Brutalna Serena, Mašino dostojanstvo i zaseda za Novaka

Preko puta je stajala Marija Šarapova, devojka koja uvek veruje da može, čak i kada je u debelom minusu, čak i kada igra sa suparnicom koju nije pobedila punih 11 godina.

Sada ni ona nije verovala – na terenu inače robotizovana Maša ovoga puta je slegala ramenima, čudila se i na kraju se pomirila sa sudbinom. Svaki Serenin udarac bio je jači, bio je prodorniji, a petostruka Gren slem šampionka naspram nje delovala kao juniorka.

Toliko je brutalna bila Serena da je publika posle nekog vremena maltene i prestala da joj aplaudira posle dobrih poteza, a ljudi su tražili i alternativne načine da se zabave – tako se Centralnim stadionom prolomio smeh kada je sudija Kader Nouni malo dubljim glasom rekao ’djus’.

Šarapova je na konferenciji za medije bila izrazito nervozna – retko koji odgovor bio je duži od dve rečenice, imala je i nekoliko zajedljivih opaski (“da sam Britanka, za polufinale bih bila na naslovnoj strani“), a na pitanje o stenjanju nije htela ni da odgovori (“next question, please“).

Međutim, na jedno je dala nešto opširniji odgovor. Bilo je to pitanje o povredi ramena, koja joj je umnogome poremetila karijeru i zbog koje je nekoliko puta morala da menja pokret pri servisu. Taj udarac i najviše trpi i najveći je razlog što je sa 17 mogla da dobije Serenu na Vimbldonu, a sada ne može ni da joj priđe. Ipak, nije Ruskinja kukala na zlu sudbinu.

“Opuštenost mog ramena nije ista kao kada sam bila devojčica od 17 godina i ne očekujem da ikada više bude tako, ali takve stvari moraju da se prihvate. Baš kao što je i Li Na igrala dugo godina sa oštećenim kolenom, kao što je i Serena morala da se prilagođava posle povreda. To je ono što profesionalni sportisti rade, prilagođavaju se“, odgovorila je Maša dostojanstveno u stilu velike šampionke.

A Serena? Ona je na pobedu od novog ’Serena Slema’, tj. toga da bude vlasnica sve četiri najveće titule u jednom trenutku, a na putu joj stoji Garbinje Mugurusa.

Duel 21-godišnje Španjolke i Agnješke Radvanjske bio je mnogo neizvesniji. Znam da nisam u većini, ali volim da gledam Poljakinju, mozak joj je uključen u svakoj sekundi svakog poena, izvodi čudne slajseve, drop šotove kad ih niko ne očekuje, lobove, a ume i da napadne iz kontre. Sada je bilo nekoliko spektakularnih poena, ali mala Mugurusa zaslužila je trijumf.

Do sada se Garbinje nije plašila Serene – dobila ju je na Rolan Garosu prošle godine i uzela joj je set u Melburnu. Nije se plašila Serene, ali videćemo hoće li se uplašiti prvog Gren slem finala. Sve i da straha ne bude, šanse su joj male.

Kulminacija dana za mnoge je ipak došla još pre polufinala u ženskom singlu. Na terenima 14 i 15, koji se nalaze u sredini kompleksa odmah do Centralnog stadiona, preklopili su se treninzi Novaka Đokovića i Endija Marija.

Obojicu su navijači čekali u zasedi, uzalud su redari opominjali da nema zadržavanja u grupama na stazi – aparati spremni, lica ozarena... A kada su došli, jedva su prevalili tih pet-deset metara do terena na kojima su trenirali. Poturaju se loptice, majice, blokčići, cika i vriska, a onda naglo zatišje i prelazak na tribine.

Bile su krcate i za Novakov i za Endijev trening, a Đoković je odradio standardan trening, uz poneki specifičan zahtev za sparing partnera – npr, tražio je da se igra slajs (“slice, just chip it“) kao što to čini Gaske.

Po završetku isto opsedanje i navaljivanje. Strpljivo su i s osmesima izašli na kraj s obožavaocima, da bi se brzo izgubili u pravcu svlačionice okruženi brojnim obezbeđenjem.

Crtice iz Londona

- Novak je trenirao, u jednom trenutku se okrenuo i video mene kako sa terase Centralnog terena pokušavam da napravim pravu fotografiju. “Ispruži ruke“, doviknuo je, a svi su najednom pogledali gore. Pokušao je Novak da mi “dobaci“ lopticu reketom, promašio je za nekih desetak centimetara, ali je usrećio nekoga dole kod koga je lopta završila. “That just made my Wimbledon“, rekla mi je gospođa do mene na terasi.

- Endi Mari do sada je 11 puta pobedio Rodžera Federera, a dobro se seća prvog trijumfa. “Imao sam 19 godina, a trener Bred Gilbert mi je rekao: ’Ponašaj se kao da pripadaš tu’. Nisam znao šta treba da radim, ali on je želeo da se ponašam kao da to što sam pobedio Rodžera za mene nije neverovatno iznenađenje. To mi je bilo teško kao i ta pobeda“.

- Garbinje Mugurusa deluje kao devojka sa šampionskim mentalitetom, a posle pobede nad Radvanjskom rekla je: “Ako želiš da osvojiš Gren slem titulu, kada sanjaš, zamišljaš Serenu u finalu“. Najveći je izazov svakako, videćemo u subotu popodne.

- Ako dođete na Vimbldon, u muzej i te kako vredi ući. Za tri klase je iznad onog u Parizu. Izloženi su trofeji, mnogo je zanimljivih citata bivših igrača, a vodi se računa i o ljudima koji su se utkali u istoriju Ol Ingland Klaba. Prilično je interaktivno – na brojnim ekranima dobićete odgovore na sva pitanja o terenima i travi, možete da pustite detalje sa finala u poslednjih tridesetak godina, da odgovarate na pitanja na koje bi sudije trebalo da znaju odgovor... Tu su i replike svlačionica (u muškoj govori virtuelni Džon Mekinro), stare loptice, majice i patike legendi turnira, mašine za pravljenje reketa i još mnogo toga. Evo i galerije fotografija iz muzeja.

- Patrik Muratoglu rekao je kako je Viktorija Azarenka mnogo bolja teniserka od Šarapove. “Mislim da njega nikada nećete čuti da govori lepe reči o meni. To ni ne očekujem, a sigurna sam ni vi“. Zašto, pitao je novinar. “Sigurna sam da znate, ne morate to da pitate“. Duhovi prošlosti...

- Ako još niste, pročitajte intervju sa Zuzanom Šišak, autorkom animiranog filma o Novaku Đokoviću. Sutra (petak) ujutru pročitajte kako smo najavili polufinalne mečeve sa Ivanom Ljubičićem, a dotakli smo se još nekih aktuelnih tema.

Pozdrav iz Londona,

Saša (ozmo_sasa)