Legenda, Ludak, Buldog – i jedan Srbin

"Jedinica" Eibara je u meču sa Atletiko Madridom postigao gol iz penala za vođstvo svoje ekipe.

Upravo su jedanaesterci, ali i svi ostali prekidi, pre svega slobodni udarci "postavljeni" oko kaznenog prostora, u prošlosti bili prave prilike za ove "neobične" čuvare mreža.

Naravno, događalo se da golmani pogode i iz igre. Uglavnom su ti bila ispucavanja iz svog šesnaesterca, koja bi uz pomoć vetra, vrlo lako mogla da prevare protivnika na drugoj strani.

Još su luđi primeri kada golmani u poslednjim sekundama odu na skok, a onda iz kornera urade ono što gotovo nikada neće uspeti da ponove u karijeri – postignu gol.

Kada se pogleda lista najefikasniji golmana u istoriji, preovladavaju imena iz zemalja Južne Amerike.

Nađe se tu po koji Evropljanin – Bugarin Dimitar Ivankov, Nemac Hans-Jorg But, ali i jedan Srbin, Dragan Pantelić.

Od njega ćemo i početi.

Kiper Eibar, Marko Dmitrovic berhasil mencuri perhatian kala berjumpa dengan Atletico Madrid, Jumat (22/1/2021) dini hari WIB.

Marko Dmitrovic sukses mencatatkan namanya di papan skor lewat titik putih pada menit ke-12. Kiper berusia 28 tahun itu dengan tenang mengecoh Jan Oblak pic.twitter.com/8v7ovC9jqu

— Info Goalkeeper (@infogoalkeeper5) January 22, 2021

Dragan Pantelić

Dragan Pantelić legenda je niškog Radničkog, u kojem je proveo veći deo svoje karijere.

Za "Meraklije" je nastupao u dva mandata, od 1971. do 1981, nakon čega je otišao u Bordo, pa u Timok, da bi rukavice "o klin okačio" u Nišu, posle sezone 1984/85.

Pantelić je bio i A reprezentativac Jugoslavije, za koju je branio na 19 mečeva i postigao dva gola.

Upravo su pogoci bili ti koji su ga proslavili, a na 421 utakmici za Radnički dao je 23. Sve iz penala, osim jednog, koji je ostao upamćen do danas.

On je postignut na utakmici protiv mostarskog Veleža, kada je Pantelić iz svog šesnaesterca degažirao loptu, koja je nošena vetrom odskočila u protivničkom kaznenom prostoru, a onda i lobovala golmana Envera Marića, tada poznatog čuvara mreže nacionalne selekcije, a nešto kasnije i Šalkea.

Taj gol sa preko 80 metara Pantelić je pokušao da objasni.

"Uzeo sam loptu u svom šesnaestercu i odmah degažirao, kako bih pronašao centarfora Mitoševića. U tom trenutku nisam video da je Marić napustio gol i nisam imao nameru da ga matiram. Lopta je pala između šesnaesterca i penala, na nju su trčali Mitošević, Marić i još nekoliko igrača. Svi su mislili da će lopta doći u njihov posed, međutim, ona je nezgodno odskočila i završila u mreži Veleža. Posle završetka utakmice, bilo mi je neprijatno da se pozdravim sa Marićem. Znam da mi je zamerio, ali valjda je shvatio da tu nije bilo zle namere. Hajde da sam na taj način postigao gol nekom klincu, baš bi me bilo briga, ali, ovako, zna se ko je bio Marić. Međutim, taj gol nas je odveo u Kup UEFA", rekao je jedno prilikom Pantelić.

Hose Luis Čilavert

Kliše je verovatno da su svi golmani pomalo ekscentrični.

Hose Luis Čilavert je to sigurno bio tokom svoje karijere, zbog svog ponašavanja na i van terena, političkim izjavama, glasinama, svađama sa protivnicima, između ostalih i sa Dijegom Armandom Maradonom.

On je veći deo karijere proveo u Argentini, a tokom devedesetih je tri puta bio proglašen za najboljeg golmana sveta (1995, 1997, 1998).

Kratko je bio i Evropi, branio za Saragosu i Strazbur, a pažnju šire fudbalske javnosti skrenuo je na Svetskom prvenstvu 1998. godine.

Za razliku od većine golmana, koji ako postignu gol, to učine iz penala, Čilavertu je to polazilo za nogom i iz slobodnih udaraca.

Na jednoj utakmici je stigao i do het-trika. Kada se povukao, bio je na "koti" od 62 gola, od čega osam na međunarodnom nivou.

Mnogi smatraju da bi Čilavert bio mnogo više cenjen da je više igrao u Evropi, ali i da njegova reprezentacija nije bila "tamo neki" Paragvaj.

Na vrhuncu je sigurno bio bolji od svojih savremenika – Tafarela, Zubizarete, Kepkea...

Rene Igita

Potez ovog kolumbijskog golmana sa meča protiv Engleske 1995. godine sigurno je jedan od najlegendarnijih u istoriji fudbala.

