Adrijan Kampos za B92: „Španci - s Alonsom ili nigde“

Imate tri automobila u AutoGP šampionatu. Da li je to vaš povratak na veliku scenu auto-sporta?
„Mislim tako i nadam se. Mislim da je ovo šampionat koji poseduje mnogo izgleda da postane važan. On ima, po meni, jako važne karakteristike: distribuciju preko Eurosporta, nagradni fond i budžet koji je vrlo jeftin. Takođe, auto je po mom mišljenju dobar, isti za sve, s dobrim gumama i jako dobrim motorom Zajteka od 600 KS. Tehničku organizaciju šampionata pruža Koloni, koji ima mnogo iskustva, i sve je to u pratnji Svetskog prvenstva turističkih automobila. Ako AutoGP iduće godine bude išao na 90% WTCC trka, mislim da on može da bude sjajno prvenstvo.“

To su razlozi zbog kojih je vaša operacija u AutoGP seriji tako brojna?
„Imamo tri auta, jer je to Koloni tražio od mene i zato što imamo strukturu koja to može da izvede. Takođe zato što je jedan od tih automobila bio za mog sina a mislio sam da je iz ekonomskih razloga najbolje da prijavim jedan za mog sina i još dva pored tog. Sad moj sin ne može da se trka tri meseca zbog udesa u Monci, pa smo za Hungaroring angažovali Rodolfa Gonsalesa. Videćemo za ubuduće, možda ćemo na idućim trkama imati samo dva auta.“

Kako se Adrijan Kampos mlađi oporavlja od povrede leđa?
„U redu je, lekari kažu da mora tri meseca da nosi ’oklop’ da se pršljenovi ne bi pomerali, ali kažu da ponekad može i da ga skine. Ovog momenta, tvrde da za povratak u auto treba tri meseca, to će biti u septembru, možda u avgustu. Odlučićemo šta je najbolje za njega i njegovu karijeru. On razmišlja o povratku u Sjedinjene Države. Po mome, mnogo je bolje da vozi AutoGP nego Indilajts, ali to zavisi i od sponzora i od prilika.“

© AutoGP.org 2010

Kažete da je AutoGP budžet pristupačan. Koliko iznosi, možete li govoriti o tome?
„Da, budžet za ovaj šampionat iznosi 400 do 450.000 evra po jednom autu. To je mnogo jeftinije od GP3, a nagradni fond je takav da pobednik vikenda dobija 60.000 evra. Po mom mišljenju, to je dobar kompromis.“

Zašto ste napustili GP2 seriju, pa je tim Kampos postao tim Adaks?
„Ne volim da govorim o takvim stvarima. Ponekad u životu morate donositi odluke, morate da napravite posao i ja sam odlučio da prodam svoju GP2 ekipu, jer sam dobio vrlo dobru ponudu i odlučio sam da prodam ceo tim i sve njegove resurse. Do tog trenutka osvojili smo sve šampionate u kojima smo učestvovali. Kompromis je bio da ne vodim sa sobom ljude dve godine, ali da mi ostane ime. U tom momentu još uvek sam imao Kampos rejsing ili Kampos gran pri, a dve godine kasnije imao sam mogućnost da ponudim angažman nekim svojim ljudima iz ekipe. Preuzeo sam samo trojicu najpouzdanijih.“

Tim Adaks vodi španski biznismen Alehandro Agag. Postoji i teza da je on sve vreme komandovao iz senke, dok ste vi bili u istureni u prvi plan. Vaš komentar?
„Alehandro je osoba koju poznajem, moj vrlo dobar prijatelj i jako dobar naslednik. On ima najbolje moguće kontakte i sjajne veze. Poznaje sve važne ljude na svetu i svi važni ljudi na svetu poznaju njega, a to je u životu jako bitno. Ne znam da li Alehandro zaista želi da bude neko ili ne. Moje je mišljenje je da on u ovome pronalazi sreću, doživljava lepe trenutke, jer pobeđuje svakog vikenda i ne znam da li želi da bude poznatiji.“

