Formula 1: Ljudi, ne elektronika

Procene uoči starta kažu sledeće: verovatno nas na samom vrhu očekuje još jedan duel Ferari-Meklaren. BMW-ov status treće snage biće izložen napadima Vilijamsa, Renoa i Red Bula. Tojota je, tradicionalno, "faktor iks", a po imenima pilota, Toro Roso bi mogao da uskoči u "sredinu terena", naravno, ako auto bude tome dorastao. Honda nema razlog za optimizam, bolid Fors Indije je ipak samo prošlogodišnji Spajker, a zbog škripca iz kog se jedva izvukao, uloga fenjeraša ove godine verovatno ide Super Aguriju.

Ferari

#1 Raikonen, #2 Masa

Kimi u novu sezonu ulazi bez demona-pratilaca na leđima. Otkad se pojavio u F1, nosio je oznaku "šampionski materijal", ali se čekanje na verifikaciju tog statusa odužilo. Finac će i ove godine raditi ono za šta je rođen: voziti najbrže što može, za ekipu u kojoj je ostvario životnu ambiciju i s kojom se srodio do te mere da je, kako kaže, neće napuštati do kraja karijere.

Za stereotip o brazilskim vozačima, Masa je isuviše fragilan. Kad se trka razvija po njegovom scenariju, kadar je za briljantne pobede, ali gubi dah i jako je ranjiv kada mu nešto poremeti ritam. Za njegovo dobro, vreme aklimatizacije na varijable mora dramatično da se skrati. Još jedna sezona u kojoj bi ga Raikonen dobio - svejedno s kolikom razlikom - pretvorila bi Felipea u novog Ferarijevog Barikela, a to je stvarno poslednje što mu treba.

Posle dve sušne godine, Skuderija je u krimi-završnici pokazala da do trofeja može da stiže i bez Šumahera. Istina, sedmostruki prvak uključio se u zimske testove i novu formulu "začinio" svojim ogromnim iskustvom u vožnji bolida bez elektronskih pomagala. Misija odbrane titula otkriće nam da li se do pobedničkih lovora može sa renoviranom upravom, bez Žana Toda, a pod komandom Stefana Domenikalija.

BMW Zauber

#3 Hajdfeld, #4 Kubica

Ako bi se ritam napretka iz prethodnih godina nastavio, u 2008. bi trebalo očekivati BMW-Zauber i na najvišem stepeniku podijuma. Međutim, preko zime se F1.08 pokazao kao problematično dete. U početku "nemoguć za vožnju", auto je doteran dotle da bude "samo" komplikovan za podešavanje i nepredvidljivog ponašanja. Suprotno visokim predsezonskim ambicijama, ovaj šampionat mogao bi da bude ogorčena borba za očuvanje statusa, umesto iskorak napred.

Reno

#5 Alonso, #6 Pike

"Bludni sin" vratio se kući, i to je sve što Reno treba da zanima. Francuzi su sami krivi što su ga na godinu dana izgubili, ali najveću zaslugu za povratak ipak imaju oni koji su angažovali dvostrukog svetskog prvaka, a zatim se trkali protiv njega. U Renou, najviše zahvaljujući Alonsu, vlada "obnovljeni optimizam", ali do rivala nedostaje najmanje polovina sekunde. Španac tvrdi da je zima bila prekratka da bi se prošlogodišnji zaostatak neutralisao, ipak, s njim u ekipi, razvoj mora da ide brže. Fernando je doktor oportunističke vožnje, gotov da zgrabi svaku šansu koja se ukaže, što i obećava da će činiti.

Vatreni Renoov tandem zaokružuje Pike junior. Sudeći po GP2 danima, Nelsinjo je ljubitelj bespoštednih borbi, a da je prevaspitavanje već dalo rezultat, dokazuje njegov najavljeni pristup Australijskom gran priju: "smireno i korak po korak".

