Mocart i Hulk spojeni u genija brzopoteznog šaha

Druga polovina 20. veka važi za najplodonosniji period ovog sporta – među šahovskim velikanima poput Garija Kasparova, Anatolija Karpova, Borisa Spaskog, Višvanatana Ananda i mnogih drugih, nalazi se Fišerovo ime – i to u samom vrhu.

Legendarnog američkog šahistu glumi Tobi Megvajer koji je, bez imalo onog spajdermenovskog u sebi, uspeo da dočara neverovatnu i višeslojnu Bobijevu ličnost.

Nikada sebe nisam smatrao prevelikim poznavaocem kinematografije, šaha još manje, pa mi, osim rokade, ni Sicilijanska ili Skandinavijska odbrana kao termini ne znače previše. Čuveni sukobi Sjedinjenih Američkih Država i Rusije, Hladni i ostali ratovi, završeni su daleko pre nego što sam rođen. Ono što je činjenica jeste da su okršaji američkih i ruskih šahista u periodu u kojem je i smeštena radnja filma (1972. godina) značili mnogo više od sporta i "puke" svetske šampionske titule.

Genijalna veština upotrebljavanja je za nacionalnu propagandu, nije tajna da su tajne službe pokušavale da na razne načine utiču i "regrutuju" igrače i čitava priča je daleko prevazilazila sportske okvire.

"Zatišje" nastalo otopljavanjem odnosa dve moćne velesile značilo je da, kao što je to delimično bio slučaj i u boksu, popularnost šaha počne da opada nakon kraja rivalsta Karpov-Kasparov. Delimično marginalizovan, označen kao dosadan i bez prevelike medijske pažnje ušao je u novi vek i dočekao dominaciju spomenutog Ananda.

Photo by Oli Scarff/Getty Images

Indijski velemajstor nije imao konkurenciju tokom prve decenije, ali se onda pojavio momak koji će početi da menja sliku šaha i da sa "zaboravljenih prašnjavih pehara na tavanu" skida tu patinu zaborava – njegovo ime je Sven Magnus En Karlsen.

Norvežanin je svojim znanjem i umećem, ali pre svega stavom i ponašanjem u ranoj fazi karijere potvrdio da će biti "Denis napast" svetskog šaha. Njegovi roditelji su to mogli da pretpostave jer je sa dve godine sklapao slagalice od 50 delova, sa četiri je bez problema kompletirao setove Lego kocki namenjenih deci od 10-14 godina, pa ga je otac Sigrun En, inače hemijski inženjer i amaterski igrač šaha, upoznao sa ovom igrom kada mu je bilo pet godina.

U tom dobu je, zahvaljujući fotografskom pamćenju, bio u stanju da zapamti površinu, broj stanovnika, zastave i glavne gradove svih zemalja na svetu, da bi nešto kasnije memorisao i pozivne brojeve i grbove svih norveških administrativnih centara.

Deo neuronauke, široke oblasti koja se bavi naučnom studijom nervnog sistema, uključujući i strukturu i funkcije mozga, jeste i "metoda komadanja". To je upravo ono što Magnus radi – "komada" šahovske poteze, komadiće "slaže" jedan na drugi od čega nastaje taktika. Taktiku potom nadogradi u strategiju, a ona se gotovo uvek završi šah-matom.

Foto: Tanjug/AP Photo/Frank Augstein

Na prvom turniru je zabeležio skor od 6½/11, imao je osam godina i sedam meseci, da bi 2004. bila godina kada je počeo da staje rame uz rame sa likom iz opisanog filma. Poput Fišera, bilo mu je samo 13 kada je od Svetske šahovske federacije dobio titulu velemajstora, najvećeg priznanja u ovom sportu, ali je isti morao da zasluži – to je učinio prvo pobedom nad Karpovim, a potom i remijem protiv neprikosnovenog Garija Kasparova.

"Mislim da smo Fišer i ja bili jači, ali Magnus se i dalje razvija i stvarno zna šta radi. Njegov repertoar otvaranja može da bude raznovrsniji i svakako može više da radi. Međutim, ima divnu sposobnost pamćenja i svojih otvaranja, ali i problema protivnika", rekao je Karpov pre desetak godina.

Tada 13-godišnji Karlsen već je sedeo na svojoj stolici na turniru u brzopoteznom šahu u Rejkjaviku, ali protivnika nigde nije bilo. Kasparov je bio poznat kao arogantan igrač i, kada se pojavio, počeo je da igra bez ikakvog izvinjenja.

