Budućnost i Darušafaka – najgore ekipe u modernoj Evroligi?

Od kada je Đordi Bertomeu sklopio dogovor sa američkom kompanijom IMG, koja je odlučila da uloži 360 miliona dolara kroz deset sezona, prošle su dve veoma uspešne sezone i trenutno je u toku treća.

Smanjenjem timova na 16 i stvaranjem novog dvokružnog sistema u kojem će svako igrati sa svakim, Evroliga je želela da poveća kvalitet košarke i da elitno takmičenju igraju najbolji klubovi sa Starog kontinenta.

Time su praktično zatvorena vrata za francuske (Nanter, Strazbur, ASVEL, Limož...), poljske (Zjelona Gora, Turov, Prokom...), ukrajinske (Budiveljnik...) i mnoge druge klubove koji su služili za topovsko đule pa čak i onim timovima iz srednjeg doma.

Jasno je svima u kom smeru ide sport i da su finansije broj jedan, međutim to nije tema ovog teksta.

Elem, kako je Evroliga stvorila novi sistem on se do sada dobro pokazao. Naravno da ima i mana, međutim sve u svemu prethodne dve sezone ljubitelji košarke mogli su da uživaju u utakmicama svih protiv svih i da se do poslednjeg kola ne zna ko će u plej-of.

Foto: ABA league/Buducnost VOLI

Iako su postojale one slabije ekipe, sa lošijim skorom, opet je bio utisak da svako svakog može da pobedi. Ove sezone utisak je drugačiji posle šest odigranih kola.

Pisali smo na početku, kada smo najavljivali Evroligu, da se takmičarske godine 2018/2019 izdvajaju tri ekipe koje su za klasu ispod od svih i to su bile – Budućnost, Darušafaka i Gran Kanarija.

Posle šest odigranih kola dobili smo potvrdu da je tako, ali se tim sa Kanarskih ostrva malo odvojio, ne po skoro na tabeli, već po igri koja je lepršava, i po stavu na terenu. Sa druge strane Budućnost i Darušafaka su veoma nekonstantne i utisak je da ne pripadaju ovom nivou takmičenja.

Zbog toga se postavlja pitanje da li su ovi timovi najgori od kada je Đordi Bertomeu napravio promenu sistema?

Po onome što smo videli u prvih šest utakmica, vrlo je verovatno da je odgovor na ovo gore pitanje – da. Sezona u Evroligi veoma je duga, na raspolaganju imate 30 utakmica i priliku da, ukoliko imate dobar sastav, ostvarite makar deset pobeda. Ova dva tima će zajedno teško u tome uspeti.

Foto: Starsport

Budućnost ima sastav pun dobrih košarkaša, međutim nešto ne štima. Kada smo u naslovu stavili “najgore ekipe“, nismo pomislili samo na igrački kadar, već na celokupnu igru tima.

Imaju potencijal da igraju dobru košarku, ali kada su sastavljali roster čelni ljudi kluba morali su malo više da gledaju na ličnost, a ne samo košarkaško umeće igrača.

Klub iz Podgorice je uradio dobru stvar što je sačuvao jezgro tima, ali su očigledno omanuli sa strancima. Daleko od toga da to nisu kvalitetni igrači, međutim svi oni svoju najbolju igru mogu da pokažu samo ako su lideri.

Tu se dolazi do problema, pošto su prošle godine nosioci ekipe bili Gordić i Ivanović – igrači koji su ostali. Znači, oni su ostali i logično je da i naredne imaju istu ulogu.

Ali, to (da imaju istu ulogu) je nemoguće kada u sastav dovedete Erla Klarka, Kotija Klarka i Edvina Džekson. Oni su navikli da budu prve opcije i ako ih ne koristite kako treba dobićete veliko ništa. Takođe, Gordić i Ivanović su sličnog profila i kada na to dodate pomenutu trojicu “propast“ je zagarantovana.

.@bczalgiris maintains its perfect record on the road with a battling 60-72 victory in Podgorica

Highlights... pic.twitter.com/GWzzdKiWux

— EuroLeague (@EuroLeague) November 9, 2018

U teoriji bi to sve trebalo da funkcioniše, ali praksa je ove sezone pokazala nešto potpuno drugo.

Poslednji primer veoma loše igre stranaca je utakmica sa Žalgirisom, posle koje je Budućnost ostala zakucana za dno Evrolige sa skorom – 0/6. Navijači u “Morači“ posle meča su izviždali Erla i Kotija Klarka, koji su imali još jedan loš meč.

Posle loših utakmica uglavnom se prst upire na trenera i ukoliko Budućnost ne krene da igra bolje u Evroligi pitanje je koliko će Aleksandar Džikić ostati na klupi.

Predsednik podgoričkog tima Dragan Bokan više puta je isticao da je klupa srpskog trenera sigurna, međutim ovaj tim nije pravljen da samo osvoji ABA ligu, već i da se takmiči u EL.

Ekipi Budućnosti glavni cilj je odbrana titulu u regionu, ali činjenica je da su u toj nameri mogli da pokušaju sa mnogo jeftinijim sastavom od ovoga.

A BIG offensive performance from @fcb_basketball as it STORMS to victory behind the biggest points total its EuroLeague history!

Highlights... pic.twitter.com/fb05CqolYc

— EuroLeague (@EuroLeague) November 8, 2018

Sa turskim klubom dosta je drugačija situacija jer pred početak sezone uopšte nisu bili otpimistični kao što je to bio slučaj kod Budućnosti. U jednom trenutku se u pitanje dovelo i njihovo učešće, ali su na kraju uspeli da skrpe sastav.

Šampion Evrokupa dosta je morao da skrati budžet i znalo se da će biti među najgorim ekipama. Jedinu pobedu ostvarili su protiv Podgoričana, dok su u ostalim mečevima pretrpeli teške poraze.

Najbolji duel odigrali su protiv moskovskog CSKA u prestonici Rusije kada su izgubili samo četiri poena. Međutim, ispostaviće se da je to bila “slučajnost“, pošto su od Bajerna poraženi sa +46, Baskonije +26, Reala +26...

Prema Dački je teško biti kritičan jer se čini da su oni veoma svesni da ne pripadaju ovom društvu, barem ne ove sezone, dok je sa Budućnošću drugačije.

O učešću klubova iz Istanbula i Podgorice u Evroligi ne treba polemisati jer su oni obezbeđeni na terenu, to niko ne spori, međutim da po igri ne pripadaju ovoj modernoj Evroligi – o tome bismo mogli polemisati.

Petar Tadić (Šraf)