Ne porede se deca, koncerti i šampionske titule

Ukoliko niste upoznati sa ovom rečenicom, izgovorio ju je Bil Volton, bivši NBA šampion sa Portland Trejlblejzersima i Boston Seltiksima i naravno, član Kuće slavnih.

Danas ćemo se baviti ovom temom jer se već neko vreme može čuti da su Los Anđeles Lejkersi osvojili "Miki Maus titulu", aludirajući na to da se igra u Orlandovom Dizni svetu, zbog pandemije koronavirusa.

Ono što je takođe veoma interesantno su otvorene političke kampanje u kojima prednjači Lebron Džejms kao istaknuti aktivista demokratske stranke, ali i čuveni pokret "Black Lives Matter" i nekako je glavna stvar tamo da se pozovu ljudi da izađu na glasanje i glasaju protiv Donalda Trampa.

Nisu ni republikanci sedeli mirno, već polako kruže priče da je ovo NBA finale najmanje gledano u istoriji, čak manje od onog iz 2003. godine kada su igrali San Antonio Sparsi i Nju Džerzi Netsi. Kako je samo to zanimljivo, zar ne?

Photo by Todd Anderson/Disney Parks via Getty Images

To je bilo prvo finale bivših ABA ligaša, timova koji su se priključili iz konkurentske lige i nikada nisu dobili jednako poštovanje kao neki drugi timovi, starosedeoci, da se tako izrazimo i tada je stvoren narativ da je šampionski naslov San Antonio Sparsa manje važan, jer jelte, nikoga ne zanima.

Sada takođe možemo videti da se provlači narativ da ovo nikoga ne zanima, da se gledanost drastično smanjila, ali to se odnosi samo na televizijske rejtinge i gledanost na televiziji. U moderno doba, kada su striming platforme i ilegalni strimovi "na dobar dan".

Još jedan interesantan podatak je da je NBA finale bio najgledaniji program svake večeri kada bi bio prikazivan na televiziji u Sjedinjenim Američkim Državama, jer samo to i ulazi u priču oko analiza.

Šampionska titula je gotovo jednako vredna za svaku ekipu koja je postala šampion, već smo se bavili tematikom zvezdice pored naslova šampiona kao u slučaju kada je bio lockout, a sada je prilično jak argument – Majamijev problem sa povredama (Dragić i Adebajo, prim. aut.).

Photo by Kevin C. Cox/Getty Images

Kao da nikada ranije nismo videli da povrede direktno utiču na ishod finalne serije. Ne baš tako davno, 2019. godine, kada je Toronto postao NBA šampion se ozbiljno povredio Kevin Durent, pa i Klej Tompson... Dva jako bitna igrača Voriorsa.

Možemo se vratiti i nekoliko godina unazad na najveći preokret svih vremena, na onu herojsku partiju Lebrona Džejmsa, Kajrija Irvinga, Kevina Lava i ostalih, kada su posle zaostatka od 3-1 od Golden Stejt Voriorsa uspeli da dođu na 4-3.

Zar smo već zaboravili da Stef Kari nije bio 100 odsto spreman? Da se povredio Endru Bogut, da je Igudala imao problema sa leđima? Jesmo li zaboravili suspenziju Drejmonda Grina?

Da se nešto razumemo, potpuno je opravdano suspendovan, ali da li iko to spominje? Ne. Pamti se jedino herojski nastup, a često se spomene i ona trojka Kajrija Irvinga preko Stefa Karija koja je donela šampionski naslov Klivlend Kavalirsima, prvi u istoriji. Golden Stejt je jedan od najbolji timova u istoriji, a da li se sećate kako je SBDS ovojio svoju prvu titulu? Lebron Džejms i Metju Delavedova su morali da igraju sami, Džejms je imao skoro tripl-dabl u proseku, a Delavedova maltene uništio Stefa Karija. MVP finala je tada Andre Igudala.

Zašto su Džejms i Deli igrali bukvalno sami? Zato što su Kevin Lav i Kajri Irving doživeli povrede i propustili čitavu finalnu seriju.

Lav se povredio u utakmici broj četiri prve runde Istočne Konferencije, Keli Olinik je prljavim potezom povredio Lavu rame, a da stvar bude još luđa – Kavsi su počistili Boston.

