Praznik u Rimu

Znate onu priču o princezi i američkom novinaru i njihovim putešestvijima po prelepim rimskim četvrtima i ulicama.

O tom divnom zapletu na filmskom platnu koji nas vraća u neka bezbrižnija, srećnija i romantičnija vremena.

Nedelja, 16. maj je dan za avanturističku tenisku storiju o kojoj se slobodno može snimiti jedan fantastičan film.

Jer kada Novak Đoković i Rafael Nadal igraju u gradu Koloseuma, to je onda zaista baš kako kaže onaj naslov Vajlerovog filma - „Praznik u Rimu“.

Praznik tenisa, u okrilju Foro Italika, u severozapadnom delu Rima, tik uz obode stadiona „Olimpiko“, na kom su domaćini gradski rivli, Roma i Lacio.

Nekako su i ti mečevi Novaka i Rafe na rimskoj prašini, u tom koloseumu, postali teniska klasika. Kao kada se sudare dva rimska fudbalska kluba.

Zato su i toliko željno iščekivani, kao i ovaj, prvi od onog jesenjeg, oktobarskog pomračenja za Novaka u finalu Rolan Garosa.

Šta se to promenilo od oktobra do maja? Koliko su Novak i Rafa našpanovani za novi klasik, čija se rekordna brojka iz godine u godinu povećeva?

Ovo će im biti verovali ili ne 57. viđenje preko mreže uz skor 29-27 za Đokovića.

Foto: EPA-EFE/CLAUDIO ONORATI

Kada je reč o Rimu, ovo je derbi nad derbijima. Najčešće finale koje gledamo na „Kampo ćentrale“ od 2005. godine naovamo.

Publika može do mile volje da priželjkuje mečeve Federer – Nadal, ali brojke su neumoljive, ovo je teniski „el klasiko“ kada je reč o Otvorenom prvenstvu Italije.

Šesti put će se Novak i Rafa „mačevati“ reketima u Večnom gradu za titulu, inače, ovo im je deveto viđenje od 2009. do danas na ovom mastersu.

Kakva je dominacija ovih teniskih majstora na pomenutom mestu, najbolje svedoči podatak da su njih dvojica od poslednjih 16 titula na ovom turniru, zajedno osvojili čak 14!

Rafa devet, Novak pet, jedino su Endi Mari 2016. i Aleksander Zverev godinu dana kasnije, uspeli da im otmu pehar iz ruku.

Dominacija je tu, blaga reč.

Rim su i bukvalno pretvorili u svoje najveće bojište, jer su se do sada u karijeri najviše susretali baš na tom mestu. U gradu Romula i Rema.

Foto: EPA-EFE/MASSIMO PERCOSSI

Iskreno, ne znam da li ima lepšeg mesta gde može da se igra tenis, od Rima.

U maju je prosto čaroban. U neka normalna vremena, sve bi vrvelo od ljudi koji se tiskaju po uskim rimskim uličicama, od Kampo di Fjori preko Pjace Navona, gde bi se popila kafa s nogu, po parkovima, od Koloseuma do Panteona, Pjace di Popolo, Vatikana; večeralo bi se u predivnim tavernama Trasteverea, uz Tibar, upijajući duh istorije ovog večnog grada...

I onda, posle tog čarobnog šetanja, nađu se na Foro Italiku, gde onako, italijanski, od srca, (jer Italijani jako vole tenis) u pauzama između gemova i poena, strasno navijaju – „Andiamo, Nole“, ili ako su baš pronadalovski nastrojeni, po onom španskom, „Vamos Rafa“.

Znate šta je najlepše? Što ih Novak ili Rafa nikad ne razočaraju. Budite uvereni, neće ni sada.

Videli smo u subotu kako sve teorije o nezainteresovanom Novaku padaju u vodu kada 4:6, 1:2 protiv mikenskog lava, Stefanosa Cicipasa, pretvori u pobedu, da bi popodne, samo koji sat kasnije, izašao, poput gladijatora, u amfiteatar na Foro Italiku, protiv Sonega i italijanske publike.

Zaboravite ono sumorno jesenje popodne u Beču proše godine - Sonego je polagao test zrelosti protiv Novaka na svom, rimskom fakultetu. I zna se ko je tu bio profesor, ko je pisao ocenu u indeks kome.

Ima Sonego još da uči od velikana.

Foto: EPA-EFE/CLAUDIO ONORATI

No, vratimo se Novaku i Nadalu.

I jedan i drugi su ovog proleća, da tako kažem, krvarili na šljaci.

Pokazivali su određene slabosti, oscilirali u igri i pojedinim udarcima, jednostavno, deluje da su ovo proleće i jedan o drugi indirektno shvatili kao seriju generalnih proba za Pariz, Rolan Garos.

To je jedino bitno što se računa sada u toj trci kolosa, tom „GOAT-ovanju“, nastojanju da se na kraju karijere na stranicama istorije ispiše ko od članova velike trojke ima najviše grend slemova.

I jedan i drugi su od početka godine bio suočeni sa povredama, Rafa leđa, Novak trbušnog mišića. Prebrodili su ih, ali su one usporili njihov standardan ulaz u drugi kvartal sezone.

Rafa je izgubio dva meča na šljaci, što se njemu nije često događalo, od Rubljova u Monte Karlu i Zvereva u Madridu.

Novak je maksimalno utanjio sa mečevima u odnosu na one standardne godine, ali je u Monte Karlu izgubio od Danijela Evansa, u Beogradu od Aslana Karaceva.

Sve to je danas sporedno, jer kada se njih dvojica „dohvate“ na šljaci, tu sve pršti i puca od teniske magije.

Možda je to na neki način i bilo neizbežno, da ih još jednom, na kontrolnoj rimskoj rampi, vidimo pre Rolan Garosa, do kog je ostalo još tačno dve nedelje.

Foto: EPA-EFE/ETTORE FERRARI

I jednom i drugom, neophodni su jaki mečevi, i ovo što su igrali u Rimu, ma koliko da su se potrošili, značiće im mnogo pred drugi grend slem sezone.

Pobeđeni će proći sa gromadom samopouzdanja kroz Konstantinov slavoluk i pogledom potražiti svodove Pariza i Trijumfalne kapije.

Poraženi će dve nedelje imati da radi na ispravljaju elemenata koji su zakazali, lizanju rana i podmazivanju motora za parisku bitku.

Kada igraju Novak i Rafa u Rimu, sve je moguće. Uostalom, Novak je jedini koji je uspeo da Nadala pobedi na rimskom tlu u mečevima za titulu i to dva puta, 2011. i 2014.

Ako je suditi po finalima, naizmenično se smenjuju kao pobednici. Prošli put, 2019. slavio je Španac, ako je po tome, red je sada na Novaka, koji brani titulu osvojenu jesenas.

Ko god da pobedi, za tenis, to je velika pobeda.

Upamtite da smo kao njihovi savremenici, jako, jako privilegovani. Jer Novak će 22. maja pogledati u pasoš i shvatiće da ima 34 godine, Rafa 3. juna puni 35.

Zato i ovog popodneva treba ostaviti sve po strani, sesti i uživati.

Prosto i jednostavno što nećemo imati još mnogo prilike da gledamo ove klasike.

Priroda i život idu svojim tokom, tako je i u tenisu. Svaki njihov okršaj može da bude i poslednji, naročito ako ste u teniseri u četvrtoj deceniji.

Ali za to parče teniske magije, vredi koji sat na sve drugo zaboraviti. I još u Rimu, pa gde ćete bolje?