Dragan Stojković Piksi za B92: "Moj fudbal ima dušu"

Fudbalska 2010-ta ostaće upamćena i po prvoj tituli ekipe Nagoja „Grampus Ejt“ koju sa klupe vodi legenda srpskog fudbala, nekadašnji kapiten reprezentacije Jugoslavije, Crvene zvezde i predsednik crveno-belih, Dragan Stojković – Piksi.

Čovek koji je već za života postao hodajuća legenda „kitova“ iz Nagoje, koji ima svoju tribinu, bistu i bulevar u ovom japanskom gradu, kompletirao je svoju prebogatu karijeru još jednim priznanjem. Prvi put u istoriji ovaj klub je šampion Japana. Na pitanje, šta sledi kao sledeće priznanje, nakon ovog uspeha, „Piksi“ za B92 kaže:

“ Ja ne znam šta je sledeće. Ako mene lično pitate, ne treba mi ništa, dovoljno je ovo što su već uradili, i zahvalan sam im na tome. Meni veliku satisfakciju predstavlja sve ovo što smo napravili do sada zajedno, da smo postali šampioni. 18 godina se čekalo na ovaj trenutak. Sada je najvažnije da sva ta euforija splasne, jer ja njih razumem u potpunosti, ali pred nama je novi period dokazivanja.

Kada pomislite na Japance, odmah se kao prva asocijacija javljaju: red, rad i vojnička disciplina...Zato je pomalo i čudila atmosfera u prethodnih nedelja, gde je Stojković morao da smiruje euforiju u najavi. Već je mnogo toga prošao u fudbalu, i pribojavao se kontraefekta:

“U fudbalu dok, da kažem ,matematički“ ne postanete nešto što očekujete, ne treba slaviti. Ali njih je obuzela klima pred to slavlje i oni su duboko verovali da ćemo doći do ovog momenta. Iz iskustva znam da treba biti miran i skoncentruisan, dok se ne završi započet posao. U fudbalu se stvari brzo menjaju, zato sam i rekaa da ne treba slaviti dok ne dodjemo rezultatom do toga.

Dosta toga o Japancima se zna, ali kako slave ovakve, istorijske uspehe?

“Njihovo slavlje? Oni se dosta razlikuju u tome. Ono što je na prvom mestu su suze. Plaču svi! Te suze su naravno radosnice i naravno, neizbežni šampanjac, ali i pivo. Tako obeležavaju svaki veliki uspeh.

Titula je osvojena, Nagoja je i dalje u euforičnom raspoloženju...Ali, posao još uvek nije završen. Ostalo je da se odigraju još dva kola, a nakon toga i „Carski kup“ krajem godine. „Piksi“ će u svakom slučaju pokušati da održi „takmočarski tonus“:

“U svakom slučaju, to je moj posao. Ja moram da pronađem motiv, nešto što će ih vratiti na pobednički kolosek. Zaslužili su ovo i treba da proslave. Glavna proslava je 4.decembra na „Tojota“ stadionu protiv Hirošime. Spremili su se i za to. Naravno da to nije kraj. 25.decembra igramo „Carski kup“ pošto smo se kvalifikovali i za to. Naravno da ću dati igračima i određeni broj slobodnih dana, ali ćemo se i spremati za tu utakmicu.

Igrački je ostvario sve, sada je i kao trener počeo da stvara svoje ime. Čestitke nakon titule su stigle od Vengera, Osima, predstavnika FSS-a, brojnih trenera sa ovih prostora. Trenutno je u Japanu, ali prema sopstvenim rečima, i kao trener izgradio je svoju fudbalsku filosofiju, koju neće menjati gde god bude radio:

“Moram da budem iskren, uživam u fudbalu. Ne predstavlja mi veliku teškoću ovo što sada radim. Jeste ovo stres, ali ja sam sebe doveo u situaciju da mi sve ovo ne predstavlja problem. Ne želim da drhtim svaku utakmicu da ne spavam noćima. Uživam u ovom poslu, uživam u tome da vidim da ekipa igra onako kako ja želim. To pokazuje i određeni karakter ekipe i moj rukopis koji svi već priznaju – a to je da igramo lepršav fudbal, za publiku, ali i fudbal koji donose rezultate. To smo bili i prethodne dve sezone, svi nam priznaju da igramo najlepši fudbal. Danas u Nagoji, sutra ko zna gde, to niko ne na. Ali gde god budem radio, radiću po tom principu. Želim da moja ekipa igra lepo, da sačuvam fudbalsku dušu, jer to je prava stvar.

