Dakar reli, poluvreme prvo

Dan prvi: Buenos Aires - Santa Roza

Prva etapa bila je jedno od najbržih i najdužih otvaranja u skorašnjoj istoriji Dakara. Proteklih godina, redovno se počinjalo kraćim sekcijama, pogodnim za zagrevanje. Ne i u Argentini! Na spletu brzih, pravih sekcija, ispresecanih krivinama od 90°, glavni problem bili su oblaci prašine i jako slaba vidljivost, posebno opasna pri obilaženju motociklista. A njih su četvorotočkaši sustigli rano.

Mark Koma napravio je strašan rezultat. Dvadeset dva minuta brži od svih, početak po želji i meri. I po njegovoj volji: ne oklevati, ne taktizirati, već povesti trku od prvog dana. Španac je i pametno odabrao: unutrašnja guma, ne samonaduvavajuća pena. A pogled na tabelu morao je da ga ohrabri: Siril Depre je bio tek dvadeset drugi, sa četrdeset jednim minutom zaostatka.

Francuz je prošao kroz košmar sa gumama. Vozio je sa probušenom zadnjom, dok je tako mogao, onda počupao njene ostatke i poslednjih 80 km cilja prešao na golom zadnjem točku. Pošto se nikad ovako rano nije našao u tako lošoj situaciji, već je morao da razmišlja o taktici: oprez, uz očekivanje da će nevolje snaći druge, ili forsiranje da se nadoknadi vreme. Viladomsu je je zadnji pneumatik stradao već posle 50 kilometara i trebalo mu je 20 minuta da ga zameni. On je procenio da bi gume mogle da presude, nastavi li se tim tempom.

(c) KTM foto

Naši su se držali sasvim dobro. Sagmajster je bio 64, sa jednim satom zaostatka. Takav rezultat uklapao se u plan vozača iz Subotice: svaki dan oko 50 - 60. mesta i na kraju se, kad konkurenti odustanu, može među prvih 40. Ristić je stigao do 101. mesta, sa satom i šesnaest minuta kašnjenja. Dan je završilo 212 krosista.

Znajući za brzinu BMW-a i Al-Atijaha, u Micubišiju su ovog čoveka i pre starta videli kao pobednika prve etape. I bili su u pravu, ali je X-rejd tim video i drugu stranu medalje. Šišeri je do bio najbrži do trećeg kontrolnog punkta, a onda na 277. kilometru prevrnuo auto. Rezultat: poslednji u kategoriji, sa dva sata kazne, jer je dovučen u bivak. Interesantno: loše su prošli svi koji su rano poleteli, i Gerlan, i Deping i Masuoka.

Folksvagen je prvi dan ocenio kao „dobro otvaranje“, razumljivo, pošto su Sainc, de Vilije i Miler osvojili mesta 2, 3 i 4. Depingov „mali električni problem“ proizveo je velike posledice: na 80 km do cilja, motor nije hteo preko 2.000 o/min. Posada je to pokušala sama da popravi i tako izgubila još više vremena. Ukupan zaostatak: više od jednog sata.

(c) Volkswagen Motorsport

Sainc je brzo pronašao dobar ritam, nakon 115 kilometara sustigao Peterhansela, ali zbog oblaka prašine koji se dizao iza Francuza, nije mogao bezbedno da ga prestigne i sledio ga je do kraja etape: „Tokom 250 kilometara nisam video pampu, samo prašinu.“ I de Vilije je izbegavao rizike: „Ostali smo blizu vodećih, a nismo se mnogo potrošili. To smo i hteli.“

Micubiši je po osmu pobedu na Dakaru krenuo oprezno, prvenstveno zbog novog dizel agregata. Na kraju dana imali su Alfana na 5, Peterhansela na 6. i Romu na 8. mestu. Potpunu katastrofu doživeo je Masuoka. Problem s motorom primorao ga je da stane na 190. kilometru i sačeka pomoć kamiona za asistenciju. Došlepovan do bivaka, dan je završio kao 164. od 168 takmičara, sa preko pet sati zakašnjenja, i samo se čekalo da tim saopšti hoće li Hiroši moći dalje.

