Grupa B - iz koje dolazi protivnik Plavih u drugoj fazi

LIBAN

Uz vec primenjivanu "ogradu" vezanu za autsajdere ( da li tim na ovakvom takmicenju uopste moze biti autsajder? ), uloga ekipe sa najmanje sansi za prolazak u drugi krug se najlakse moze dodeliti Libanu. Ne samo sto su tu prvi put i sto im je Indijanopolis, pre svega, odlicna prilika da uce od drugih, vec i zbog par cinjenica koje ih izdvajaju od ostalih.

Liban je jedina reprezentacija koja nema igraca koji nastupaju van njihove lige. Uz svo postovanje tamosnjih ligaskih dogadjanja, malo je verovatno da se bez internacionalnog iskustva, ne samo onog vezanog za nacionalni tim, vec i klupska takmicenja, moze uciniti nesto znacajno.

Trener ekipe je Johhny Newman, covek sa imenom i prezimenom u NCAA i NBA kosarci, ali to mu jako malo znaci. Kao i vecinu predstavnika "americke" skole, Liban krasi agresivna odbrana, sa zeljom da se ocigledni nedostaci visine i tezine nadomeste dubinom odbrane.

Medjutim , i tu postoje " mali " problemi, jer ova reprezentacija nema dovoljno dugacku klupu, potrebnu za konstantno igranje u visokom ritmu. Veliki padovi dolaze kada na parketu nisu Roni Fahed( playmaker ), Fati EL Katib ( krilo ) ili Jozef Vogel ( centar ) naturalizovani Amerikanac. Narocito ovaj poslednji, ciji je ucinak jednostavno nezamenljiv u odbrani, uzevsi u obzir da je jedini koji moze parirati snagom i velicinom protivnickim centrima( visok je 212 cm ).

Napad sigurno nije ono sto ih je odvojilo od ostalih ekipa iz Azije ( ne racunajuci dominantnu Kinu ), ali je cinjenica da im se ne treba ostavljati previse prostora, u tim situacijama vec pomenuti Fahed i El Katih mogu biti veoma precizni.

Portoriko

Ekipa Porto Rika je vec godinama zaduzena da izenadjuje, na ovaj ili onaj nacin. Gotovo da nema reprezentacije koja nesto predstavlja u kosarkaskom svetu, a da je Portorikanci nisu "propustili" kroz sake. Naravno, bilo je i dana kada su vazili za favorite - upravo tada su izgledali kao da su zalutali na parket.

Osnova ekipe je odlican centarski tandem Ortiz - Santiago. najstariji igrac reprezentacije, Hoze Ortiz iza sebe ima zaista uspesnu karijeru ( 20 godina igranja za svoj nacionalni tim !!!), u kojoj je bilo i NBA timova, i najjacih timova Evrope. I sada , iako ima 38 godina, izgleda vise nego spreman za sve ono sto se od njega ocekuje. Iskustvo i kvalitet su uvek "neprijatna" kombinacija. Ukoliko je na parketu, upravo je on taj koji ce resavati utakmice, uzimati poslednje suteve. Jednostavno, igrac zaduzen za njega mora biti koncentrisan u svakom trenutku.

Igrac sa kojim se odlicno slaze je NBA Daniel Santiago, nesto veci (212) , ali dosta mladji. Ovaj centarski par nije bio nadigran niti od jednog protivnika na Kupu Amerike ( a tek cemo pricati o Argentini i njenoj moci u reketu ) i sigurno daje cvrstinu odbrane i zavrsava veci deo posla u skoku.

Podrsku ce im davati Ortizov vrsnjak Minsi ( 16 godina u reprezentaciji ), ajedan od onih koji ce zaista nedostajati je Sarif Fahardo, igrac kome fizicki talenat dopusta da radi sve i svasta na terenu. Medjutim, PortoRiko ima velikih problema sa povredama ( i jos nekim stvarima , koje cemo predskociti ovog puta ) i to veoma dobrih igraca. Pored pomenutog Faharda, Svetsko prvenstvo ce proci i bez Edi Kasiana, igraca koji je postigao 29 poena u odlucujucoj utakmici kvalifikacija, kao i playa Kolona.

Iz "nepoznatih" razloga u ekipi nema dvojice ex NCAA starova sa UMass univerziteta, Karmela Traviesa i Edgara Padilje, koji su pred ovo prvenstvo isticani kao nosioci podmaldjivanja ekipe.

