Indikar ’08: Godina „Kivija“ (II)

Druga polovina juna i Ajova spidvej označili su početak niza od šest trka, kalendarski gusto spakovanih i zato iznurujućih. Sjaj Indi pobede uvek je najjači, ali se najviše znoja u borbi za titulu proliva po manjim pozornicama, bez vikenda pauze. Ovakve serije, kažu, najlakše se savlađuju ako se svakoj velikoj nagradi priđe posebno, pažnja usredsredi na dnevni posao i izvlači maksimum iz svake pojedinačne situacije.

Na Ajovi je slavio Den Veldon, drugi i poslednji put u sezoni. Dikson je očekivao više od četvrtog mesta, s obzirom na osvojeni pol, ali: „Auto u početku definitvno nije radio kako sam ja hteo. Mnogo je preupravljao, naročito na nižim putanjama. Počeo sam da vozim višim linijama, to je bio pravi izbor dana, ali kad tako rade još trojica ili četvorica ispred vas, teško je obilaziti.“ Mogao je „Kivi“ da bude relativno bezbrižan, jer je Kastro Neves stigao tek do pozicije 14, pa je razlika između njih dvojice porasla na 48 bodova (316:268).

Ričmond su obeležili udesi, tokom 102 od 300 krugova kolonu je predvodio sigurnosni auto. Na superkratkom ovalu bilo je najvažnije preživeti. Dikson je završio treći, iskoristivši tehničke probleme timskog kolege i obišavši ga u poslednjem krugu. Brazilski rival zgrabio je drugo mesto podijuma, pa je smanjio razliku za pet bodova. Novozelanđanin objašnjava: „Naporno veče. Imali smo vrlo dobar auto, ali i ovde je jako teško preticati, teško je prići konkurentima čak i kada su im gume istrošene. Da sam bio na čelu, mislim da je auto bio kadar da pobedi.“

Znameniti Votkins Glen trebalo je da bude Skotova trka. Ne samo da je on tu neprokosnoveni vladar od 2005, debija staze na Indikar kalendaru, već je baš na Glenu i baš tada prekinuo seriju od 40 velikih nagrada bez pobede, skoro dvogodišnji jalov niz u Ganasi ekipi, jedino doba kada se govorilo o raskidu saradnje pilota i tima. Dodatno, Čipovi vozači tu su vodili 40% svih izvezenih krugova u periodu 2005-2007.

Pista u državi Njujork posebno je inspirativna jer je nekad bila poprište Velike nagrade SAD u F1, a za Indikar ekipe izazov je zbog prelaska sa ovalnog na set-ap za klasičnu stazu. Veldonov trkački strateg Beri Venser objašnjava: „Glavna razlika je u oslanjanju i kočnom sistemu. Svi delovi spremni su i servisirani još posle Sent Pitersburga, sve što treba jeste da ih zamenimo. Najviše vremena se uštedi kad vam sa ovalne trke oba auta stignu u komadu, kad izbegnu udese na stazi.“

Nade da će Dikson postati prvi pilot sa četiri pobede na Glenu ugašene su 10 krugova pre kraja, kada je Novozelanđanin bio drugi i spremao se za finiš i manevar kojim bi preoteo vođstvo Meningu. Onda je, pod žutom zastavom, u pokušaju da zagreje gume, izgubio kontrolu, pokupio Briskoa, ali ipak ostao u trci. Spasavajući šta se moglo, „Kivi“ je nanizao četiri konkurenta i izborio 11. mesto. Arhirival je prošao i gore: Kastro Neves bio je tek 16, pa se bodovna distanca vratila na +48 za Diksona.

Bolje srećan nego dobar

U Nešvil je Skot stigao kao branilac pobeda iz ’06. i ’07. Glavne uloge morale su da pripadnu njemu i Heliju; samo su njih dvojica u pet godina vožnje u Tenesiju uspeli da završe svih 1.000 predviđenih krugova. Rasplet je bio čudan, kao i uvek kad se u priču umeša slučajnost. U 139. krugu počela je lagana kiša, ali trka nije prekidana, već je tempo diktirao sigurnosni auto. U to doba, Skot je bio drugi, iza Kanana. Deset krugova kasnije, vodeći je skrenuo u boks, takvo naređenje upućeno je i Diksonu, ali ga je zbog problema s radio vezom čuo prekasno, pa je preskočio rizično skretanje po klizavoj pisti. U restart u 153. krugu Dikson i Veldon krenuli su sa pozicija 1 i 2, gde su se i zatekli kada su jače padavine donele i konačan kraj. Vrlo, vrlo srećna dvostruka pobeda.