Iz japanskog tima čulo se da oni ne žive pod pritiskom vremena koje je postavio Al-Atijah, pošto je strategija nalagala da se ne izgubi previše vremena prvog dana i na brzoj deonici. Lik Alfan tvrdio je da bi prošlogodišnji Pađero/Montero bio i sporiji. Pozitivne ocene zaradio je novi motor, pogotovu njegov obrtni moment, a šasija je pohvaljena zbog stabilnosti pri velikim brzinama.

(c) Mitsubishi Motors Corporation

Peterhansel je startovao prvi i morao pažljivo da pretiče motoriste: „Nikad nije lako kada ste prvi auto na putu, naročito na Dakaru, kada ste i prva posada koja pretiče motocikliste. Moj ritam nije bio tako dobar, ali auto je OK. Krajnja brzina mogla bi biti i viša, ali vozio sam oprezno, jer je u prašini bilo opasno. Ja radije startujem sporije.“ Na kraju je Francuz konstatovao da je možda bio isuviše oprezan. Nani Roma potvrdio je da upoznavanje sa automobilom i postepeni ulazak u ritam imaju prioritet, i primetio: „Možda nam nedostaje malo više snage.“

Od Robija Gordona se očekivalo mnogo na ovako brzoj deonici, ali je ona pogodovala automobilima manjim od Hamera, jer su za njega putevi bili preuski, a krivine preoštre. Plasman na mesto 17 neprijatno je iznenadio Amerikanca: „Poznajem svoj stil i teško mi je da poverujem da sam toliko konzervativno vozio.“

(c) ginafrallypower.nl

Kamioni su ostali najbliži jedni drugima, razlike između prva tri merile su se sekundama. U prvi plan izbili su holandski Ginafi, sledili su Kamazi i Tatre, a Stejsijev MAN - pobednik Dakara ’07 - stigao je tek 32, sa 40 minuta zaostatka. Žerar de Roj, vozač Ginafa, utvrdio je da je otvaranje bilo stresno i da bi više voleo da je počelo kraćom deonicom.

Dan drugi: Santa Roza - Puerto Madrin

Drugi dan najavljen je kao najduži na celom reliju, ali ne i posebno težak. Pred takmičarima je bila mešavina brzih šljunčanih i sekcija sa peskom koji podeća na afrički feš-feš, a ovde se zove guadal. Završetak u mestu Puerto Madrin, opet na Atlantiku, bio je najjužnija tačka dokle je reli 2009. stigao.

Etapna pobeda pripala je „Matadoru“, ispred Peterhansela i de Vilijea, a ovaj rezultat doneo je Folksvagenu pozicije 1 i 2 u generalnom plasmanu. Najave su govorile jedno, ali posade su se složile: druga etapa bila je teža od prve. Ponovo oblaci prašine, ponovo vrućina i motociklisti na putu. Sainc se žalio: „Morali smo da usporimo zbog motorista, ali nismo smeli da stanemo, jer bismo se zaglavili u mekanom tlu.“ De Vilije je priznao da je u guustoj prašini morao da vozi naslepo. U takvim uslovima bilo je posla za kopilote, mada povremena lutanja nisu izazvala velike gubitke u vremenu.

(c) Mitsubishi Motors Corporation

Još pre starta je objavljeno: Masuokin Dakar je završen, pošto je šteta na motoru bila prevelika da bi se mogla popraviti u predviđenom roku. Preostala tri Micubišijeva musketara imala su solidan dan - uz pomenuto Peterhanselovo drugo vreme, Roma je bio četvrti, Alfan peti. Direktor tima, Dominik Serij, ponovio je da nema smisla opterećivati se vođstvom pre petog ili šestog dana: „Pravi reli počeće tek iduće nedelje. Želim da svi u timu u ovoj fazi budu smireni, i da ne budu pod ikakvim pritiskom.“

