F1 2009: Izveštaj sa polugodišta (II)

11. Hamilton: 9 poena

Od zvezda do trnja. I pozicija i broj bodova izgledaju kao greška, ali to je turobna stvarnost Luisa Hamiltona i Meklarena MP4-24. Otkad je stupio na najveću scenu, Luis je pokušavao da se proda kao superfini i lepo vaspitani dečko. Ta glazura nije potrajala. Mutnu sliku o svojim karakternim osobinama aktuelni svetski prvak uredno je emitovao protekle dve godine, da bi je zaokružio u Melburnu, kada je glupavo lagao i poricao da je namerno propustio Trulija. Zarad dobiti od jednog poena i plasmana na treće, umesto na četvrto mesto, nova ogromna bruka pala je i na njega i na tim. Još samo jednom se Hamilton približio podijumu, završivši četvrti na Sakiru, ostalo su plasmani od šeste pozicije naniže. Stvari su na nešto i ličile u prvoj četvrtini sezone, od Španije, međutim, bodova nema, a finiši su sve gori i gori. Šansa je možda bila Monako, ulice Kneževine toliko su drugačije od svega ostalog da se čak i loš auto može prošvercovati kao konkurentan, ali se tamo Hamilton slupao u kvalifikacijama.

Momak je stigao da počini i greh oceubistva. On i njegov otac poslednji su koji bi išta negativno smeli da kažu o Ronu Denisu, a to su ipak učinili. Denis je zbog Hamiltona ugrozio svoje životno delo, pregurao šibu optužbi za špijunažu, najzad na žrtvenik prineo i ličnu poziciju u timu, da Meklaren ne bi bio još rigoroznije kažnjen za australijsku blamažu. Srozavanje je počelo još 2007. kada se, Luisu u korist, Meklaren trkao protiv svog vozača. Možda je zato Ron i zaslužio sve što ga je potom snašlo, kao tvorac sopstvene propasti. Šampion kao da je izgubio nadu da se MP4-24 dâ popraviti - pa neka je i tako: ovakva godina mogla bi da ga psihički osnaži, istinski velike vozače sezona ili dve teških posrtanja nisu mogle da upropaste. A ko se pita može li još nešto da krene naopako, samo treba da pomisli da su Hamiltona “veliki sterilizatori Formule 1” popreko gledali zbog pirueta u Silverstonu kojima je pozdravljao navijače...

12. Hajdfeld: 6 poena

Kako su se veliki survali! Minhen, Hinvil, u šta su bačeni vreme i novac? Šta je ostalo od tempa napretka? Prve godine poeni, druge podijumi, treće pobeda, četvrte - ovo umesto borbe za titulu? Na primeru BMW Zaubera najbolnije je potvrđena ispravnost predsezonske opšte bojazni: u godini u kojoj je testiranje zabranjeno, svako ko startuje sa pogrešnim automobilom ili konceptom, s njim će ostati zaglavljen do kraja. Neki timovi iz ranga velikih bolje peglaju svoje nedostatke, ili su imali manje lošu početnu poziciju; ipak, ni oni neće postati kandidati za podijume i pobede. A ljudi iz bavarsko-švajcarskog tima poverovali su u bajku o manjem uticaju aerodinamike na automobile generacije 2009 - ruku na srce, nisu bili jedini - razvoj usmerili u sistem za povraćaj energije, umesto u područje koje, dokazano i ove sezone, donosi najviše.

Hajdfeld se uz asistenciju Fortune popeo na podijum prekinute trke u Maleziji. Sva je prilika, biće to i njemu i ekipi jedini u ovoj godini. Ostali plasmani su između mesta 7 i 19. Čovek iz Menhengladbaha najčešće je daleko od bodova, ali barem se drži svog zaštitnog znaka i i dalje isteruje trke do kraja. Bilans mu je 99,4% distance, tri kruga koja nedostaju izgubljena su u zaostatku za pobednicima. BMW je najavio agresivan rad na unapređenju automobila i nove komponente na svakoj trci; to miriše na uzaludno traćenje resursa, mora biti da dr Tajsen uveliko razmišlja kada će niz vodu pustiti mrtvorođeni F1.09 i okrenuti se idućoj godini.