Što se Kajrija Irvinga tiče, on je nezgodnu povredu kolena zaradio u prvoj utakmici NBA finala, a Klivlend je posustao posle šest odigranih utakmica. Ljudi vole da misle da su San Antonio Sparsi šampionska ekipa, okružena velikim igračima i trenerima, ali koliko ljudi zna da su prvu titulu osvojili u sezoni kada je bio upravo lockout i to protiv tima koga su osakatile povrede?

Njujork Niksi su prvi i poslednji tim u NBA ligi koji je sa osme pozicije ušao u plej-of i stigao do samog finala. Da stvar bude još luđa, čitav plej-of su igrali bez Patrika Juinga koji je imao velikih problema sa povredama u poznim igračkim godinama. Protiv Indijane je pokušao da se vrati i povredio koleno već u prvoj utakmici...

Leri Džonson je povredio leđa, igrao pod injekcijama, a radi se o čoveku koji je bio heroj u seriji sa Indijana Pejsersima kada je pogodio trojku pod faulom, pa u prvoj rundi sa Majamijem kada je izneo svaki duel sa neprijateljem Alonzom Morningom.

"El Džej" je bio senka onog zdravog igrača sa početka doigravanja, a da stvar bude još teža, Niksi su ostali bez Alana Hjustona i to baš pred finale. Sjajni šuter je imao ugovor od 20 miliona dolara, a mnogi se sećaju njegovih najboljih partija i šuteva preko ruke.

Hjuston više nikada nije bio isti... Veliki Majkl Džordan se s pravom smatra za najboljeg igrača svih vremena, a koliko ljudi zna da je svoj prvi šampionski naslov osvojio protiv Los Anđeles Lejkersa koji su ostali bez dva izuzetno bitna košarkaša?

Lejkersi su dobili prvi meč, a Bulsi naredna četiri, dok je problem nastao u utakmici broj 4, kada su Bajron Skot i Džejms Vorti povređeni završili poslednje finale "Šoutajm Lejkersa", Bulsi lako odlaze na 3-1 i onda Džordan zatvara seriju i osvaja svoj prvi naslov NBA šampiona.

Džejms Vorti se 1983. godine takođe povredio, a tada je stradao i Bob Mekadu i Filadelfija Seventisiksersi su sa 4-0 u seriji završili posao protiv Los Anđeles Lejkersa, a Mozes Meloun je ušao u legendu.

I sam Pet Rajli, tadašnji trener Lejkersa, rekao je da nisu samo povrede kumovale tom ubedljivom porazu već mentalno stanje njegovog tima koji je prihvatio činjenicu da je u redu da izgube u finalu od tima kakav je Filadelfija, samo zbog problema sa povredama.

Mandatory Credit: Mike Powell/Getty Images

Šest godina ranije, Lejkersi su poraženi u finalu od Detroit Pistonsa. Popularni Bed Bojsi su na toj seriji radili svakakve prljave stvari ne bi li pobedili Lejkerse – bušili su lopte kako bi se slabije odbijala o parket i kako bi se usporili napadi Lejkersa.

Skidali su zaštitu sa obruča kako bi bilo teže da se koš da i onda zahvaljujući Denisu Rodmanu hvatali veliki broj skokova i preko Ajzee Tomasa gradili svoje napade, da bi u odbrani igrali prljavu, ratničku odbranu koja je bila njihova glavna karakteristika.

Bajron Skot je u prvom meču doživeo povredu desne noge i zbog toga propustio čitavu finalnu seriju, a veliki Medžik Džonson preživeo je identičnu povredu u utakmici broj dva i više se nije vraćao na parket u velikom finalu.

Pistonsi su slavili sa 4-0. Mnogi kažu da je Eldžin Bejlor najmalerozniji košarkaš u istoriji, čovek ima skor 0-9 u NBA finalima, a kada je završio karijeru, Lejkersi su postali šampioni NBA lige.

Verovali ili ne, Eldžin Bejlor je svojevremeno preživeo pad iz aviona. On je imao neverovatnu sreću da padne na gomilu sena na jednoj farmi, da izbegne štalu i pukom srećom ostane živ.