O prašini je govorio Peterhansel: „Sledili smo Marka Milera u oblaku tokom 80 kilometara i nismo mogli da ga obiđemo. Na kraju je on pogrešio, pa smo ga prestigli, ali smo sve vreme vozili u prašini. Sutra će biti povoljnije startovati sa 2. ili 3. mesta. Juče sam video kako je teško povesti kolonu.“

Koma je bio na putu da ponovi dominantnu predstavu prvog dana, ali je onda primetio da mu je hladnjak za ulje probušen. Pošto ga je zakrpio, produžio je, usput dosipajući ulje koje je uzimao od gledalaca i na kraju bio zadovoljan što nije prošao lošije. Njegovo veliko vođstvo dosta je okrnjeno, ali je to još uvek bilo zdravih 13’47’’ ispred najbližeg pratioca. Desprea je namučio amortizer, onda je i pao i polomio opremu za navigaciju, pa je pratio druge da se ne bi izgubio. To očigledno nije smetalo njegovom tempu - dan je završio na drugom mestu.

Dan treći: Puerto Madrin - Jakobači

(c) Loprais Tatra Team

Put je trećeg dana vodio na zapad, u pustoline Patagonije. Obilne padavine između Puerto Madrina i Jakobačija, učinile su deo terena blatnjavim i neprohodnim. Zato je trasa izmenjena, a umesto predviđenih 616 km specijala, vožen je 551. Posade su imale da se izbore sa brzim pravcima, vijugavim putevima i kamenjem na trasi, po gume pogubnim.

Distancu je najbrže prešao Naser Al-Atijah, dok je Saincu i drugo mesto bilo dovoljno da ostane ukupno vodeći. VW-u su pripale i pozicije 3 i 4 (Deping i de Vilije), a Miler je završio šesti na drugom najdužem specijalu relija. Amerikanac je čak odustao od jurnjave sa jednim BMW-om, jer je to bilo isuviše riskantno, i držao se svog tempa do cilja. U VW-u su bili zadovoljni: odbranili su ukupno vođstvo i ostali sa tri Tuarega u prve četiri pozicije.

U ekipi Micubišija, Peterhansel i Roma postigli su peto i šesto vreme, a „zagrcnuo se“ Alfan. Prvo je stao zbog zamene pneumatika, a onda je njegov Lanser počeo da gubi gorivo: „Morali smo da stanemo i izbacimo sve iz zadnjeg dela auta da vidimo gde je problem. To je koštalo više od pola sata i vrlo je frustrirajuće.“ Likov pad na 10. mesto nije preterano uzrujao direktora tima, koji je insistirao da se početni plasmani ne posmatraju. Ostala je nada da će komplikovanije deonice u nastavku odgovarati Micubišiju. Peterhansel se radovao tehnički prohtevnijim sektorima: „Mučio sam se da pratim Sainca, bio je prebrz.“

(c) KTM foto

Despre se nadao da je zaključno sa drugom etapom istrošio svoju dozu nevolja i da će ubuduće sve ići normalno. Greška! Nove muke sa zadnjim pneumatikom pokazale su da je pena u njemu loš izbor, jer se topi pri većim brzinama i temperaturama. Siril je pokušao da montira unutrašnju gumu, ali je pena toliko natekla da to nije mogao da izvede. Francuz je sačekao svog „asistenta“ Dikloa i od njega „pozajmio“ ceo zadnji točak. Posle svega, Despreov zaostatak porastao je na preko 90 minuta. Koma se opet rešio za unutrašnju gumu i osvojio etapu, uspevši da ostane na tankoj liniji između brze vožnje i čuvanja pneumatika.

Dan četvrti: Jakobači - Neukven

Grad Inđenjero Jakobači nazvan je po čoveku koji je 1926. izgradio železnicu do mesta i povezao ga sa civilizacijom. Najavljena je komplikovanija deonica, koja je vodila kroz isušena rečna korita i tvrdilo se da će od ovog dana teren početi da liči na afrički. Na ruti do Neukvena, skraćen je specijalni ispit, sa 459 na 389 kilometara, zbog zahteva lokalnog zemljoposednika.