Veldon je lakonski utvrdio: „Ponekad je bolje biti srećan nego biti dobar.“ Dikson je bio pričljiviji: „Velika noć za Target Čip Ganasi. Imali smo užasno mnogo sreće, ne možete biti srećniji od ovoga. Bio je problem u komunikaciji sa boksom, to je jedini razlog zašto nisam ušao. Bio sam nekoliko krugova ljut zbog toga, ali onda sam video kako se spušta kiša i pomislio ’O, ovo bi moglo da ispadne dobro’.“

Koliko bila važna za prvenstvo (prednost skočila na 63 boda), Diksonova treća uzastopna pobeda na Nešvil superspidveju predstavljala je i bitan jubilej za Ganasi tim: stoti trijumf za ekipu osnovanu 1990, računajući sva takmičenja u kojima je zastupljena (Indikar, dve kategorije Naskara i Roleks Grand-Am serija).

Na Mid Ohaju su vlažna pista i sporija vožnja pretili da zbivanja doteraju do dvočasovnog vremenskog limita. Nakon ipak izvezenih 85 krugova, Dikson je završio na najnižem stepeniku podijuma, iza Briskoa i Kastro Nevesa. U poenima se stiglo do 455:397 za Novozelanđanina, koji je verovao da je imao auto za pobedu, ali se žalio da je trka tekla bez ikakvog ritma, a pit stopovi nisu bili izvedeni kako valja.

Edmonton je bio novitet, preuzet sa Čempkar kalendara. Iskusnije ekipe još su pamtile Klivlend, pa im trkanje po aerodromu nije bilo nepoznanica. Direktor Ganasijevog tima, Majk Hal, izneo je zanimljivo gledište: „Edmonton je sličan Klivlendu, kao i tamo, cela staza se vidi sa tribina i iz pit-lejna, nemate gde da se sakrijete, sve vaše snage i slabosti izložene su pogledima. Svakako, to donosi nešto primetniju dozu presije.“

Ganasi je očigledno dobro pročitao novu pistu, a Diksonu je peto slavlje u godini doneo perfektan rad u boksu. Odlučio je 51. krug, kada je, zahvaljujući munjevitom radu mehaničara, uspeo da izađe na stazu ispred Penskeovih automobila, i od tog časa samo je održavao prednost. Prva ovosezonska pobeda „Kivija“ van ovala i deseti podijum u trinaest trka ostavlii su Kastro Nevesa na 65 poena manjka (505:440).

Ekipa je zaslužila pohvale: „Fantastično. U ovoj fazi bitke za šampionat, ovakav rezultat bio je obaveza za nas. Helio je vrlo jak u poslednje dve trke, pokušava da nas stigne, ali smo mu danas nešto odmakli. Mislim da je u ovom času 65 bodova solidna prednost. Moraćemo da je održimo u naredne četiri trke. Moramo da budemo konstantni i da nastavimo da osvajamo poene. Ova pobeda je definitivno prevaga za nas u prvenstvu. Hvala timu, mučio sam se početkom vikenda, bili smo otprilike najviše jedanaesti, nismo očekivali da ćemo se probiti dovde. Ali, momci su izveli perfektno taj poslednji pit stop, preuzeli smo vođstvo i odatle bili nezaustavljivi.“

Kentaki spidvej, za Ganasija do ove godine neosvojiva tvrđava, pao je u avgustu. Ponovio se scenario sa Čikagolenda iz 2007, ali ovoga puta u Diksonovu korist. Novozelanđanin je krenuo s pola, vodio tokom 151 od 200 krugova, i u dramatičnom finišu, u poslednjem krugu prošao Kastro Nevesa, jer je Brazilcu presušio rezervoar. Šestim trijumfom u sezoni, „Kivi“ je izjednačio Veldonov rekord iz 2005, i, još važnije, savladao direktnog konkurenta i pobegao mu na 78 bodova (558:480), tri trke pre kraja šampionata. To je bila najveća distanca između rivala u sezoni. Nakon Kentakija, Skot je postao peti čovek koji je u Indikaru vodio više od 2.000 krugova u karijeri.