© GP2 Series Media Service

Čega se sa zadovoljstvom sećate iz svojih trkačkih dana?
„Ovog mesta, na primer. Kad smo došli ovde prvi put, sećam se da je Budimpešta bila grad bez svetla, grad bez radnji, grad bez reklama. Hungaroring je i tada bio jako dobra staza, ali jako, jako spora. U krivini 3 bile su 3 krivine, morala se voziti prvim stepenom prenosa i to je bilo jako sporo i teško za auto Formule 1.“

„Uspomene su lepe - trkanje i Formula 1 učinili su moje ime poznatim za ceo život. Mnoge sam stvari radio i pre i posle Formule 1, ali ljudi me sada znaju jer sam ja otkrio Alonsa u trkama jednoseda i zato što sam izvezao 22 F1 gran prija. Život je dug i mnogo puta kažem da sam se u životu samo trkao, da je to jedina stvar koju znam da radim. Učestvovao sam u trkama u svim ulogama, u autu, van auta, kao vozač, kao šef, u marketingu, uvek sam bio deo auto-sporta. To je tako već trideset godina i mislim da mogu da budem još angažovan još možda narednih dvadeset.“

U Nisan seriji niste otkrili i ’pogurali’ samo Alonsa, već i Marka Ženea i Antonia Garsiju. U GP2 šampionatu za vas su vozili Pantano, Petrov, Di Grasi...
„Ali Alonso je najvažniji! Mislim da je u ovom trenutku najbolji vozač i broj jedan na svetu, ali Fetel ima bolji auto. Kad sam počeo da radim s njim, Alonso se jako trudio da dobije šansu. Učinio sam sve što sam mogao da mu pomognem tokom pet ili šest godina, rastali smo se kada je bio dvostruki šampion sveta. Jako mi je drago zbog Fernanda, imam jako, jako drage uspomene na život s njim tokom tih pet-šest godina i ako bi neko tražio, za njega bih sve to učinio ponovo, jer on to zaslužuje.“

© Georges de Coster

Šta pamtite kao poseban momenat koji ste zajedno s Alonsom doživeli?
„Najbolji trenuci s Fernandom bili su ovde (Hungaroring). Ovde je bio drugi u trci F3000 (godine 2000), to mu je bio prvi dobar rezultat u tom šampionatu. A tri godine kasnije, ovde je osvojio svoju prvu gran pri trku Formule 1.“

Vaš tim učestvovao je u Nisan seriji, preteči Formule Reno, a tokom ovog razgovora pomenuli ste i GP3. Da li biste želeli da u budućnosti nastupate u nekoj od tih kategorija?
„Voleo bih da budem deo profesionalnog šampionata trka jednoseda u Evropi, jer postoji prostor za takvo prvenstvo, sa pravilima kao u Indiju - svi sa istim gumama, automobilima, motorima, ali sa dovoljnim nagradnim fondom za profesionalne vozače i mislim da AutoGP može da bude taj šampionat. Ne mislim da Superliga formula to može da bude, ne razumem tu vezu s fudbalskim klubovima, ali AutoGP može. Naravno, on nikad neće biti Formula 1. Šta treba da rade dobri vozači koji nemaju za sobom velikog sponzora i budžet da pređu u Formulu 1? Da odu u GT trke? U turističke automobile? Zašto da ne uđu u profesionalni šampionat jednoseda?“

„To je razlog zašto sam ovde. Ovde sam jer verujem u AutoGP, to je lepo ime, kao MotoGP i zato što verujem u ljude iz Eurosporta i WTCC-a. Mislim da zajedničko organizovanje svih trka sa Eurosportom daje šampionatu globalni odjek. Pokušavam da pomognem organizaciji da pronađe generalnog sponzora koji bi se našao na svim automobilima, pridružio ovom prvenstvu i učinio ga još većim, a to ga ne bi puno koštalo. Videćemo u budućnosti. U Formuli 1 sav novac stiže u samo tri ili četiri ekipe, možda je Luka di Montecemolo u pravu kad traži uvođenje trećeg auta za najveće timove, možda je to jedini način. Ostali se mnogo muče i malim ekipama je jako teško.“