Specijal nam je pružio raskošan dvoboj najbržih ljudi na reliju. Sainc je sustigao Al-Atijaha, pa su njih dvojica vodili direktan duel na trasi. Vremenski razmak od šest sekundi na kraju bio bi normalan i za kružnu trku, a Španac je njime dobio etapu, nakon 389 kilometara po bespuću. Iako je osvojio svoj jedanaesti specijal na najvećem reli maratonu na svetu, Karlos nije imao razloga da bude euforičan. Dueli sa Kataraninom odvlače mnogo energije i njemu i Tuaregu, te ne može se štedi za dane koji slede. Kako bilo, „Matador“ je počeo da odmiče rivalima u poretku, u kojem je vodio već treći dan.

(c) BMW X-raid

Svi ostali našli su se u senci opisane bitke: Alfan je stigao treći, Miler četvrti, Roma peti, De Vilije šesti, Peterhansel osmi, a Deping jedanaesti. Robi Gordon imao je bliski susret sa jednim BMW-om i prevrnuo se, ali moćni Hamer je to pregurao, uz gubitak nekih 10 minuta. Amerikanac je i dalje žalio što je prvog dana bio isuviše rezervisan, pa sad mora da startuje iza sporijih i prestiže ih u prašini, rizikujući incidente poput današnjeg. I on se za sebe i svoj automobil nadao boljem od deonica koje su sledile.

Micubiši je i ranije pokazivao da za pobedu na Dakaru uopšte ne morate imati najbrži auto. Tempo dosad nisu pokazali, i potencirali su smirenost, sumnjajući u razboritost jurnjave kakvu prikazuju Sainc i Al-Atijah. A u Folksvagenu su ocenili da je ovo jedan od najuzbudljivijih Dakara ikad, da stvari postaju teže i da najveći izazovi tek slede, ali da je Tuareg dosad zadivljujuće izdržao sve sa čime je suočen. Direktor VW motorsporta, Kris Nisen, izjavio je: „Nema sumnje da je ideja o Argentini i Čileu bila dobra.“

(c) KTM foto

Koma je zabeležio treću etapnu pobedu u četiri dana. Sada je on odabrao zadnju gumu s penom, a pratio ga je Viladoms, koji je imao unutrašnju, pa je Repsol KTM pokrio sve opcije. Despre je konačno izvezao etapu bez većih problema i označio 6. januar kao novi početak. Kazao je da je čak zaboravio koliko zaostaje: „Ja sam verovatno jedina osoba u bivaku koja veruje da još uvek mogu da pobedim, ali tako je bilo i 2007. pa nije ispalo loše.“

Skrenućemo pogled na WTCC šampiona. Usamljenik u bagiju, Miler je u utorak bio žrtva svih zamislivih problema: „Slomio mi se GPS, pukla je guma, dizalica nije radila, čak sam udario i u ogradu, a žica mi se upetljala oko zadnjeg točka. Ukratko, još jedan težak dan, pošto sam prethodni proveo vrteći se po pesku.“

Dan peti: Neukven - San Rafael

Uspon na sever, kroz Patagoniju, nastavljen je petog dana i karavan se približavao obroncima Anda. Na putu se nailazilo na nova isušena rečna korita, peskovito tle i dine u poslednjih 60 kilometara. Etapa je najavljena kao najteža u prvoj sedmici relija.

Objavljen je i prvi smrtni slučaj na Dakaru. Francuski motociklista Paskal Teri, tri dana vođen kao nestao, pronađen je mrtav. Obdukcija je kao uzrok smrti označila srčani infarkt i plućni edem. Teri nije stradao u udesu, njemu je nestalo benzina, što je i javio. Zaprepašćuje kako je potraga za njim toliko zakasnila, a konfuzija, nepristupačan teren i problemi u komunikaciji nisu nikakva opravdanja. Uvek je nezahvalno upirati prstom, pogotovu kad je posredi gubitak života, ali mnogo šta ukazuje da ova tragedija ide na dušu organizatora.