Dalji planovi?

"Sigurno da postoje neki izazovi koji su ispred mene. Videćemo, ostajem ovde. Ne zato što imam ugovor koji me vezuje, već se fenomenalno osećamo ovde i moja porodica i ja. Ovde sam voljen, poštovan, dakle imam sve. Ovde ću ostati, ali sigurno će jednog dana doći i taj izazov – Evropa, Naravno, ako me neko bude tražio.

Mnogo je veza između Arsena Vengera i Dragana Stojkovića. Još iz vremena kada je Francuz bio trener Nagoje, a „Piksi“ njegov najbolji igrač. Prijateljstvo je ostalo, sada dele i fudbalsku filosofiju, a sve ono što je Venger napravio u Londonu, za Stojkovića je primer kako treba raditi u fudbalu. Mnogi ga zbog svega navedenog, ali i pojedinih tekstova u engleskim medijima, vide kao mogućeg naslednika Vengera u „Arsenalu“.

“Da pojasnim oko Arsenala i Vengera. Pre nekih par nedelja sam dao jedan intervju za „Gardijan“ i TV stanicu „ESPN“. Na pitanje da li bih radio ikada u Engleskoj, ja sam potvrdno odgovorio. To bi mi bila velika satisfakcija i čast. Usledilo je drugo pitanje, „Koji klub u Engleskoj?“ Odgovorio sam , naravno Arsenal. Klub, tim sve što je vezano oko njega to je ono što me privlači, i što volim da gledam u vezi sa fudbala. Kasnije su se pojavili tekstovi, kako ja menjam Vengera i slično. Takav poziv bi svakako predstavljao nešto veliko u mojoj karijeri, ali o tom-potom. Ne bih se plašio izazova, uvek sam ih tražio. Na moju sreću imao sam to u karijeri, i kao igrač, i kao predsednik Zvezde, sada i u Nagoji, kao trener, ranije kao igrač uspevao sam da ostvarim neke svoje snove i želje.

Čuvena „volejčina“ sa klupe Nagoje, jedan je od najgledanijih fudbalskih klipova ikada u Japanu. Na pitanje, da li ima i dalje želju da „pika“ fudbal, ili da trenira sa svojim igračima, jer ga lopta očigledno i dalje sluša, čak i cipelama i odelu, „Piksi“ ima originalan odgovor:

“Meni pričinjava zadovoljstvo da sam na terenu i to je nešto što je nemerljivo. Trudim se da što manje učestvujem u igri jer kada učestvujem, onda to prerasta u neku euforiju kod igrača, jer mi se i dalje čini da sam još uvek najbolji tehničar među njima. Zbog toga mislim da je bolje da ostanem po strani. Naravno, ponekad iz svog zadovoljstva i zbog njih samih odigram. Sve je to u svakom slučaju lepo, ali sada mi se čini da sam bolji tehničar nego što sam bio dok sam igrao aktivno fudbal, jer sada sve to radim sa velikim iskustvom. Sami ste rekli, onaj volej koji se desio u Jokohami potvrđuje tu priču da me lopta i dalje sluša bez ikakvih problema.“

Za kraj, jednim pitanjem se vraćamo u Srbiju. Bio je kapiten reprezentacije, „zvezdina zvezda“ i predsednik kluba, takođe i predsednik nacionalnog saveza. Trenutno je u Japanu, ali da li se vidi ponovo u srpskom fudbalu, na nekoj poziciji?

„Postoji ona čuvena ’nikada ne reci nikad’. Sve je moguće, moralo bi dosta toga da se desi, da se poklope kocikice, da bi se vratio u naš fudbal. Zato i kažem nikada ne reci nikad, jer u fudbalu je sve moguće. Ipak, u ovom momentu, ta priča je zaista teška, pa čak i kada je u pitanju Crvena zvezda. Vidim da uvek ima puno kandidata za klupu Crvene zvezde, tako da pitanje je gde bih ja i na kom mestu bio ako bi došlo do neke takve ideje.“ rekao je Stojković u intervjuu za B92.