gazio Novak, terao je Federera na mnogo trčanja, a pokazao je i ono što ga ne krasi uvek – ’instinkt ubice’. Za treći set odservirao je bez izgubljenog poena, a načinom na koji je završio meč samo je dodatno podigao autoritet u očima suparnika.

Prošlogodišnja pobeda na Vimbldonu bila je definišuća za dalji tok karijere, to se sada lepo vidi i nadamo se da će se tek videti. Za sada tri trofeja sa Vimbldona – nije loše, pogotovo što je reč o Novakovoj ’najslabijoj’ podlozi.

“Činjenica je da se nisam baš najbolje snalazio na travi u prvih nekoliko godina profesionalne karijere. To me je nateralo da se posvetim taktičkom delu igre na specifičnoj podlozi, na podlozi na kojoj se igra samo mesec dana, ali ima najvažniji turnir na svetu. Svaki put kada ga osvojim kao prvi mi je, ostvarenje dečačkog sna. Vrlo je poseban osećaj, zadovoljstvo kakvog nema“, rekao je Đoković na konferenciji za medije.

Beta/AP

Novak sada ima devet Gren slem titula i na večnoj listi pretekao je veličine kao što su Agasi, Ivan Lendl i Džimi Konors. Da, pročitajte ta imena ponovo kako biste se uverili da je tačno. Sada opet ima i pozitivan skor u Gren slem finalima (9-8), a poveo je i u međusobnom okršajima sa Federerom na najvećim turnirima (7-6 na GS, 2-1 u finalima, 20-20 ukupno).

Okrutnost tenisa možda se najviše ogleda u tome koliko toga je na talonu u samo jednom meču. Da je sada izgubio, Đoković bi imao dva izgubljena GS finala u mesec dana, Melburn bi maltene već bio zaboravljen, a u Njujorku bi već počele priče da Novak “popušta u završnicama“. Ali pobedio je i sada sve izgleda ružičasto, otvaraju se novi horizonti i sve se čini lakše dostižnim.

“Apsolutno je tako, pogotovo ako sebi postavite visoke standarde kao što sam ih ja sebi postavio u poslednjih nekoliko godina. Manje-više sve osim titule kao da je smak sveta – u datom trenutku teško je podneti poraz. Ipak, tenis je zahtevan sport i iz te perspektive neophodno je krenuti dalje odmah šta god da se dogodilo“, svestan je i Novak prirode sporta. Uostalom, da nije tako, ne bi uspeo da se izbori sa svim nedaćama sa kojima se susretao u karijeri.

U trenucima velikih trijumfa kao što je ovaj čovek retko može da odoli da ne baci pogled u budućnost. Đoković je nedavno napunio 28 godina, a prema rečima njegovog fizioterapeuta Miljana Amanovića, u punoj snazi može da igra još tri do pet godina.

“Potcenio me je“, rekao je Novak uz smeh, “Sva nega koju smo tim i ja uložili u telo isplatiće se u godinama koje su preda mnom. Mislim da je samo pitanje koliko dugo ću imati psihički podstrek i koliko dugo će vatra u meni goreti. Koliko ću sebe terati da ustajem, da treniram, da radim iste stvari kako bih dolazio u priliku da osvajam velike trofeje. To je ključno za trajanje moje karijere, a telo je u odličnom stanju – cela ekipa stara se o njemu i svaka sitnica tretira se ozbiljno i profesionalno“.

Ne sumnjamo da će ta vatra goreti još dugo. I neka gori, a teniski svet uživaće u svakom njenom plamenu. Novak Đoković, osvajač Vimbldona 2015. godine.

Saša Ozmo (ozmo_sasa)