(c) KTM foto

Gumi defekt je Marka Komu koštao otprilike 12 minuta. U takvim situacijama se prednost koju je Španac dosad izgradio pokazuje kao pravi kapital. Despre je, poučen lošim iskustvom prethodnih dana, izbegavao kamenje, kako bi sačuvao pneumatike, ali je naleteo na ekser iz ograde i tako propustio da iskoristi maler rivala iz Repsol tima. Etapna pobeda pripala je Džoni Stritu, njome je Amerikanac krunisao nekoliko dana zaista sjajne vožnje.

Al Atijah je potvrdio da je favorit iz senke. Čovek koji voli dine postigao je četvrto vreme i preuzeo vođstvo u generalnom plasmanu. Folksvagenu su dvostruku etapnu pobedu doneli de Vilije i Deping. Ponosan na svoj prvi trijumf na Dakaru ’09, i to na najtežoj deonici, Žinijel je uporedio uslove sa onima u Africi. Prema njegovim rečima, dine su velike kao u Maroku, ili liče na one u Mauritaniji, samo imaju nešto više vegetacije. Gordon je pokazao da mu ide bolje kako su uslovi teži: ovog dana bio je treći.

Sainc je doživeo prve zaista loše trenutke. Najpre je udario u stenu, od čega je stradao servo. Onda je 200 kilometara vozio s takvim automobilom i naišao na dine. Prinuđen da ih napada pod lošim uglom, „Matador“ se prevrnuo. Posada je polupani auto dovezla do cilja, završivši dan devetim vremenom i padom na poziciju 3. Dine su Karlosa znale da ujedu i u Africi, u Argentini je ponovo osetio njihove zube. Mehaničari Folksvagena ušli su u dugu noć...

(c) Mitsubishi Motors Corporation

Sumrak i za Peterhansela. Počeo je agresivno i brzo, u ranoj fazi bio je u konkurenciji za etapnu pobedu, na 102. kilometru čak držao provizorno vođstvo. Onda su naišle dine... U spuštanju sa jedne od njih, točkom je zakačio busen „kamilje trave“ i prevrnuo se, jako oštetivši karoseriju i hladnjak. Da bi izbegao pregrevanje motora, Francuz je krajnje opreznom vožnjom završio etapu, što je bio prilično srećan ishod. Oštećenja hladnjaka i agregata bila su tolika da tim uopšte nije bio siguran da će stići da ih popravi i tako Stefanu omogući nastavak takmičenja. A na sve to je došla i kazna od 15 minuta, jer je Peterhansel preskočio vremensku kontrolu.

Muke Ivana Milera okončane su na 40. kilometru petog specijala. Pretpostavlja se da je svemu presudila kolizija sa zapaljenim kamionom portugalske posade, nakon čega je i Ivanov bagi zahvatila vatra. Srećom, i Alzašanin i Portugalci su iz svega izašli nepovređeni. A kad pominjemo kamione, Firdaus Kabirov je petog dana postigao najbolje vreme za Kamaz i tako zabeležio 26. etapnu pobedu otkako se takmiči na Dakaru.

Dan šesti: San Rafael - Mendoza

Specijalni ispit šestog dana skraćivan je dva puta: sa 394 na 232 km, pa još jednom, na svega 178 kilometara, zbog terena poplavljenog skorašnjim kišama, i pretvorenog u neprohodno blato. A toliko je posada ostalo zaglavljeno već prethodnog dana, da su u bivak pristizale tokom cele noći. Zato je organizator odložio start za dva sata. I pored tog pomeranja, Peterhansel je na startnu rampu kasnio 4 minuta, ali je barem do nje došao.