Napad koji se moze ocekivati od Portorika je kontranapad, uvek i svudge.

Uostalom, sposobnost njihovog playa Carlosa Arroyoa da igra up tempo kosarku, punu dugackih pasova u kontri i furiozno brzih driblinga, je ono sto ga je i "prodalo " u NBA. Verovatno ni agresivna odbrana po celom terenu ne bi Aroja preterano smetala u sprovodjenju njegovih ideja. Medjutim, tu postoji i mali problem - a to je "godina proizvodnje" vaznijih, vec pomenutih igraca. Da li ce se naci ravnoteza izmedju zelja i mogucnosti, ostaje da se vidi.

Odbrana nikad nije bila osnova igre ove reprezentacije. I to nema puno veze sa "fizikom", jer je evidentan fizicki talenat igraca, koliko sa odredjenom nedisciplinom u sprovodjenju dogovorenog. Tim ima brze spoljnjake, ima velike igrace u reketu, "ima cime" da igra dobru odbranu. Mozda ce cinjenica da je nekima ovo poslednje veliko takmicenje ( barem bi tako trebalo da bude ) biti dodatni motiv .

Jednom recju, od Portorika se moze ocekivati drugi krug, za sve ostalo ce morati dobro da zapnu, uzevsi u obzir rupe u timu nastale povredama.

Brazil

Ovih dana se svugde moze procitati i videti mnogo toga o SP 2002 , i naravno , ima dosta price o istoriji ovih prvenstava. I nekako tiho, u odjeku pompeznog nabrajanja svega sto su Jugoslavija, SAD i SSSR ( Rusija ) uradile do sada, provlaci se ime Brazila.

A istorija je neumoljiva - jedino su SAD i Brazil bili ucesnici svih prvenstva. Naravno, i ovog puta ce nastupati, sa timom koji nema zvezda, ali sa timom koji zna koju zemlju reprezentuje.

Vise nema Oskara Smita, Pipoke, Viktoriana, ali tu je covek koji ce svoju nacionalnu selekciju voditii na SEDMOM prvenstvu u svojoj karijeri. Tek toliko o iskustvu Helia Rubensa Garsije, trenera Brazila.

Mozda najmladja selekcija sampionata ( najstariji ima 30 , a najmladji 17 godina ) ce nastupati u sastavu koji je tu posle smene generacija ( nesto slicno ekipi Spanije ). Predvodnik mladih trebalo je da bude Nene Hilario, buduca NBA zvezda ( u to nema sumnje ), koji je sa svojih 19 godina nezamenljiva karika brazilskog lanca. Gotovo nevidjene fizicke predispozicije ovog mladica su mu omogucavale poptpunu dominaciju u skoku i kontroli reketa, a bile su i osnova kontranapada. Medjutim, Hilairo nece nastupati u Indijanopolisu, njegovo neigranje ce se verovatno odraziti na konacni plasman Brazila.

Broj jedan , barem kada je napad u pitanju je Marselinjo, 200cm visoki spoljni igrac koji je bio lider tima na proslogodisnjim panamerickim igrana, gde je bio prvi strelac ekipe. Ono stoje vazno napomenuti kada je on u pitanju je dokazana mogucnost da podbaci kada je najpotrebnije ( u finalnom mecu sutirao 6-0 ). Potpuno je dominantan u prventsvu Brazila, njegov prosek od gotovo 30 poena po utakmici govori a kakvom se napadacu radi.

Dubinu napada daje igra Sandra Varehaoa, najstarijeg i najviseg u timu. Snazni Varehao je bio savrsen parnjak povredjnog Hilaria ( igrali zajedno i u klubu, Flumineze ), ali ce sada dosta toga morati am da uradi. Tradicionalno je da visoki igraci Brazila znaju kako da ubace i malo dalje od kosa, a price o skok igri mislim i da su suvusne. Pomoc ce morati da trazi od mladjeg brata, Andersona ( clana Barselone ), koji je nesto nizi , ali i mnogo spretniji u igri licem ka kosu.

