Ljajić: Pogrešio jesam, psovao nisam

Adem Ljajić je svestan da je posle incidenta sa Deliom Rosijem postao simbol mladih razmaženih ljudi, koji ne priznaju autoritet nadređenog.

“Znam to, i žao mi je, jer uopšte nisam takav. Ja poštujem svakoga”.

To nije tako izgledalo u 31. minutu utakmice sa Novarom, kada je Ljajić zamenjen pri vođstvu rivala od 2:0. On se tada usprotivio treneru.

“Pogrešio sam, i zbog toga se izvinjavam navijačima Fiorentine, trenerima i sagračima. Žalim duboko zbog tog incidenta, bio sam pod pritiskom, jer sam veoma želeo rezultat koji bi nas oslobodio brige oko opstanka. Najgora stvar koja može da se dogodi igraču je da tako brzo bude zamenjen, bez mogućnosti da utiče na situaciju”.

Delio Rosi jerekao da je čuo uvrede na srpskom na račun porodice i da reči mogu da povrede dublje nego pesnice.

“Kada sam izašao aplaudirao sam, napravio gest palcem i rekao na italijanskom – svaka čast, majstore, stvarno znaš posao. Ponavljam, to je pogrešno. Ali ni na kraj pameti mi nije bilo da će imati takvu reakciju. Tražio sam od Skaja da emituje snimak, da mi se sa usana pročita šta sam rekao. Čuo sam glasine da sam uvredio njegovu mrtvu majku, pričao o hendikepiranom detetu… Ništa od toga nije tačno. Ako neko dokaže da sam to rekao, spreman sam da odmah napustim fudbal. Tek pošto je Delio Rosi nekoliko puta pokušao da me udari, rekao sam mu – ti si šu*ak, ubiću te. To sam rekao na srpskom, i znam da je ružno. Jedan od pomoćnih trenera uhvatio me je za ruku i rekao – Ademe, smiri se. Menadžer kluba me je zatim uhvatio za drugu. Ali nisam ja taj koji je trebalo da se smiri. Srećom sam shvatio te reči uprkos uzbuđenju, nisam reagovao na napad i zbog toga sam ponosan. Time sam pokazao da su me roditelji lepo vaspitali”.

Šta su uradile kolege na klupi?

“Rekli su mi da odmah odem u svlačionicu. Ipak, odlučio sam da ostanem na klupi, jer sam želeo da pomognem saigračima kako sam mogao, bodrenjem”.

A na poluvremenu?

“Objasnio sam šta se dogodilo nekim saigračima, a onda je ušao trener. Bacio je tablu na pod i počeo da me vređa. Ja sam odgovorio, a De Silvestri i Nastasić su me smirivali. Hvala im. Zahvalan sam i kapitenu Gamberiniju, koji je posle pobede u Lečeu imao lepe reči za mene”.

Švajcarski reprezentativac Valjon Behrami, koji je rođen u Kosovskoj Mitrovici i zna srpski, kaže da Delio Rosi nije ispričao celu istinu. Zašto vas onda toliko ljudi optužuje?

“Ne optužuju me igrači, već uglavnom treneri”.

Adem se izvinio saigračima, navijačima, upravi kluba. Zašto ne i Rosiju?

"Ne mogu da mu oprostim, jer je pokušao da me udari dok sam bio bespomoćan. Imam rođaka od deset godina u Srbiji, gleda sve moje utakmice, bio je šokiran. Moji roditelji su odmah seli u kola i krenuli u Firencu. Uvek su bili uz mene ovih dana”.

U Italiji kažu da istina obično ne stoji na jednoj strani.

“Ponavljam: pogrešio sam. Ali zar je njegova reakcija bila normalna? Bio sam nervozan jer je utakmica počela veoma loše, a za jednog igrača najvažnije je da oseća podršku trenera”.

Delio Rosi Vam je nije davao?

“Protiv Intera pucao sam penal, promašio ga, što je veoma bolno. Minut kasnije sam zamenjen, a trener mi je rekao da nisam dovoljno trčao. Samo minut kasnije? Otišao sam u svlačionicu i ništa nisam rekao, ali me je pogodilo, jer sam se nadao da ću dobiti neko vrme na terenu da se iskupim za promašaj, uradim nešto za Fiorentinu”.

Navijači su stali na stranu Rosija, koji je odmah dobio otkaz. Vama ugovor traje do 2014, planirate da ostanete u klubu?

“Želim da ostanem. Nadam se da ću ostati. Kupio sam kuću, otplaćujem kredit za nju. U njoj je ranije živeo Osvaldo, koji je sada otišao u Romu. Ljudi koji kupuju kuće žele da ostanu na istom mestu”.

Ne želite da se selite?

"Ne. Želim da igranjem za ovaj klub i ovaj dres pokažem koliko mi je stalo".

A šta ćete ako ceo stadion počne da vam zviždi na povratku na teren?

“Rekoh već, ja nisam razmaženi klinac, koji razmišlja samo o novcu i kolima. Novi Pazar je veoma blizu Kosova. Kada sam bio mali oko moje kuće letele su rakete, padale bombe. Zvižduka se sigurno neću uplašiti”.

“Delio Rosi pričao je o tome kako je trenirao radničku decu u klubovima toliko siromašnim, da su se fenom za kosu grejali u svlačionici. Ali u mom Novom Pazaru mi nismo ni imali svlačionice – u plastičnim kesama nosili smo majice i šortseve i presvlačili se napolju, čak i kada bi zimi bilo minus 15. Na kraju bismo opremu popakovali nazad u kese i išli kući na pranje”, istakao je Adem Ljajić.