(c) BMW X-raid

Senzaciju dana predstavljala je odluka sudija da diskvalifikuju Al-Atijaha zbog ignorisanja skrivenih markera u dinama. Naime, kako bi bili sigurni da se takmičari kreću planiranom maršrutom, organizatori su postavili markere duž puta - vidljive, maskirane, „pomračene“. Pošto je hladnjak njegovog automobila bio pun trave, pa se BMW pregrevao, Kataranin je rešio da poštedi motor i ne penje se na dine, nego da vozi oko njih.

Ovaj lakši put skupo ga je koštao. Naser je ubedljivo osvojio etapu i provizorno povećao prednost u generalnom plasmanu, ali je nedugo po dolasku u bivak sve to poništeno, a Al-Atijah je isključen sa relija. U slučaju da se promaše četiri uzastopna markera, kazna je automatska diskvalifikacija, a pokazalo se da ih je Kataranin preskočio čak devet. Višestruki reli šampion Bliskog istoka pokazao se kao jedan od najbržih na Dakaru i kao ubica fabričkih divova, izvesno najprijatnije iznenađenje takmičenja, ali je za ovakvo ignorisanje propisa apsolutno sâm kriv.

(c) Volkswagen Motorsport

Pobeda dana, i prvo mesto u ukupnom poretku pripali su de Vilijeu, a Folksvagen je konačno držao prva tri pozicije (drugi Miler, treći Sainc). Loše je prošao jedino Diter Deping, došlepovan do cilja nakon kvara turbine. Micubiši je knjižio još jedan gubitak. Lik Alfan je na 15. kilometru specijala naišao na blato i zakopao svoj Lanser, tako da ga više nije bilo moguće izvući. U uzaludnim pokušajima, njegov suvozač Žil Pikar kolabirao je od napora, pa je prenet u bolnicu. Neizbežno, to je bio kraj za auto #303.

Siril Depre će ovaj dan pamtiti po dobrom. Elegantnom vožnjom preko dina, uporedivom sa poezijom u pokretu, Francuz je osvojio svoju prvu etapu na Dakaru 2009. Još uvek je van prvih pet u generalnom, ali pokazao je kako stvari idu kada ga ne ometaju maleri. Koma svakako nije isuviše mario. On se opredelio za čuvanje vođstva i izbegavanje nevolja.

Kamazi su zaseli na prvo i drugo mesto u kategoriji kamiona, Kabirov je ispred ’cara’ Čagina. Pošto trećeplasirani de Rojev Ginaf zaostaje za vodećim 25 minuta, sve je verovatnije da će pitanje pobednika biti rešeno u ovom trouglu. MAN je objavio da se Hans Stejsi, pobednik Dakara 2007, povlači sa relija, nakon mučnih šest dana, tokom kojih je ratovao sa gumi-defektima, lomom poluosovine i iritreka (sistema za praćenje pozicije), kvarom sistema za kontrolu pritiska u pneumaticima i obnovljenom povredom ručnog zgloba.

Dan sedmi: Mendoza - Valparaizo

(c) Team Kamazmaster

Sedmi dan bio je rezervisan za prvi prelazak Anda, u smeru ka Pacifiku. I ova etapa je skraćena, jer je, zbog jezivih komplikacija sa prelaženjem dina, previše takmičara stiglo u bivak tokom noći. Oluje u podnožju Anda toliko su deformisale teren, da je to bio dodatni razlog za korekciju trase. Finiš specijala premešten je tamo gde je trebalo da bude prvi kontrolni punkt, a na štopericu je voženo 243 km, umesto planiranih 419. Kamioni nisu ni imali takmičarski dan, već su veznim sektorom stigli u Valparaizo.

Finalna etapa prvog dela Dakara okončana je dvostrukim slavljem Folksvagena. Saincu je ovaj dan doneo i povratak na čelo generalnog plasmana, Mileru najbolji rezultat relija, a de Vilijeu gomilu sitnih, ali ne i bezazlenih problema. Južnoafrikancu je pukla guma, ostao je bez tečnosti za pranje vetrobrana, a brisači su zbog blata bili non-stop uključeni, pa su se i oni istrošili. Iako nije video bogzna šta pred sobom, Žinijel je dan završio kao šestoplasirani, izgubivši skoro 8 minuta u odnosu na Španca. Ni vođstvo više nije njegovo, ali je razlika između timskih kolega praktično ništavna - tek devet sekundi.