13. Kovalainen: 4 poena

Finac je iskusio teži F1 put, takmičeći se za Reno u doba postšampionskog otrežnjenja, oseke performansi i rezultata. Tokom prve godine u Meklarenu nije pokazao dovoljno. U trećoj sezoni usrećio se bolidom sa ogromnim aero nedostacima, apsolutno najgorim u kratkoj F1 karijeri. Aktuelno izdanje ne može biti njegova prava slika, toliko loš nije, koliko god se 2008. pokazao kao limitiran. Kovalainen je prešao daleko najmanje kilometara u šampionatu, pored njegovog prezimena stoji čak pet omraženih DNF (“did not finish”). Nokautiran je u Melburnu (sudar), Maleziji (kvar), Španiji (kvar), Monte Karlu (udes), Silverstonu (sudar). Zato je po broju krugova bilans grozan: tek 264 od 464, odnosno 56.9%.

U samo tri prolaska kroz cilj, jedna poena vredna pozicija, pored nje još mesta 12 i 14. Finac ove godine nema ni sreće, a posebno je bolno ono što mu se dešava od Barselone naovamo - od maja Hamiltonu ništa ne ide od ruke, a Heiki za to vreme ama baš nijednom nije uspeo da iskoristi priliku i izgleda bolje od kolege koji posrće. Gotovo je svejedno ko je kod srebrnih strela prvi, a ko drugi pilot, kad se ove godine obojica trkaju za kikiriki. Kovalainen do kraja 2009. može da odigra dve uloge - da bude vatrogasac i ponese teret u ovoj jezivoj fazi ekipe, što dosad nije uspeo, odnosno da, kad je auto već kriminalno spor, barem stiže do cilja. A prečesto ni to ne postiže.

14. Buemi: 3 poena

Švajcarac je išao ‘školskim putem’, prošao F3 Evroseriju, GP2 i GP2 Aziju, s tim što je u rezultatskom smislu u poslednjem odvezenom GP2 šampionatu ostao dužan. U 2008. bio je tek šesti u generalnom, pa je ‘preko reda’ i pre Grožana, Sene i Di Grasija dograbio kokpit, jasno, zahvaljujući podršci ‘pića koje daje krila’. Ako je po kriterijumu uspešnosti i preskočio koji stepenik, Buemi je brzo počeo da vraća dugove. Dva boda osvojio je na debiju, još jedan u Kini. Stvari su potom malo prikočile, ušle u “ruki ritam”, druga strana medalje ispoljila se sudarima u Španiji i Monaku, na čijim je ulicama Buemi postigao najbolji kvalifikacioni rezultat, mesto 11.

U Faenci od početka sezone insistiraju: zbog Ferarijevog agregata, te konstrukcije pripadajućih i ostalih sklopova (rezervoara, sistema dotoka goriva, rashladnog sistema, kvačila, izduva, poklopca motora...) Toro Roso mora da bude i jeste drugačiji auto od Red Bula. Niti su sva Njuijeva rešenja automatski primenjiva i korisna i na jednom i na drugom bolidu, niti Skuderija može sebi da dopusti ekvivalentan tempo razvoja: budžet joj je tek polovina onog koji stoji na raspolaganju velikom timu, procene kažu da je to oko 100 miliona evra. STR4 tek na Hungaroringu treba da dobije dvospratni difuzor. Njegova ugradnja košta pola miliona evra, a evolucija Red Bul automobila na Silverstonu koštala je cela dva miliona. Siromašniji brat vidljivo ispašta.

15. Kubica: 2 poena

Poljak je u Australiji započeo superagresivno i bio kandidat za podijum, pa se sve završilo sudarom sa Fetelom. Ispostaviće se da je to bila dosad jedina ozbiljna prilika za poštovanja vredan rezultat. U Maleziji je zajašio Trulijevu Tojotu i opet ispao iz igre. Iz današnje perspektive, reklo bi se da je preterana ratobornost bila pokušaj kompenzacije za ono što je Robert sâm osećao - da prvi put u F1 karijeri ne sedi u konkurentnom automobilu. Od svih velikih imena, poslednji je osvojio bodove: na jedno mršavo sedmo mesto morao je da čeka do Istanbula. U kvalifikacionom duelu nadmašuje Hajdfelda rezultatom 6:2. Posebno je pitanje kakva korist od toga ako su u pitanju, na primer, mesta 18 i 19, ili 13 i 15.

