Bio jednom jedan Novica "Ubica"

Svakom navijaču Partizana je Novica Veličković veoma drag i u njegovom srcu zauzima posebno mesto, svako ko je dolazio u Halu Pionir (sada Aleksandar Nikolić) u onaj čuveni "Sektor D" mogao je da proživi deo emocije tog tima.

Na parketu trio TNT – Uroš Tripković, Novica Veličković i Milenko Tepić. Novica Veličković je doživeo tu čast da mu ime skandira čitava hala, a svojom ljubavlju i požrtvovanjem im je uzvraćao za sve.

Ne samo skandiranje, Novica ima i svoju pesmu i čuveni nadimak "Ubica". Odrastao je u Zemunu i kao mali bio hiperaktivno dete, pa su ga roditelji "bacili" na karate i folklor kako bi kanalisao višak energije, a košarku je počeo da trenira u Drvomarketu, pa onda i u Zemunu i sa 15 godina dolazi u Partizan.

Svi znaju koliko je teško izboriti se za minutažu kod trenera Duška Vujoševića. Uporedo sa juniorskim treninzima Partizana, Novica je igrao u Torlaku u Prvoj B ligi, a u to vreme je Torlak bio neka vrsta filijale crno-belih.

Za prvi tim Partizana je debitovao u sezoni 2004/05 i na "jutjubu" postoji kraći isečak tada osmnaestogodišnjeg Novice Veličkovića u dresu Partizana protiv Crvene zvezde u "večitom" derbiju. Već sledeće sezone je Veličković sa Partizanom odigrao i svoj prvi meč u Evroligi i toj i narednoj sezoni je imao nešto slabiji učinak, da bi potom kombinacija talenta i napornog rada počela da se isplaćuje.

Novica Veličković je iz meča u meč imao sve više i više minuta, a koliko je "rastao" u hijerarhiji svedoči i utakmica iz novembra 2007. godine koju je Partizan izgubio u Pioniru od Panatinaikosa sa 94:90.

Novica je promašio trojku za pobedu i meč završio u suzama. Svi pogledi bili su na lopti koju je Novica Veličković šutnuo dve sekunde pre kraja dok na semaforu stoji 90:92, sreća ga nije pogledala i lopta je izašla iz koša. "Šteta što nije ušla... Šta ja sada da pričam o utakmici, o Partizanu, o Panatinaikosu, o navijačima! Nema smisla. Odigramo kao u transu drugo poluvreme. Stignemo minus 12 poena iz prve četvrtine, vratimo se onako u život i neće da uđe lopta koja je mogla da me usreći", rekao je u suzama Novica Veličković.

Nije uspeo da ga uteši ni trener Duško Vujošević, ni saigrači, a on je tada obećao da će sledeća lopta sigurno ući. Njegova karijera nije sigurno taj jedan šut, ali je upravo taj jedan šut oblikovao njegovu ličnost, njegov karakter. On je danas rekorder po broju nastupa u dresu Partizana.

Setimo se samo kada je u januaru 2020. godine upisao 472. nastup protiv FMP i tada mu je Duško Vujošević među prvima čestitao.

"Sećam se kad je Novica došao u Partizan iz košarkaškog kluba Zemun, kako on kaže Munze, od početka je imao veliku ambiciju, takmičarski duh, borbeni karakter i volju koja je pratila ambiciju da radi onoliko koliko je potrebno da ostvari ono što želi. I sada, posle svih tih godina, on je koristan za Partizan. A te godine su bile ispunjene i teškom povredom. Svaka mu čast na tom trajanju i na ljubavi prema Partizanu koja je ogromna… Mali lav se razlikuje od velikoga, ali i nosi genetski materijal koji mu omogućava da postane car. Svaka mu čast!", rekao je Duško Vujošević.

Sa Partizanom je u tom periodu osvojio čak 10 trofeja, šampionata i kupova. Pogađao je brojne velike šuteve i donosio pobede, pa da se sve to nabraja ovaj tekst bi bio duži od autoputa.

2009. godine je od Evrolige nagrađen titulom najboljeg mladog igrača elitnog takmičenja, pa ga je Etore Mesina pozvao u Real Madrid. Poziv koji se ne odbija. Nije tu baš bilo sjajno. Pričao je i sam Novica nekoliko puta o tom odnosu igrača sa Mesinom o zaustavljanju treninga ako se lopta ne šalje sa grudi i slične stvari.

Igrom slučaja, nije se Mesina dugo zadržao i Pablo Laso seda na klupu Madriđana, što je bila prekretnica slavnog španskog kluba. Bivši igrač postaje trener, i te kako razume potrebe igrača i hemija je ponovo na visokom nivou.