Vilijams-Tojota

#7 Rozberg, #8 Nakadžima

Sve se vrti oko Nika, kao što se početkom osamdesetih prošlog veka u Vilijamsu sve vrtelo oko Kekea Rozberga. Simpatični su i ta vernost, ali i neskriveno čuđenje čelnika engleske ekipe što su Nemca zadržali i za 2009. godinu. "Veličanstvenu ponudu" iz Meklarena, kažu, nisu ni razmatrali, jer nisu hteli da ispuste svoj "krunski dragulj" i vozača koji im donosi pola sekunde po krugu. Rozbergova srednjoročna budućnost zavisi od rezultata koje mu Vilijams bude omogućio, njegovo strpljenje je kvalitet više, a sezonski cilj jeste da u plasmanu bude najbolji Nemac. Dakle, Hajdfeld je blagovremeno upozoren.

Sledeća priča dobar je primer promene vremena i običaja. Sredinom osamdesetih, kada je sa Hondom imao pobedničku kombinaciju, Frenk Vilijams je rezolutno odbijao da mu japanski proizvođač kroji i personalnu politiku. Rezultat: Honda se združila s Lotusom, a Seni je tamo, Hondi za plezir, društvo pravio Satoru Nakadžima. Dvadeset godina kasnije, ser Frenk ima japanske motore, ali i japanskog pilota, sina onog Nakadžime kojeg nije hteo dve decenije ranije.

Red Bul-Reno

#9 Kultard, #10 Veber

Megaiskusni vozački tandem ne snosi krivicu za tragičnu nepouzdanost prošlogodišnjeg Red Bul automobila. Ako su ovog puta Njui i Džef Vilis oposlili auto koji će i biti brz i stizati na cilj, od ove postave očekuju se bodovi, i to redovno. Pooštreni uslovi u pogledu izdržljivosti menjača pravo su dosipanje soli na nezaceljenu ranu crvenog bika, ali jedan dobro strukturisan, stabilan i zdrav tim morao bi da može da reši tako kapitalne probleme.

Tojota

#11 Truli, #12 Glok

Japanska ekipa započinje sedmu sezonu svog dosad jalovog F1 poduhvata. Naviknuti smo na Trulija koji čuda izvodi u kvalifikacijama, a potom "startuje unazad"; osveženje je Glok, čije GP2 vožnje dokazuju brzinu i borbenost, i čija karijera potvrđuje izvanrednu upornost. Presudiće bolid - ili dovoljno dobar da ih ubaci u igru sa BMW-ima, Renoima, Vilijamsima, možda i Red Bulom, ili tek prosečan, stvoren da osigura sumnjivu satisfakciju da je bolji od grogirane Honde.

Tojota finansijski verovatno bez naprezanja može da izdrži još decenije u Formuli 1, ali to je najskuplja avantura u auto-sportu. Trkačka reputacija zahteva duboke i strateške rezove: ova kuća umela je da osvaja reli-titule, kreirala je i fantastični GT1, kome je zamalo izmakao Le Man. Ostaviti sve to samo kako bi se obezbedilo brukanje na najvećoj sceni, to nema nikakve logike.

Toro Roso-Ferari

#14 Burde, #15 Fetel

Imenjaci su interesantan par, kakav god bio auto. Burde je u juniorskim danima učinio sve što je trebalo, uključujući i osvajanje F3000 šampionata, a time ipak nije obezbedio F1 angažman. Onda: ruki godine, pa četiri uzastopne titule u (pokojnom) Čempkaru, kojima je kreirao trkačku istoriju preko Atlantika. Francuz je već bio prestao da se nada, a onda je došao F1 poziv.

Neizbežna su upoređenja sa ranijim pridošlicama iz američkih formula. Savremeni uzori mogu da budu Majkl Andreti, Vilnev, Zanardi i Montoja. Andreti se nije snašao nikako, Žak i Huan Pablo pristigli su u prvoklasne timove, pa su postignuća bila i očekivana. Jedino je Aleks došao u (tada) drugorazredni Vilijams i njegova 1999. bila je godina za zaborav.