Znalo se da će Roberta, zahvaljujući njegovoj telesnoj građi, KERS unakaziti. Pokušavajući to da predupredi, BMW je morao da se glupira, ugrađuje sistem u jedan, ne i u drugi auto, da vežba kako da ga tokom gran pri vikenda što brže instalira, odnosno ukloni... Sad je tome kraj: ova u sport na silu ugurana glupost nije vredna ni finansijskih, ni Kubicinih fizičkih ispaštanja, i BMW, jedan od KERS obožavalaca shvatio je da visokonaponska staza ne vodi nikuda. Zahvaljujući reputaciji koju uživa u BMW-u, pogotovu kod Marija Tajsena, Robert ne mora da lupa glavu oko svoje trkačke budućnosti. Ovo će, jednostavno, morati da knjiži kao propalu godinu, u kojoj je dvocifreni broj bodova na njenom kraju nemoguća misija.

16. Burde: 2 poena

Predsezonske prognoze da će Sebastijan izgubiti timski duel i protiv Buemija izgledale su kao preterivanje. A na polusezoni je tako: čovek iz Le Mana ima poen manje od Švajcarca, samo dva puta je startovao sa bolje pozicije od kolege, prednost ima jedino po pređenoj većoj trkačkoj distanci: kod Francuza ona iznosi 80.6% svih krugova. Burde ne može biti loš vozač, četiri titule u Čempkaru i Le Man to govore, ali u F1 budućnosti neće biti. Neki spojevi prosto nisu osuđeni na uspeh, ako je to ikakva satisfakcija, Burde je makar pokušao. O povratku u Ameriku govorilo se još i pre ove sezone, kada Toro Roso angažman nije bio izvestan. U Indikaru bi ga Njumen-Has verovatno dočekao raširenih ruku. Le Man je večito otvorena opcija, Burde će ionako pokušavati sve dok ga ne pokori, uostalom, on je jedan od najbržih pilota Pežoa 908.

Red Bul u svom pulu ima niz vozača naoštrenih da jednog dana dospeju do Formule 1. U novorođenoj F2 su Vikens, Bortoloti i Alešin, u Formuli Reno Hartli i Algersuari. Potonji dvojac je zamenio role: Španac je nasledio od Novozelanđanina ulogu rezerviste za obe Red Bul F1 ekipe. Hartli tvrdi da je sâm odstupio, pošto mu upoznavanje sa operativom tima - a treći vozač ove godine više i ne može da uradi - krade vreme koje bi posvetio F3 Evroseriji i Formuli Reno. Haime ima velike ambicije i nada se F1 volanu najkasnije iduće sezone, a već u ovoj merka Burdeov skalp, pošto će se ulaz štićenikâ energetskog pića i ubuduće odigravati preko Skuderije Toro Roso. Ipak, deluje previše rizično pustiti pilota Formule Reno pravo u F1 kokpit, a u sezoni bez testiranja drugačije nije izvodljivo.

17. Fizikela

Nekolike zapažene vožnje svedoče: Fors Indija zaista pokušava da ispuni mamutski zadatak koji se pred ekipom nalazi i da svoj posao obavi propisno. Malijin tim, koji i bez obaveze operiše blizu zone nekad planiranog budžetskog limita, izveo je dve evolucije VJM02 bolida: prvu pred Bahrein, drugu za Silverston. Takav tempo unapređenja od ovako male postave se ne očekuje, tim je vredniji uvažavanja. Samo za Britaniju bili su spremili prerađeno prednje krilo, izmene na karoseriji i podu. Sve se to ogleda u performansama, a kad u igru uđu kiksevi velikih, više ne čude prolasci pilota Fors Indije u drugu kvalifikacionu rundu.

Đankarlo dobija timskog kolegu u dvoboju za startna mesta u skoru 5:3 i prešao je 18 gran pri krugova više od njega. U Monte Karlu je krenuo sa svoje najbolje sezonske pozicije, trinaeste, u u trci je delovao konkurentno i završio deveti. Drugi najbolji finiš ostvario je na ‘domaćoj’ stazi ekipe, završivši deseti na Silverstonu. Ova dva plasmana i smestila su ga na čelo onih koji u prvom polugodištu 2009. nisu uspeli da izbore nijedan bod. Kao da malo, vrlo malo nedostaje da Fiziko do poena stigne sopstvenom i snagom svog automobila, ne zahvaljujući kiši ili slučajnosti. Vidžaj Malija kaže da plasmane u prvih osam očekuje iduće godine, a prvi podijum 2011, u godini kada bi Velika nagrada Indije trebalo da se nađe na F1 repertoaru.