Međutim, samopouzdanje prvog šahiste sveta srušeno je vrlo brzo, bio je na ivici poraza, ali je zahvaljujući velikom iskustvu nekako izvukao remi. Bilo je to nešto najbliže čuvenoj Bobijevoj "Partiji veka", kada je sa samo 13 godina savladao dvostruko starijeg i iskusnijeg Dejvida Birna u Njujorku. Osim neočekivanog rezultata, nešto što je ostalo upamćeno iz okršaja dvojice rivala jeste potpuno različit pristup meču. Kasparov je bio napet i konstantno fokusiran na tablu, retko kada dozvoljavajući da mu se omakne neka grimasa, dok je sa druge strane dečak bio opušten, očima je "obilazio" dvoranu, ustajao i povremeno gledao druge partije. Velemajstoru je na licu pisalo da je poražen, nova zvezda je rođena i samo godinu dana kasnije Magnus Karlsen dobio je nadimak.

"Šahovski Mocart", napisala je u svojoj kolumni za "Vašington post" još jedna legenda – Lubomir Kavalek.

Od ranog doba je bilo jasno da ima materijala za veliku karijeru, ali je morao mnogo da radi i da se prilagođava kako bi stekao kontinuitet. Kao mlad šahista je bio veoma agresivan i neustrašiv, retko je menjao stil igre i uvek išao na pobedu – to je vremenom moralo da se menja.

Kako je napredovao i osvajao turnire, tako se i njegova pozicija menjala – sa 15 godina i 32 dana došao je do 2.625 Elo bodova, čime je postao najmlađi igrač svih vremena koji je prebacio 2.600 bodova, otkad je uveden ovakav način rangiranja.

Sistem jednim brojem obuhvata sve karakteristike jednog šahiste i na osnovu njega se rangiraju i turniri u ovom sportu.

Sa samo 19 godina je postao najmlađi svetski "broj 1", rekord koji i dalje drži, dok je sa 24 došao do 2.882 Elo boda – još jedan rekord koji će verovatno zauvek ostati u njegovom vlasništvu. Prvi na listi koji nije Karlsen (drži četiri vodeće pozicije) jeste spomenuti Kasparov sa 2.851.

Photo by Salah Malkawi/ Getty Images

"Karlsen je kombinacija Karpova i Fišera. On dolazi do svojih pozicija i nikada ne popušta sa tim svojim ugrizom buldoga. Jednostavno, iscrpljuje protivnike. Ima sposobnost da ispravno proceni svaku poziciju, što je jedino pre njega činio Karpov", izjavio je Kasparov.

Momak iz Tensbera je već tada bio svetski šampion, pošto je u Čenaju sa trona skinuo neprikosnovenog Ananda.

Iako je važio za favorita, Magnus nije imao niti jedan trijumf protiv Indijca i morao je da prevaziđe mentalnu barijeru. Prve četiri partije su završene remijem, petu i šestu je Norvežanin rešio u svoju korist i došao nadomak trijumfa koji je "overio" u devetoj.

"Magnus ima neverovatan urođeni smisao. Većina ideja mu se javlja potpuno prirodno. Veoma je fleksibilan, poznaje gotovo sve strukture i može da igra iz svake pozicije. Magnus na tabli može da izvede gotovo sve", priznao je Anand koji je od istog čoveka poražen i godinu dana kasnije u Sočiju.

Međutim, ono što ga trenutno čini nepobedivim jeste da, pored jedinstvenog talenta, moći zapažanja i pamćenja, kao i činjenice da se više oslanja na aktuelne situacije na stolu nego na pripremu duela, Karlsen konstantno radi na sebi i svojoj igri. Mnogo čita o šahu, razvija nove pristupe, ali i sa velikom pažnjom prati igre drugih igrača. Prema sopstvenom priznanju, u glavi skladišti više od 10.000 kompletnih partija prethodnih velemajstora, što je dokazao u jednoj televizijskoj emisiji, kada je, osim pozicija figura na tabli, pokušavao da se priseti i tačne lokacije gde su mečevi igrani – momak je pokretna šahovska enciklopedija.