Trkačka ekonomičnost ovog puta radila je za Novozelanđanina: „Pokušali smo da igramo na sigurno i budemo konzervativni, čak ni u gužvi nismo požurivali stvari. Nismo bili toliko brzi koliko smo mislili na treningu i kvalifikacijama. Na kraju je u igru ušla i strategija, to je bila ludnica. Nije bilo načina da ga stignemo (Kastro Nevesa - p.a.), bio je pola staze ispred nas. Znao sam da je naš auto brži od njegovog, ali ne 20 milja na sat brži. Dobro je što smo pobedili tako kako jesmo, pomišljam kako je Dario Frankiti prošle godine osvojio titulu, lepo je uzvratiti kad je na taj način izgubite.“

Dva kiksa za neizvesnost

Skot je u Sonomi važio za favorita, i kao pobednik 2007, i kao čovek koji je u tri godine, koliko se Indikar tu takmiči, prešao sve predviđene krugove (240) i vodio tokom 23% ukupne distance. Četvorici konkurenata za titulu prvaka (Dikson, Kastro Neves, Veldon i Kanan) dati su drugačije dizajnirani pneumatici: bokovi guma su pobeleli, a slova na njima pocrnela.

U Kaliforniji je lideru išlo naopako: posle pit stopova padao je u plasmanu, a potom se zaglavio među sporijim bolidima, koje nije mogao da zaobiđe. Konačno: pozicija 12, drugi najgori finiš u godini. Kastro Neves spustio je razliku na 43 boda, iz šampionske bitke matematički su eliminisani Veldon i Kanan, a Englez je timskom kolegi obećao podršku u ostatku sezone.

Dikson je bio potpuno otvoren: „Niko me nije posebno iznervirao, jednostavno ništa nismo uradili kako valja. Ne znam zašto smo ostali na stazi u momentu kad je auto ispred nas bio tri sekunde po krugu sporiji, a nismo mogli da ga obiđemo. Sve smo uradili pogrešno. Izgubili smo tonu bodova. Ovo je definitivno bio loš dan, mislim da moramo da ga zaboravimo i vratimo se jači sledeće nedelje.“

Ostadoše dvojica: samo Dikson ili Helio Kastro Neves mogli su da ponesu naslov Indikar prvaka 2008, a odluka je imala da padne u Bel Ajl parku ili na Čikagolendu. „Kivi“ je pobedom u Detroitu mogao da stvar reši već u pretposlednjoj rundi, ali je na cilj došao tek peti. Skot je imao šesti pol u sezoni i vodio je prvih 18 krugova, ali je posle prvog pit-stopa potonuo na mesto 18. U Bel Ajl parku je teško preticati, te je prva meč lopta propuštena. Kastro Neves imao je trijumf u rukama, ali je u finišu, po naredbi sudija, propustio Vilsona, kojeg je tokom trke blokirao.

Dikson je bio razočaran: „Da budem iskren, ovo i nije bila naročita trka. Auto je bio očigledno brži od ostalih. Sačuvali smo tonu goriva i izgledalo je kao još jedan radostan dan, ali se sve brzo promenilo. Posle žute zastave ostali smo s pola rezervoara, valjda sam bio jedini takav na stazi. Teška situacija, niko ne ide u boks, ispred vas je gomila ljudi koji imaju mnogo goriva i vi pokušavate da ih obiđete. U to se pretvorila moja trka. Samo smo pokušavali da se popnemo što više možemo. Ljut sam i frustriran, nisu u pitanju odluke o strategiji, dobijamo i gubimo kao tim.“

Dakle, opet je imao da presudi Čikagolend, za Diksona 2007. taktički fatalan. U finale je Novozelanđanin ušao sa okrnjenom prednošću, svedenom na 30 bodova. Plan igre postao je ovakav: „Kivi“ osvaja drugu Indikar titulu ako završi bolje od osmog mesta, bez obzira šta uradi Brazilac. Ohrabrenje za Ganasijevog pulena predstavljala je činjenica da su on i Veldon u 2008. osvojili četiri ovala od 1,5 milje, kakav je i Čikago. Ipak, sa iskustvima iz 2007, sa većim brojem startera u 2008, time i većim šansama za incident, to nije izgledalo kao jednostavan posao.

Uoči Čikagolenda, objavljeno je da će 2009. Ganasijev auto #10 voziti Dario Frankiti, Indikar šampion i Indi 500 pobednik iz 2007. Den Veldon prelazi - ili se vraća - u Panter rejsing. Dario objašnjava: „Za Ganasi sam prošle godine potpisao delom i zbog obilja opcija koje vozač kod njega ima na raspolaganju. S njim se možete trkati u gotovo svemu što poželite. Ujedinjenje i novi kalendar, sa više klasičnih i uličnih pista, naterali su me da sve više razmišljam o povratku. Uživao sam vozeći stok automobile, to poglavlje karijere nisam potpuno zatvorio, ali priliku koja se ukazala nisam mogao da propustim.“

Dikson je najavio atak: „Mislim da moramo da nastavimo ono što smo radili cele sezone, da pokušamo da pobedimo. Jedini put kad nismo to pokušali, osvetilo nam se, i to je bilo u Sonomi. To nije način na koji treba da se trkamo. Hoću pol poziciju i pobedu u trci. Ako to uradim, šampionat je definitivno moj. Očigledno, hoćemo da pobedimo jednog čoveka, to je Kastro Neves, ali da to učinimo sa stilom. Ako možemo do rekordne sedme pobede u šampionatu, to ćemo i uraditi. Nećete videti ništa konzervativno od nas.“

Razlika? 0,0033 sekunde!