18. Zutil

Koliko šansi možete imati? Nesporno, Monako ‘08. nije bio Zutilova krivica, no odgovornost za Šangaj ‘09. pripada isključivo njemu. Umesto da se proslavi i osvoji prve bodove za prvu indijsku F1 ekipu, Adrian je uprskao i slupao se, mada je ipak u poretku upisan kao 17. Na mestu 17 najčešće je i završavao, čak četiri puta. Najbolji finiš ostaje pozicija 9 sa Albert Parka, nije klasifikovan jedino na Katalunji, gde je bio jedna od žrtava karambola u drugoj krivini. U kvalifikacijama je dva puta prošao u drugu rundu, u Monaku i u Turskoj. Na Istanbul otodromu delovao je prilično slavno, tamo se trkao sa Meklarenima i jednim Bronovim automobilom.

Tek ponekad solidan, skoro uvek praznih šaka, prečesto van staze i u šljunku - to je slika posle 43 starta i dve i po godine Zutilovog boravka u eliti. Njegov jedini bod datira iz 2007. i Spajker epohe. Na stranu priče o rezultatima iz F3 dana i partnerstvu s Hamiltonom, teško da bi iko i primetio da ga u Formuli 1 nema. Usput, zna se da Liuci iz nekog razloga prilično čvrsto veruje da će u 2010. imati redovan trkački angažman, i to kod Vidžaja Malije. Umesto koga?

19. Pike

Agonija. R29 je auto još gori od prošlogodišnjeg, s njim se i Alonso muči da uđe u poene, a Pike mahom pravi gluposti i uveseljava one kojima je do smejanja. Neke prognoze predviđaju mu šut-kartu oko ili nakon Hungaroringa. A Reno može da bira - najizgledniji pretendent je Roman Grožan, čedo programa podrške kuće mladim pilotima. Nelsinjo je jedini vozač koji za godinu i po dana nikada, ni igrom slučaja, nije startovao ispred timskog kolege: lanjskih 0:18 produžilo se u beznadežnih 0:8 u 2009.

Incidenti su mu prekratili Veliku nagradu Australije (“hladne kočnice”) i Gran pri Monaka (torpedovao ga Buemi), najbolje što je iščupao iz ostalih šest trka u kojima je makar klasifikovan jeste jedno od bodova daleko 10. mesto u Bahreinu. Pike je gori i od pilota Fors Indije, i po pređenoj kilometraži, i po plasmanima - oni su makar bili u prilici da se poenima približe, ili da ih, poput Zutila, bace u vetar. Nelsinja takve brige ne muče, on nema šta da prokocka. Kad Pet Simonds konstatuje da je Reno redefinisao ciljeve za ostatak sezone i da je sada napor uložen u to da se 2009. završi sa trećim najbržim automobilom, to zvuči prilično ambiciozno. Istovremeno, kao dan je jasno da će blagodeti eventualnog napretka jedini iskusiti Alonso.

20. Nakadžima

Karijera mu ide skroz pogrešnim smerom. Na polusezoni 2008. imao je osam osvojenih poena, samo jedan manje od Rozberga i delovao je kao neko ko s punim pravom zauzima kokpit tima iz Grouva. Vilijams je godinu 2009, zahvaljujući dvospratnim difuzorima, otvorio sa daleko konkurentnijim automobilom, iz kog je Niko na početku izvukao nedopustivo malo, a Kazuki baš ništa. Ponovo smo na konstataciji da je srećan što je Japanac i što su Tojotini motori Vilijamsu dobrodošli. Dokle god je tako, Satoruov sin imaće i F1 sedište.

Nakadžima tri puta nije beležio plasman (Albert Park, Šangaj, Sakir), u 398 izvezenih krugova demonstrirao je da ni ekstremne taktičke varijante - supertežak ili superlak auto - kod njega ne čine razliku. U dva navrata startovao je iz prvih deset, jedan jedini put sa bolje pozicije nego Rozberg, i to kada je u Silverstonu bio apsolutno najlakši. Pa i tada je Nemac osvojio poene, Japanac je kroz cilj prošao jedanaesti i to je Kazukiju najbolji ovosezonski rezultat. A onom kome je to vrhunski domet u osam startova i sa formulom koja je daleko od loše, garantovano je poslednje, dvadeseto mesto u generalnom poretku. Poražavajuće.