"Ono što me posebno impresionira kod njega jeste razumevanje uloge i značaja svetskog šampiona – titule koju nosi. Anand je, na primer, bio egoista i to slobodno možete da kažete za Vladimira Kramnika. Pripremali su se za turnire, osvajali novac i pokušavali da odbrane titule, ali nikada nisu ispunili ulogu vođe šahovskog sveta. Mislim da je zbog toga popularnost šaha mnogo opala. Magnus stvarno oseća da nije samo svetski šampion, već i lider celokupnog šahovskog pokreta i zbog toga imam nade za ono što radi, a ne samo za igranje mečeva na Svetskom prvenstvu", reči su Karpova.

Pomalo nadmen u svojoj opuštenosti, zahvaljuljujući razbarušenom izgledu i nonšalantnom stavu, utisak je koji nisam stekao samo ja, već i 10 najboljih šahista sa Harvarda protiv kojih je u isto vreme igrao zatvorenih očiju. Kada već navodimo simultanke, skoro je igrao jednu protiv 70 protivnika u brzopoteznom šahu i samo jedan je uspeo da ga pobedi, jer mu je posle šest sati isteklo vreme.

Najbliži da izgubi svetski tron bio je pre dve godine protiv Sergeja Karjakina u Njujorku, ali je i pored loše igre kaznio neiskustvo i pogrešne odluke rivala.

Photo by Nicky J Sims/Getty Images for Kaspersky Lab

Za novembar 2018. zakazano je novo finale u Londonu, protivnik je bio mladi Amerikanac Fabijano Karuana, a taj meč će ostati zapisan u knjigama.

Nikada se u istoriji šahovskog svetskog prvenstva nije dogodilo da posle dvanaest odigranih partija nemamo šampiona – nikada sve do sada. Karlsen i Karuana su odigrali 11 remija i, kada je Magnus došao u prednost u 12. partiji, imao više vremena na raspolaganju i svi očekivali da će u poslednjoj rundi trijumfovati, on je pružio ruku protivniku, priznao remi i šokirao čitavu javnost.

"Nisam po svaku cenu želeo da idem na maksimum. Želeo sam poziciju koja je potpuno bezbedna, ali sa koje ću moći da izvršim pritisak. Da mi remi nije bio zadovoljavajući rezultat, očigledno je da bih tom trenutku pristupio drugačije", nagovestio da se posle toliko izhednačenja mentalno spremao na još jedno.

Karuana je bio iznenađen, Kasparov istakao da uloga favorita više ne pripada Karlsenu jer je mnogo odrizikovao, ali je Norvežanin znao šta radi – dugo se nije pojavio igrač koji je toliko jak u brzopoteznom šahu i taktika se ispostavila ispravnom.

"Karlsen je najbolji kada u njemu u isto vreme prorade Mocart i Hulk", glasio je jedan od najslikovitijih komentara.

Photo by Dan Kitwood/Getty Images

Upravo se to i desilo – dobio je tri runde takozvanog taj-brejka i postao četvorostruki svetski šampion u šahu.

"Mislim da sam doneo ispravnu odluku u 12. partiji, nisam se oslanjao samo na rezultat. A što se tiče mišljenja Garija (Kasparova) i Vlada (Kramnika), pozvani su svojim 'glupim' mišljenjima. Da sam izgubio, to bi verovatno bio moj poslednji meč na svetskim prvenstvima", otkrio je Karlsen, a onda, svojstveno samo njemu, otišao na "trening".

"Mnogo toga je u mentalnom pristupu. Ne postoji potpuno 'šahovski' razlog u razumevanju igre zbog kojeg igram lošije nego ranije. Ali ovi mečevi su pokazali da nisam u stanju da stoprocentno iskoristim svoje šanse. Moram da radim kako bih bio 'oštriji' sledećeg puta. Otvaranja su sigurno nešto što moram da popravim. Moje otvaranje belim figurama nije bilo sjajno i jedva da sam dobijao neke pozicije za igru. Srećom, sa crnima sam igrao dobro i to nadoknađivao. Finale je pokazalo da je Fabijano trenutno na otprilike istom nivou kao ja, kada je u pitanju klasični šah. Veliko poštovanje za njega, ali to nije nešto sa čime sam potpuno zadovoljan".

Film za koji imate moju preporuku deo je Fišerovog nasleđa koje je mnoge Amerikance nadahnulo da krenu da se bave šahom. Sličan put i misiju trenutno ima 28-godišnjak sa juga Norveške – genije koji je ovom sportu vratio stari sjaj – Magnus Karlsen. Nikola Đukić (@NikolaDjukic43)