(c) Repsol

Micubišijeva timska naredba glasila je: juriš na VW trojku. Umesto toga, novi košmar i kapitulacija Stefana Peterhansela. Njegov Lanser je na 57. kilometru zahvatila vatra. Posada ju je ugasila, krenula dalje, ali se posle 114 km zaustavila zbog pregrevanja motora. Auto #300 nije ni dovučen u bivak, a tim je objavio da je za devetostrukog pobednika sve završeno. Pošto su u sedam dana izgubili tri posade, Japancima je jedini preostali adut Nani Roma, koji je etapu završio četvrti, a na toj poziciji je i u generalnom poretku, sa pola sata zaostatka za Saincom.

Direktor tima objasnio je da je dizel Lanser srednjeročni projekat kome treba vremena za razvoj i poboljšanja. U ekipi još nisu izgubili nadu da Nani može makar do podijuma, a i Roma je obećao napad. Lik Alfan ovako je sumirao najcrnji Dakar za Micubiši u skorije vreme: „Auto je dobar, alli je nov. Mislili smo da smo dovoljno spremni, očigledno nismo. Pokušaćemo dogodine. Šteta za ekipu.“

Zanimljivo je i gledište Tjerija Vijardoa, tehničkog direktora: „Svakako, ovo je proces učenja, ali to je deo Dakara. To nije pitanje sreće, već vremena i napora. To nije iznenađenje, i pre nego što smo došli ovde, znali smo da će reli biti težak. Mi volimo teškoće. Nemamo dovoljno iskustva s novim autom, i pogrešili smo. Jedna moja polovina želi da Nani nastavi i stigne do cilja, druga kaže ’forsiraj što više možeš, pa da bude interesantno.’ Znamo da imamo kapaciteta koje još nismo pokazali.“

(c) Team Dakar USA

Nemoguća kombinacija sedmog dana, fini pesak i blato, dala je utisak kao da se vozi po ledu. To nije smetalo Gordonu: treći na etapi, sada je peti u generalnom. Amerikanac zaostaje sat vremena za Saincom, ali veruje da to posle nedelju dana vožnje i nije mnogo.

Među motociklistima je heroj dana, sasvim prikladno, bio Čileanac Fransisko Lopes, sa prvom etapom osvojenom na Dakaru uopšte. Svi su znali da će čovek hteti da pobere lovore na putu kući. Naredni dani na domaćem terenu verovatno će ga silno motivisati i dati mu prilike za novu slavu. Dok Koma kontroliše tempo, Despre se nada prijatnim iznenađenjima i, posmatrajući tabelu, gleda na mete na putu do Španca. Spisak je dug: Ulevalseter, Viladoms, Fretinje i Džona Strit. Ogroman posao, ali nada umire poslednja.

(c) Volkswagen Motorsport

Reč i o našim motoristima: Božo Ristić je prošao bez povreda nakon udesa na sedmoj etapi, ali je njegov motor za otpis, a reli završen. Sagmajster je na tabeli rangiran kao 111, sa 18 sati i 51 minutom zaostatka, u šta ulazi i vremenska kazna od 4 sata i 36 minuta. Gabor nastavlja vožnju uprkos povredi rebara koju je zadobio u petak.

Subota je bila dan za temeljne opravke bez preterane žurbe, odmor i izlazak u susret medijima. U momentu kad čitate ove redove, karavan je ponovo u pokretu, ka severu Čilea i Atakama pustinji. Očekuje nas još jedna nedelja takmičenja, ukupno 4.622 kilometra, a onda, i konačni bilans događanja na najvećem i najvažnijem maratonskom reliju na svetu.