Čuvena škorpion odbrana je mogla da se očekuje od čoveka koga su zvali "Ludak". Ovakav potez se izvodi bez upotrebe ruku. Dakle, skače se unapred, tako da se nogama, koje su u tom trenutku iznad glave, interveniše.

Bio je stvarno atipičan, kako pred svojim, tako i pred tuđim golom. Često je odlazio napred, a mrežu protivnika je pogađao iz penala i slobodnjaka.

Na 380 utakmica u karijeri postigao je 41 pogodak, a najveće uspehe imao je sa Atletiko Nacionalom, sa kojim je 1989. osvojio Kopa Libertadores.

Za reprezentaciju je branio u 68 navrata i dao tri gola – protiv Finske, Perua i Venecuele.

Pažnju je dosta privlačio i svojim postupcima van terena. Obavljao je određene poslove za Pabla Eskobara, zbog čega je 1994. bio osuđen na sedam meseci zatvora.

Takođe, i sam je 2004. bio pozitivan na kokain, a karijeru je završio u 43. godini.

René Higuita with the most famous save of the 90s... pic.twitter.com/Dl0bSwt9fE

— 90s Football (@90sfootball) January 19, 2021

Hans Jorg But

But, čuveni golman, iako ima nekoliko kolega koji su dali više golova od njega, zaslužio je da se nađe na ovoj listi.

On je, ipak, relativno skoro završio karijeru, 2012. godine, a, takođe, nastupao je za vrhunske klubove, na mnogo većem nivou od svih ostalih.

Branio je za bundesligaše, Hamburg, Leverkuzen, minhenski Bajern, u kojem je i stavio tačku na svoju karijeru.

On je postigao 32 pogotka u profesionalnom fudbalu, a drži određene rekorde u Nemačkoj, kao i u UEFA Ligi šampiona.

Upravo je u elitnom evropskom takmičenju bio ključan za eliminaciju Juventusa 2002. godine, kada je bio strelac jednog od golova "farmaceuta".

Sa Bavarcima je 2010. i 2012. igrao finale LŠ, baš kao i sa Leverkuzenom 2002. godine. Nijednom nije osvojio "ušati" pehar.

Iako je više od decenije bio na velikoj sceni, za reprezentaciju Nemačke je odigrao samo četiri meča. Oliver Kan i Manuel Nojer su dobijali prednost, verovatno zasluženo...

Rožerio Seni

Na kraju, red je stigao i na najuspešnijeg među golmanima golgeterima, Rožerija Senija.

Čitavu karijeru je proveo u Sao Paulu, za koji je branio od 1992. do 2015. godine.

Na početku je Seni bio orijentisan kao i svi ostali, na svoj gol, međutim, novi trener Murici Ramaljo mu je tokom 1997. sugerisao da bi mogao da počne ozbiljnije da vežba udarce, ne samo penale.

Nakon (otprilike) 15.000 udaraca na treningu, šansu da na utakmici pokaže šta zna Seni je dobio na meču protiv Uniao Sao Žoaa.

Uputio je snažan udarac pored šestočlanog živog zida u ugao gde je stajao protivnički golman – i pogodio! Do kraja te sezone dao je gol na još dve utakmice.

U narednim sezonama Sao Paulo se vratio na pobednički kolosek, a Seni je 2000. je postigao gol u finalu brazilskog šampionata, čime je postao prvi golman kome je to pošlo za rukom na takmičenju koje priznaje FIFA.

Happy Birthday Rogério Ceni! 🎂

1 club.
1257 games.
131 goals.

The lost art of a goalkeeper taking set pieces.pic.twitter.com/SGbFqmZgDp

— Classic Football Shirts (@classicshirts) January 22, 2021

Nije sve baš bilo sjajno. Početkom dvehiljaditih Sao Paulo je upao u krizu, a u polufinalu Kopa Libertadoresa 2004. Seni je napravio dve nedopustive greške, koje su koštale njegovu ekipu.

Navijači su tražili od kluba da otpuste Senija, međutim, to se nije dogodilo. Seni se odužio već u narednoj sezoni, kada je postigao gol protiv gradskog rivala Palmeirasa i tako trasirao put ka novom četvrtfinalu ovog takmičenja.

Izbacili su potom Tigres, a zatim i River Plejt, da bi u finalu deklasirali Atletiko Paranense. Seni je osvojio tada titulu u kojoj je maštao gotovo 15 godina.

Ta godina je bila najuspešnija u njegovo karijeri. Postigao je 21 gol, a, takođe, briljirao je i u finalu Svetskog klupskog prvenstva protiv Liverpula. Brazilski klub je te 2005. postao šampion sveta.

Sao Paulo je u naredne dve godine bio ponovo šampion Brazila, nakon čega je došao pad. Do 2012. su morali da čekaju na novi trofej, onaj u Kopa Sudamerikani.

Senijev nedostižni golgeterski rekord (131) je nešto što mu je donelo slavu širom sveta, ali ako pitate bilo kog Brazilca, Rožerio je mnogo veći od tog golgeterskog učinka.

Autor: Milan Tomić