Toro Roso je praktično trećeligaš u sadašnjem F1 svetu, ali smo prošle godine videli da stvari kapiraju brzo i uče u hodu. Isto tako rapidno je i Seb uspostavio svoj američki teror. Burde ne mora da zaboravi vožnju sa elektronskim pomagalima, nje u Čempkaru nije ni bilo, i to je možda njegova najveća komparativna prednost. Najvažnije za pilota iz Le Mana biće da ne poklekne pred mogućim početnim promašajima, a tek potom da iz raspoloživog izvuče maksimum.

Fetelov progres bio je munjevit. S BMW-Zauberom postao je najmlađi osvajač bodova u istoriji F1. Impresionirao je i u Toro Rosu, gde je iz tima izvukao dodatnu snagu koju niko nije mislio da uopšte poseduju. U 2008. Fetel namerava da uči iz Burdeovog iskustva, ali i da ga pobeđuje.

Honda

#16 Baton, #17 Barikelo

Na sinusoidi Hondinih rezultata nalaze se sjajna 2004, problematična 2005, i pobedom okićena 2006. Ono od prošle godine bilo je čisti užas, ali i izazov za genijalnog Rosa Brauna da prihvati ponudu da ovu štalu dovede u red. Čovek jeste briljantan, možda i čudotvorac, ali i za čuda treba vremena. Na testovima Honda ponovo zaostaje i moguće je da je nova tehnička ekipa okupljena prekasno da bi išta krupno promenila. Postoje indicije da je 2008. već otpisana i da će centar pažnje biti rad na automobilu za 2009. Ako je to istina, jeziva 2007. preti da se ponovi.

I Baton i Rubens priželjkivali su Brauna, Brazilac pogotovu, jer je uz njega proveo zlatne dane karijere. Novog šefa su dobili, ali su izgleda ponovo uskraćeni za konkurentan auto. Barikelu nedostaje osam trka da postane vozač sa najvećim brojem GP startova i obaranje tog 15 godina starog rekorda mogla bi da bude jedina njegova ovosezonska satisfakcija.

Super Aguri-Honda

#18 Sato, #19 Dejvidson

Na testovima su se ekipe borile za deseti ili stoti deo sekunde, Super Aguri gotovo i nije testirao, već se borio za opstanak. Predstavljanje novog automobila stalno je odlagano, a jedini osnov za optimizam bila su uveravanja da će se tim sigurno pojaviti u Melburnu. Ime spasioca je Magma grupacija, koja je kupovinom ekipe u poslednji čas sprečila možda i njen raspad.

Zasad se zna da kooperacija sa Hondom ostaje na snazi, da je vozački tandem nepromenjen, a je li ovo uvod u nove vrteške oko vlasništva nad Super Agurijem i pojavu nekog jačeg igrača iz senke, pokazaće vreme. Auto je prošlogodišnji, dakle to je Honda iz 2006. - o onoj iz 2007. nije imalo rezona razmišljati. Super Aguri u ovo prvenstvo ulazi kao što je i debitovao, skokom u nepoznato, a mesta na repu kolone verovatno su rezervisana.

Fors Indija-Ferari

#20 Zutil, #21 Fizikela

Rimljanin je bivao najinspirisaniji onda kada je bilo najteže, kada je izvlačio nemoguće iz nekonkurentnih, ili slabije konkurentnih automobila. Tek su se prošle godine poklopili i tehnički i vozački podbačaj. Zato je 2008. za njega život na veresiju, a prva meta je kolega Zutil, od koga bezuslovno mora da bude brži. Đankarlovo ogromno iskustvo sigurno će vredeti ekipi koja u svojim Midland/Spajker izdanjima nikad nije uspela da angažuje neko krupnije trkačko ime s kapacitetom da dijagnostikuje problem i ukaže na moguća rešenja.

Zutila u pozitivnom svetlu definišu tri trke iz 2007: Monako, Belgija i Japan. I pored grešaka, Bavarac je bez napora izborio primat u Spajkeru, a time i zaslužio da pokaže koliko je bolji posle debitantske sezone. Doduše, timska konkurencija sada je neuporedivo ozbiljnija, ali je Đankarlo prvi kolega od kojeg Adrian može da uči.