Pored Marselinja, koji je realizator, igru karioka "boje" playmakeri , koji cesto igraju i u paru. Demetrius Ferasio ( 28) i Helio Garsia Rubens mladji ( sin selektora ) su iskusni bekoc\vski par, od kojih ovaj prvi ima nesto vise organizatorskih spososbnosti ( prvi asistent tima ), dok je drugi pravi ubica iza linije 6.25. Brzina i sut koji poseduju otvaraju dosta mesta za igru centara, a postoji i veliko poverenje u skkacke vrednosti saigraca, pa je ono sto cesto lici na "isilovani" sut, ustvari deo koncepcije.

Tvrda odbrana nije u krvi Brazilaca ( kao i u fudbalu ), ali zelja za pobedom ih dovodi do toga da je igraju, kada im vec tela to dozvoljavaju. Mnogo vise nego u napadu, za koji se ipak moze reci da je "spoljno" orijentisan, osetice se neigranje Hilaria, cija je pojava ( a i ucinak, naravno ) jednostavno udaljavala napad od kosa, i protivnika terala na druga resenja.

Iskusan trener ( da li treba uopste i napominjati da je najiskusniji na SP ), dobra spoljna linija i brzina centara su najveci aduti Brazila.

Turska

Favorit grupe, za mene barem, je Turska. Da, znam, Turska je prvi put na ovakvom takmicenju, ali mnogo toga podrzava moj stav iznet u prethodnoj recenici.

Procvat turske kosarke dosao je sa donosenjem neke vrste zakona, koja je obavezivala sve velike ( monopolske ) kompanije da, "koliko mogu", pomognu turski sport. Naravno, najveci deo novca otisao je na fudbal, ali je i kosarka "zakacila" ponesto.

I onda smo sve cesce culi za Efes Pilsen, pa onda i za Ulker, pa onda i za neke druge. Pa je onda jedan Turcin probao NBA, pa su Turci poceli da igraju i van granica svoje zemlje, pa se na kraju jedan od njih nasao na pravom putu do NBA zvezda.

Reprezentacija je rasla, polako ali stalno, sto je i dokaz kvaliteta. Vrh je bio Istanbul 2001 i srebro, ali i novi cilj u umovima trenerskog stafa - Jugoslavija i kako je pobediti ( doduse, ovo se vrti mnogima po glavi ).

Trener ekipe je veoma iskusni Aydin Ors, covek koji je naterao protivnike da izgovaraju Efes Pilsen. Posle srebra i automatskog obezbedjivanja ucesca na SP 2002, pocela je priprema za ponovnu potvrdu kvaliteta.

Pripremni period je pokazao da Turci mogu da pobedjuju i van Turske. Selektirana je najbolja mogucareprezentacija, za koju se ne moze reci da je ostala bez ikoga kome je, eventualno, tu mesto.

"Srce" ekipe je uvozni program Turckan (Jahovic) - Turkoglu ( preci obojice sa sa ovih prostora ). Mirsad Jahovic je posle epizode ( neuspesne ) u NBA odlucio da igra u Evropi, a potvrda njegovog kvaliteta je i ovogodisnje priznanje Eurolige.

Izuzetan skok i ( uvek ) najvisi moguci nivo motivacije su njegove najbolje odlike.Jednostavno, postavio je sebe u funkciju koja donosi timu ono sto mu fali ( a mislim da neam ekipe na svetu koja bi se odrekla dobrog skakaca ). Ocigledan je i napredak u igri 1 na 1, gde exploatise svoje brzinske i explozivne prednosti u odnosu na ostale igrace na njegovoj poziciji ( pozicija cetvrorke ).

Hidajet Turkoglu sa svoje 23 godine igra kosarku na najvisem mogucem nivou, i slobodno se moze reci da ce samo biti bolji. Boravak u Americi mu, ocigledno, prija. Iz Efes Pilsena je otisao kao 8grac odlicnih predispozicija za svoju visinu, ali nedefinisanih navika i odredjene pozicije. Sada je to igrac koji je prava napast u napadu, a s druge strane je kadar da odigra ( najmanje ) korektnu odbranu na svim pozicijama od 2 do 5 .