U Čikagu je Kastro Neves briljirao, učinio i više od onog što je izgledalo moguće, osvojio trku, ali ne i prvenstvo. Zbog prekršaja u kvalifikacijama, morao je da startuje poslednji, 28. I pored tog hendikepa, Helio se probio u prvih 10 do prve runde pit stopova, vođstvo dograbio u 78. krugu, na čelu ostao najduže (bonus poeni!). U završnici su Kastro Neves i Brisko radili timski i jedan drugom stvarali zavetrinu, a na kraju smestili „Kivija“ u sendvič. Ali, ko je prvi prošao ciljem?

Posle karirane zastave, na Čikagolendu je vladala konfuzija. Ganasijev auto postavljen je na mesto za pobednika, potom odande sklonjen, pa uguran Penskeov. Presudio je foto-finiš: trijumf je ipak Kastro Nevesov, sa razlikom od 0.0033 sekunde, što je druga najtešnja pobeda u Indikar istoriji. Helio je dobio bitku, ali ne i rat. Za tu kampanju, dve pobede (prva tek u avgustu!) i rekordnih osam drugih mesta nisu bili dovoljni.

A nesuđeni osvajač Čikaga mogao je da svodi bilans: druga Indikar titula u sedmogodišnjoj karijeri, izjednačen rekord po broju pobeda u godini (6) postignut nov za najveći broj krugova u vođstvu. U 2008. i šest pol pozicija, 14 top 5 finiša u 17 startova. Najpre, rezime trke: "Kad smo prošli kroz cilj, pojma nisam imao ko je pobedio, toliko je bilo tesno. Ipak, šampionat je naš, po to smo i došli. Kakav veliki dan za sve u Target timu, za sav ogroman trud koji su cele godine ulagali. Ova titula je čak i slađa od moje prve (2003). Još uvek ne mogu da verujem.“

Skotu jeste izmakla rekordna sedma sezonska pobeda, ali ne bi se reklo da mu je to pomutilo raspoloženje: „Ovo su bile najteže dve sedmice za nas, Penske i Helio nisu hteli da popuste. Mora im se odati priznanje. Cela sezona bila je neverovatna, oženio sam se, pobedio na 500 milja Indijanapolisa, i sad osvojio titulu. Sve to za godinu dana, kladim se da nema mnogo onih koji su postigli isto.“ Dvadesetosmogodišnji dvostruki šampion posvećen je nastavku saradnje sa Ganasijem, kome je odmah poručio: „Ovo je (titula) broj dva, a doći će ih još mnogo.“

Pošto je postao pilot sa najdužim trkačkim stažom u Target Ganasi timu, Dikson je objasnio šta ga je tako dugo održalo u ekipi koja stalno puca na sam vrh: „Između mene i Čipa nema konflikta ličnosti, ja sam miran tip i ne sukobljavamo se oko stvari. Obojica ulažemo maksimalne napore, dajemo sve od sebe radi pobede. Čip je sasvim direktan tip.“ A Ganasi kaže: „Vrlo je malo ljudi s kojima dođete u priliku da radite a da su tako posebni kao Skot. Došao je u ovaj tim, prilagodio se svim našim vrednostima, živi za njih, on je sjajna osoba i vozač.“

Pošto će se trka u Kvinslendu, u Australiji, održati kao egzibiciona i neće uticati na plasman, već se može razmišljati o primamljivim perspektivama sezone 2009. Kalendar će biti raznovrsniji, a aktuelnom prvaku život ne bi trebalo da bude ništa lakši, naprotiv. Već u ovoj, „prelaznoj“ godini, eks-Čempkar zvezde ostvarile su dva vanredna rezultata: Rejhal je pobedio u Sent Pitersburgu, a Džastin Vilson u Detroitu. Obrazac je lako uočljiv: obe staze su ulične. Vremenom će se razlike dalje smanjivati, pa ni ovali neće više biti isključivi domen onih koji su duže u taboru Tonija Džordža. Konkurencija bi trebalo da postaje sve jača, a time će i celo takmičenje dobiti na globalnoj privlačnosti i, razume se, na značaju.