© AutoGP.org 2010

„Svet automobilskog sporta menja se svake sekunde. Ne bih stavio ruku u vatru za ono što danas znači nešto, jer možda iduće godine bude potpuno drugačije. Verujem u ovaj šampionat, tu sam, investirao sam u njega. Doveo sam tri, po mom mišljenju najbolja vozača u Španiji u ovo prvenstvo, vozače bez buždeta da budu u GP3 ili GP2, jer GP3 košta više od 600 hiljada evra, GP2 više od milion. Nemoguće je porodici da toliko plati svake godine, takođe i sponzorima, jer u Španiji najveći sponzori hoće da budu s Alonsom, ne s vozačem koji je anoniman. Težak je trenutak, morate biti smerni i raditi ovako.“

Da li promociju španskih talenata smatrate delom misije svoje ekipe?
„Znate, situacija je teška. Na primer, kad sam radio sa Fernandom u Formuli 3000, kad je bio drugi na Hungaroringu, mislili smo da imamo budućeg šampiona. Kad je pobedio u Spa, bili smo potpuno sigurni. Sada imamo vozače koji osvajaju trke u GP2, kao što je Dani Klos i niko mu ne daje šansu. Vrlo je teško španskim vozačima, uz ime kakvo je Alonso teško je pronaći priliku za druge. Ova generacija španskih vozača sada mora da pronađe načine da sebi obezbedi profesionalnu budućnost.“

Očekivalo se da će Alonsov uspeh otvoriti vrata Špancima, kao što je Šumaherov učinio s nemačkim trkačima. Španaca je mnogo, ali niko se nije probio u Formulu 1.
„Teško je, teško. Španci žele da budu s Alonsom, španski sponzori pokušavaju da budu s Alonsom, ili nigde, jer biti s nekim drugim, znači biti broj dva, a ne biti pobednik. A onda, na marketinškom nivou, kompanija bira da bude broj jedan, ili je možda za nju bolje da ode u drugi sport. Moramo biti zadovoljni i zahvalni što imamo Alonsa, a u budućnosti ćemo videti. Svi vozači i ljudi uključeni u auto-sport moraju da rade na svoj način i da stvari obave najbolje što mogu, to je sve.“

Zar ime Alonso ne podstiče sponzore da investiraju u njegove potencijalne naslednike?
„To ne ide tako u Španiji. Možete videti, kad smo imali Anhela Nijeta u trkama motocikala, naslednik je stigao mnogo godina kasnije. U biciklizmu, posle Induraina bilo je isto tako, sve do sada, kada imamo Kontadora. Kontinuitet dolazi mnogo kasnije. Sada imamo Alonsa, drugi će sigurno stići, ali potrebno je vreme. Španci rezonuju ovako: hoće da budu sa Alonsom, da se raduju Alonsovim rezultatima i pobedama, a u momentu kad se Fernando povuče, tada će početi da razmišljaju i traže drugog. Španci su takvi. U svakom slučaju, ima talentovanih vozača koji jako naporno rade. Videćemo.“

Ono što je danas Hispanija rejsing trebalo je da bude vaš F1 tim. Kako komentarišete dešavanja sa ekipom Karabantea i Kolesa? Imate li kontakata s njima?
„Ja sam se prijavio za učešće po pravilima koja su predviđala ograničene budžete. Kada se to promenilo, bilo je teško da održim tim, takođe i zato što sa svojim partnerima nisam bio povezan kako treba. Na kraju, ponekad je bolje prodati svoje deonice i otići svojim putem. Imao sam licencu, ali to nije bio moj projekat i konačno je bolje otići, pustiti druge ljude da nastave, nego boriti se za nešto što više nije vaš projekat. Bolje je ne gledati unazad, već unapred i ići dalje.“

„Hose Ramon Karabante bio je moj partner od početka. Ponekad u životu kada veza nije potpuna, bolje je reći ’idem ja ili ideš ti’. Nikada ne znate u kakvu će vas situaciju život dovesti u budućnosti, ali u tom trenutku nismo se slagali oko toga kako stvari treba da se urade i najbolje za tim bilo je da prodam deonice i odem. Takođe, ceo projekat bio je sa Dalarom i Dalara i ja odlučili smo da se povučemo. I danas su moje veze s Dalarom jako dobre, ako bih u budućnosti imao još jednu priliku, opet bih radio s njim, jer bio sam potpuno siguran da je Đanpaolo Dalara najbolji partner u takvom poduhvatu. Ali, bilo je ljudi u timu koji nisu bili sasvim zadovoljni načinom kako se radi i ako jedan od partnera misli da to nije način, tada je bolje otići.“