Svom napadackom arsenalu,pored agresivnosti ( koju je zaista zavidno razvio ), je pridodao i igru ledjima kosu, kao i odlicnu igru u kontranapadu, gde se odlicno snalazi i resava situacije. Dobar sut primorava njegove cuvare na potpun presing, sto mu olaksava prodore do kraja. Prakticno je nemoguce odrediti mu "pravog" cuvara, tako da protivnicka ekipa stalno mora da resava mis-match situacije - ili ga cuvaju manji brzi, protiv kojih igra "ledjima" i blize kosu ili ga cuvaju veci i sporiji, sto koristi igranjem sa spoljnih pozicija.On je igrac koji daje veliko samopouzdanje timu i od njegove igre mnogo toga zavisi.

Ono sto Turska zeli u napadu ( pored skoka Jahovica i igre Turkoglua ) ne bi bilo moguce da na poziciji centra nemaju Mehmeta Okura, od sledece godine clana Detroita. Igrac od 210 cm , koji pogadja suteve za 3 poena, kao da je bek - e to je prava moc, to je ono sto upotpunjuje pricu ( a mozda bi se moglo reci i zapocinje ). Okur moze da brani protivnicke "petice". a u napadu ih njegov sut odvlaci od kosa, sto Jahovicu omogucava da "vrslja" po reketu. Medjutim, po potrebi, Okur poseduje i kvalitet igre u reketu, narocito posle odluke rivala da preuzima pick-n-roll, kada je on igrac u bloku. Petorka sa playem i 4 velika - Turkoglu na 2, Jahovic na 3, Okur na 4, Besok na 5 prosto je zastrasujuca.

Pravu dubinu donosi Besok, koji igra poslednje utakmice pred prvenstvo, sto je dokaz da je povreda sanirana. Igrac koji moze da realizuje na razlicite nacine je pretnja svakoj odbrani, a visina i okretnost su prednosti Besoka, kao i sut spolja ( do 5 metara ). Nije bas najsigurniji kada se "lomi", ali ima dosta igraca koji ce umesto nejga uzeti te suteve.

Spoljna "oruzja" su Ibrahim Kutlaj i Harun Erdenaj, dvojica perfektnih sutera, koje ne smete ostavlajti same. Dovoljno je lose selektirati pomoc u odbrani, ostaviti ih da u mestu prime loptu dok su slobodni i...mozete slobodno da krenete da izvedete loptu. Za razliku od nekih drugih, mogu da pogode odlucujuce lopte, i moze se ocekivati da , uz Hidajeta, Kutlaj bude taj koji ce odlucivati.Navodna rupa tima su Kerem Djavo Tundzeri i Omer Onan, s tim sto cesto mogu da igraju i u paru.

"Kao" najveci problem je nedostatak plejmejkera, ali nisam tog misljenja. Sve dok Turska dobro trci, dok igraci dobijaju loptu na vreme, i sve dok se zna kada treba ubrzati , a kadastati - sve dotle, po mom misljenju, play radi dobar posao. Pomenuti tandem nije bez suta ( ipak , losiji od tandema dvojki ), ali se cesto u proslosti desavalo da pocnu sa onim sto se od njih ne ocekuje ili jednostavnije, sa onim sto ne znaju. Igre u pripremnom periodu su, medjutim, pokazale da ova reprezentacija igra disciplinovano i racionalno. Neki bi rekli da se previse oslanjaju na sut, ali mislim da i nema velikih uspeha sa losim ucinkom u sutu.

Turska ima velicinu i brzinu za dosta varijanti u odbrani, ali je Ors poznat kao konzervativnijih shvatanja, te je posledica toga uglavnom igra covek na coveka, usko i tvrdo, sa dobrom kontrolom protivnickog skoka i prodora. Imaju dovoljno centimetara da brane klasicne petice ( to su zadaci Besoka , Parsa i povremeno Okura ), dovoljno brzine da agresijom na playu kontrolisu tempo utakmice ( zadaci Tundzerija i Onana) i dovolno polivalentnih igraca koji preuzimanjem mogu resavati situacije u koje ih portivnik uvodi ( Kutlaj 200, Turkoglu 205, Jahovic 206 ).

Za specijalca vazi Onan, kome se cesto daju zadaci regulisanja najboljeg protivnickog napadaca.

Turska ima kvalitetniji tim od protivnika u grupi, mnogo duzu klupu ( sto je vise nego vazno na prvenstvu na kom se igra 9 utakmica u 11 dana ) i veliki motiv da prosiri spisak ekipa koje su uzimale medalje na Svetskim prvenstvima.

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

Komentari 0

Pogledaj komentare