Osvojio je "samo" Kup Kralja 2012. godine i tada je usledila teška povreda kolena. Doktori su mu rekli da više nikada neće moći da igra košarku, a postojale su i neke druge komplikacije pa su mu spašavali nogu.

"Noleadicto" je nakon svega na ne baš najsrećniji način napustio Madrid i ekipu Reala i seli se u Nemačku. U Bamberg. Nemačka košarka se malo razlikuje od ostatka Evrope. Njihova škola je nekako bliža američkom delu sa posebnim segmentom na matematičkim proračunima i statistici.

Ne baš nešto što odgovara srčanom momku poput Veličkovića. U svlačionici puno papira i "metalnih" saveta, premalo emocija i problemi sa povredama koji su ga udaljili od parketa.

Ni to nije bilo sjajno, iako se radilo o trećem klubu za koji Veličković igra Evroligu. "Grobari" su često prizivali povratak svog voljenog kapitena Novice Veličkovića, pogotovo nakon razlaza sa Bambergom 2014. godine na obostrano zadovoljstvo.

Evroligi je u proseku beležio 7,2 poena uz 2,8 skokova, u Evrokupu je imao učinak od 5,3 poena i 3,3 skoka, dok je u Bundesligi beležio 4,4 poena i 4,3 skoka po meču. Nakon toga se vratio u srpsku košarku, ali ne u Partizan već u Megu. Tamo je trenirao sa Dejanom Milojevićem kako bi se vratio u formu i spremio za poslednji izlet u inostranstvu.

Potpisao je ugovor sa turskim Trabzonsporom, gradom poznatim po strastvenim fudbalskim navijačima. Bilo je jasno da njihova publika baš i nije košarkaški edukovana, a tim je imao neke sjajne igrače.

Pored Novice Veličkovića tu su bili Dvajt Hardi, Andrija Stipanović, Di Bost i Džerom Rendl, uspeli su u doigravanjima da izbace i prilično favorizovanu Darušafaku da bi ih eliminisao Efes, koji je kasnije u finalu izgubio od Karšijake sa Bobijem Diksonom.

I ta sezona je bila prilično turbulentna. Navijači su se često ljutili na igrače kada bi promašili trojku iako su sami, ali su vremenom uspeli da skontaju da to baš i nije tragedija i nosili su ih kroz doigravanja sa sve Nenadom Nenom Markovićem kao glavnim trenerom. Počinjala je sezona 2015/16 i Novica Veličković nije imao klub. Dugo je razmišljao i posle razgovora sa porodicom odlučio je da je selidbi došao kraj i da će ostati u redovima beogradskog Partizana.

Ta vest je odjeknula poput bombe, 1. marta 2016. vratio u Partizan, potpisavši ugovor sa klubom do kraja 2015/16. sezone. S obzirom da je Partizan do tada završio svoja takmičenja u Jadranskoj ligi i Evrokupu, Veličković je nastupao samo u Superligi Srbije, gde su crno-beli poraženi u finalnoj seriji od Crvene zvezde.

"Dete sam iz ovog grada i meni je bila uvek želja da se vratim u Partizan, tu sam. Ponosan sam na to. Svoj sam na svome. Neko kaže – j..ga, mogao je više. Slažem se, moglo je sigurno. Ali neke stvari čovek ne može da predvidi. Da sam znao seo bih, ne bih pao. I danas igram košarku sa emocijom. Doživljavam košarkaške stvari sa velikom željom", govorio je tada Novica Veličković. On je u Partizanu bio vođa, kapiten, trener na parketu. Čak i kada njegovo telo više nije moglo da iznese bitke profesionalnog sporta, njegovo prisustvo je značilo saigračima, njegovo iskustvo je bilo zvezda vodilja.

"Znaš, ljudi me pitaju, šta se bacaš koji đavo, šta će ti to. Ali znaš, ja volim...publika te nagradi, to ti uđe u krv i takav si. Evo sad protiv MZT-a sam se bacio, razvalio sam kuk, a lopta bre pola u autu bila. Ali meni je takav pristup dao - sve. Ja nit sam bio najbolji šuter, nit sam najbolje driblao loptu, sve što sam izborio u košarci izborio sam na taj način. Da bi postao starter Partizana, ti si morao da pokažeš borbenost - Dule Vujošević, recimo, je to umeo da ceni. Nedavno sam baš gledao neke svoje klipove, i video koliko sam napredovao, a sve zahvaljujući takvom pristupu", dodao je Veličković.

Trenerima je bio produžena ruka, igračima kapiten, a navijačima "Novica Ubica".

Stefan Nikolić

🏀 Legendo @NovicaV12 sreæan odlazak u penziju @LMarkec50 i FK Partizan ⚫️⚪️ pic.twitter.com/bSxzoS3EKq

— FK Partizan (@FKPartizanBG) July 8, 2021