Meklaren-Mercedes

#22 Hamilton, #23 Kovalainen

Meklaren je nekad bio reper za stabilnost i u sportskom i u finansijskom smislu. Prošle godine je sportska strana ozbiljno uprljana, a posledična astronomska kazna ogromno je uvećala novčane nevolje koje tim prate otkad je ostao bez duvanskog sponzora. Za dodatnu nestabilnost pobrinuo se nastavak istražnih radnji u aferi industrijske špijunaže, a glasine o Denisovom odstupanju predstavljale su još jedan potres u najavi. Iza ove poslednje kampanje možda se može prepoznati i nestrpljivost Mercedesa, sitog utešnih plasmana, da uzme stvar u svoje ruke. Zasad je jasno: Ron Denis ostaje čovek broj jedan, mada će veliki deo operativnih dužnosti predati Martinu Vitmaršu.

Ništa što Hamilton ove godine uradi više ne može biti senzacija, Luis je krupan igrač, etablirano ime i pretendent na titulu od samog starta. Mnogo će biti interesantnije posmatrati Kovalainena u novom okruženju i njegove eventualne obaveze prema kolegi iz ekipe. Još jedan "znak vremena": uoči 2007. Denis je razmišljao da li da rukiju poveri kokpit jedne od srebrnih strela. A sada je sve u rukama dvojice momaka koji su koliko 2007. bili debitanti.

Noću ili nikako

Velika nagrada Australije vozi se u Melburnu u neprekinutom nizu od 1996. U dve trećine slučajeva, osvajači trke u Albert parku postajali su šampioni na kraju godine. Pošto je u pitanju ulična pista, sastavljena od puteva i namenski izgrađenih delova, na kojoj preko godine nema takmičenja, u petak će pilote dočekati vrlo prljava i klizava staza, koja će tokom vikenda postajati sve brža.

U Melburnu se punim gasom vozi 66-70% kruga, ali su kočnice bitnija tema. Na čak šest mesta koči se sa oko 300 km/h i ta učestalost može da uzrokuje pregrevanje sistema. Pista ima neravnina baš u zonama kočenja - svi pobrojani uslovi su kao poručeni za pravi test pilotskog umeća u sezoni bez elektronske asistencije, kontrole trakcije i regulacije sistema kočenja motorom.

Znamenita je Eklstonova rečenica da je za sklapanje dila sa organizatorima u Melburnu bilo potrebno svega 10 minuta. Izgleda da prvi čovek Formule 1 za raskidanje istog tog dila neće žaliti da utroši mnogo više vremena, ako ne uspe da primora organizatore na noćnu trku. "Oziji" nude kompromise i sve kasnije i kasnije startove, ali ne i gran pri pod reflektorima. Ako Eklston bezuslovno hoće to, australijskoj trci crno se piše.

Na nova pravila podsećamo ukratko: reč je o standardizovanoj elektronici u kojoj nema mesta za pomagala vozačima, o obavezi da menjači izdrže četiri vezane trke (kazna za prevremenu zamenu je pet mesta niža startna pozicija), kao i o donekle izmenjenom kvalifikacionom formatu, odnosno skraćenju poslednje nokaut-sesije. Neće se više voziti samo da bi se potrošio višak goriva, niti će posle treninga prvoj desetorici biti dozvoljeno kompenzaciono tankovanje.

Bridžston je već objavio specifikacije guma za prvu polovinu sezone i u igri su iste mešavine - u Australiji, medijum i meke. Izmena je napravljena jedino za trku u Bahreinu, i to u pravcu mekših pneumatika. Označavanje guma za suvu stazu isto je kao i prošle godine, ali je novitet markiranje onih za ekstremno vlažnu: njihov središnji kanal imaće belu liniju, pa će se tako vidno razlikovati od "obične kišne" gume. Broj kompleta pneumatika ostao je neizmenjen, svakom sleduje 14 setova guma za suvu stazu (po sedam od svake vrste), četiri za vlažnu i tri za ekstremno vlažnu. Još uvek se ne zna šta će se japanski proizvođač ponuditi u drugoj polovini sezone, kada će morati da uzme u obzir dve nove staze, Valensiju i Singapur.