Povukao se veliki Stiv Neš

Tokom 19-godišnjen NBA karijere Kanađanin je dva puta bio najkorisniji igrač lige i treći je asistent u istoriji sa 10.335 asistencija – ispred njega jedino su Džon Stokton i Džejson Kid.

Neš ima 41 godinu, bio je član Los Anđeles Lejkerse, ali ove sezone nije uopšte igrao zbog povreda.

“Najveći poklon meni je bio što sam se potpuno obuzeo svojom strašću i što sam težio nečemu što toliko volim – da se popnem i pridužim se svojim herojima. Ta opsesija postala je moj najbolji prijatelj – razgovarao sam sa njome, negovao sam je, borio se sa njome, a na kraju me je ona oborila na dupe“, rekao je Neš i dodao:

“Na tome sam najzahvalniji u svojoj karijeri i u svom životu, na neki način. Naravno, cenim to što imam decu i porodicu više od igre, ali ta večna težnja ka nečemu višem načinila me je onim što jesam, učila me je i testirala me. Za mene je bila misija nezamenljiva u mom životu. U košarci sam naučio mnogo neprocenjivih lekcija o sebi i životu“.

Najslavnije dane svoje karijere proveo je u Finiksu i Dalasu – za Sanse je nastupao od 1996. do 1998. godine i od 2004. do 2012, a u međuvremenu je šest sezona proveo u dresu Meveriksa.

I'm retiring from basketball. Thanks for all the love through the years. http://t.co/CMqDBSYIrr pic.twitter.com/iNTG6eap4D

— Steve Nash (@SteveNash) March 21, 2015

Momak sa zapadne kanadske obale (rođen je u Johanezburgu, ali mu se porodica brzo doselila na kanadski zapad, ne zadržavajući se dugo na jednom mestu) aktivno se bavio većim brojem sportova, jedan je od najvećih fudbalskih fanatika među NBA igračima i dobro je poznata njegova privrženost Totenhemu.

Posle 15. mesta na draftu NBA karijeru počeo je u Sansima 1996, ali mu je bilo teško da iskoristi talenat, s obzirom da je u rotaciji bio iza iskusnih Kavina Džonsona i Sema Kasela, kao i tada velike nade NBA Džejsona Kida.

Posle dve godine prešao je u Dalas, na poziv Donija Nelsona, koga je znao iz studentskih dana (proveo ih je na Santa Klari, u Silikonskoj dolini, dok je Nelson pomagao ocu u Golden Stejtu). U Mevsima on se povezao sa vrlo mladim Dirkom Novickim, savršeno koristeći njegov precizni šut kao ishodište svojih briljantnih asistencija, kao i veteranom Majklom Finlijem. Za šest sezona on je predvodio potpunu transformaciju Kjubanovog tima obezbedivši mu plej-of posle pune decenije. Doigravanje je postalo standard, a u njemu su ih po dva puta zaustavili tada briljantni Kingsi (svi se verovatno sećamo 2002) i lokalni rivali Sparsi, od kojih su izgubili i finale Zapada 2003.

U leto 2004. došlo je vreme za novi ugovor, a Kjuban je procenio da plejmejker od 30 godina nije dobra investicija (zato je verovatno čekao titulu još 7 godina). Neš se vratio u Finiks, što se ispostavilo kao odlična odluka jer je u naredne dve sezone dobio titule MVP lige. Došao je u tim koji je dobio manje od trećine mečeva i u prvoj sezoni ga doveo do 62-20, uz izuzetno brzu i atraktivnu košarku. Razigrao je Amarea Stodemajera i Džoa Džonsona i omogućio punu iskorišćenost Šona Meriona, statistički najboljeg igrača lige tih godina. U obe sezone Sansi su igrali finala Zapada, ali dalje nisu mogli.

Neš je osam puta igrao Ol-star mečeve, a sedam puta bio je član neke od prve tri petorke lige (tri puta prva, po dva puta druga i treća). Treći je asistent u istoriji NBA lige, a uz to je posedova sjajan šut, pa je čak četiri puta završio sezonu uz formulu 50-40-90 (preko 50 posto šuta iz igre, preko 40 posto šuta za tri, preko 90 posto bacanja), što nikome u istoriji lige nije uspelo.