1965. godine nije imao sreće nimalo. Beležio je 27 poena u proseku te sezone i uz Džerija "Logoa" Vesta bio glavni igrač tima, pa se u prvoj utakmici doigravanja povredio i propustio čitav plej-of. Lejkersi su u tesnoj seriji u finalu poraženi od Bostona treći put u četiri godine.

Mnogi i dan danas smatraju da bi Lejkersi te godine bili šampioni da je Eldžin Bejlor bio zdrav... Moraćemo malo da se vratimo u naše doba, tačnije na 2010. godinu. Tada su Boston Seltiksi takođe igrali sa Los Anđeles Lejkersima, a povredu u šestom meču doživeo je Kendrik Perkins.

Znam da ćete odmah reći: "Stefane, šta pričaš bre to, on nije ni blizu pomenutih igrača" i u pravu ste, nije, ali je njegova uloga sa klupe u mnogim mečevima bila vrlo važna za Boston, koji je kasnije izgubio od Lejkersa i Kobi Brajant je podigao peti šampionski pehar u karijeri.

Boston je još 1958. godine ostao bez tamnoputog centra i izgubio finale. Samo se tada radilo o Bilu Raselu koji je povredio skočni zglob i prevremeno završio svoje u NBA finalu koje su dobili Bob Petit i Sent Luis Hoksi ili 1973. godine kada se povredio pokojni Džon Havliček.

Havliček je ostao bez šanse da se bori za prsten jer je u finalu Istoka stradao trapezni mišić u trećem meču i doktori su rekli da je za njega serija gotova. Niksi su potom osvojili svoju drugu i poslednju šampionsku titlu, ali niko nije govorio da je to zato što se Hondo povredio.

Photo by Mike Lawrie/Getty Images

Setimo se samo početka ovog veka i plej-ofa 2000. godine. Los Anđeles Lejkersi su predvođeni Kobijem Brajantom i Šekilom O’Nilom uspeli da osvoje titulu kada su Indijana Pejserse pobedili posle šest odigranih utakmica.

Oni su u finalu Zapadne konferencije igrali protiv Portland Trejlblejzersa ili bolje reći Portland Džejlblejzersa. Radi se o grupi igrača koji su činili tim koji je barem jednom bio uhapšen tokom sezone.

Dejmon Stodemajer, Zek Rendolf, Šon Kemp, Rašid Valas, Kintel Vuds... Samo su neki od čuvenih hapšenih igrača te godine. Ljudi su hapšeni za nasilje, tuču, posedovanje i korišćenje marihuane, a Kintel Vuds je čak nosio sa sobom onu košarkašku karticu sa svojim potpisom umesto lične karte...

Ruben Paterson je takođe osoba koju ne smemo izostaviti, on je optuživan za silovanje i nasilje u porodici, na treninge je dolazio sa puškom kada je dobio batine od Zeka Rendolfa kako bi se obračunao sa njim na suroviji način.

NBA liga nije želela da takav tim dođe do finala i to je maltene javna tajna, baš kao i ona sto puta ispričana priča za Sakramento Kingse i veliki broj sudijskih grešaka u finalnoj seriji sa Lejkersima, koji bi kasnije u oba slučaja postali NBA šampioni...

Nije baš da slušamo priče o tome kako Šekove ili Kobijeve titule manje vrede jer su ih sudije pogurale. Ovu priču ćemo završiti sa osobom sa kojom smo je i počeli, Bilom Voltonom. Njegovu karijeru je usporila nezgodna povreda stopala koju je zadobio u finalu Zapada 1978. godine protiv Sijetl Supersoniksa.

Mnogi misle da bi Portland tada pobedio Vašington Buletse, ali sve je ostalo na pukom verovanju i priči "Šta bi bilo kad bi bilo?"

Titula je titula, ma ko je osvojio i kako, krvavo je zarađena u to budite uvereni. Možemo nekoga da volimo više ili manje, ali nam to ne daje za pravo da nečiji trud umanjujemo ili nečiji drugi uzdižemo.

Okej, put ka tituli i protivnik u finalu može biti lakši ili teži, ali ne sme biti omalovažen.

Stefan Nikolić

Photo by Jed Jacobsohn/Getty Images