Ovaj put u igri je mnogo više od Lige šampiona

Da, Olimpik iz Marseja bi eventualnim slavljem na neprijateljskom terenu u Lionu izborio kartu za elitno takmičenje, iako za to još ima šanse i kroz domaći šampionat Ligu 1, ali drugi učesnika finala Atletiko Madrid, koji će svakako biti u centru pažnje, bori se za nešto još više.

Posle nekoliko godina konstantnog uspona u španskoj LaLigi/Primeri ali i u Evropi, nekoliko finala Lige šampiona, "jorgandžije" konačno imaju priliku da krunišu ovu fantastičnu eru svoje istorije evropskim trofejom.

Trofej Lige Evrope možda nema istu draž kao "ušati", ali nije ni mala stvar osvojiti drugo najvažnije evropsko klupsko takmičenje. Iako to niko javno ne pominje, niti se o tome konkretno piše, ova utakmica bi mogla da potpuno prokrene budućnost Atletika.

Simeone je postao trener Atletiko Madrida osam dana pre 2012. Tu sezonu je okončao trofejom šampiona LE. Bio je to početak pomenutog uspona "jorgandžija" na evropski klupski Olimp.

Foto: Getty images

Usledila su dva finala LŠ, u kojima je uspešniji bio gradski rival Real, te titula u Španiji, što niko nije uspeo da osvoji osim "Kraljevskog" kluba i Barselone od 2004.

"Kada smo osvojili LE to nam je ulilo sigurnost i pomoglo da rastemo. Shvatili smo za šta je tim sposoban, a samo pet meseci pre toga mnogi igrači su sumnjali u to ozbiljno. Taj trofej je bio ključ svega onoga što je usledilo", rekao je Simeone.

Porazi od Reala su ozbiljno uzdrmali tu samouverenost, jer bez obzira što je Atletiko konstantno "smetao" gradskom rivalu i Kataloncima, ipak je uvek falilo još nešto da im bude apsolutno jednak takmac.

Sada, 16. maja 2018. igrači Atletika ima priliku da još jednom pokažu svetu, ali pre svega sebi, da nisu slučajni prolaznik u toj borbi za prevlast na Pirinejima, što istovremeno znači i u Evropi jer poslednje četiri godine, a možda bude i pet, titulu u LŠ je osvajao klub iz Španije, a četiri od poslednjih šest trofeja LE su takođe osvajali Španci.

"Biće napeta utakmica sa mnogo trenja. Dva tima gaje sličan stil igre, oba su veoma direktn, a po pitanju nade i entuzijazma ovo će biti izuzetno finale", zaključio je Simeone.

Na njegovu žalost, on će ovaj meč morati da gleda iz lože. Njegov opak temperament koštao ga je suspenzije na četiri utakmice u Evropi. A ovo mu je tek druga. Međutim, nema sumnje da je dobro uputio svog pomoćnika Hermana Burgosa kako da vodi tim do pobede.

Foto: Getty images

S druge strane, Marseju je sigurno LŠ glavni motiv, ali nije jedini koji može da bude presudan za ovaj meč. Velikan sa Velodroma se posle punih 14 godina vratio u borbu za neki evropski trofej, što će sigurno podstaći igraće da se dodatno pokažu.

Ipak, za njih će svakako možda i bitnija stvar biti jedan od ključnih obeležlja ljudske rase, nešto što ne odlikuje samo Srbe i nacije sa našeg podneblja, a to je ona iskonska potreba da "komšiji crkne krava".

Ovo možda zvuči malo ograničeno, ali u eri u kojoj je alfa i omega francuskog fudbala Pari Sen Žermen, klub daleko manje tradicije i veličine od Olimpika, klub koji svoju dominaciju bazira na ogromnim finansijskim sredstvima vlasnika iz Katara, svaki drugi tim iz ove zemlje jedva čeka šansu da mu pravi zazubice.

Svi znamo kolika sredstva je PSŽ uložio u svoj tim u poslednjih nekoliko godina kako bi konačno stigao do trofeja u Evropi, nije pomoglo ni 222 miliona za dovođenje samo jednog fudbalera prošle godine, dok s druge strane, tim koji vredi manje od tog igrača, ima priliku da ga se domogne.

Stvar je prosta, Olimpik Marsej bi titulom šampiona Lige Evrope poslao jasnu poruku omraženom rivalu iz prestonice – džaba vam novci!

Foto: Getty images

A tu je još jedan motiv. PSŽ nije jedini rival kluba iz Marseja, tu je i imenjak Olimpik, a postoji li idealnija prilika da se i njemu "napakosti" od osvajanja evropskog trofeja na njegovom stadionu.

Postoji li savršeniji trenutak da Olimpik Marsej postane prvi francuski klub koji je osvojio Ligu Evrope/Kup UEFA i po ko zna koji put pokaže da kada je u pitanju međunarodna scena, nema mu ravnog u domovini.

Naravno, sve ove motivacije bazirane na nekim "ljudskim" osnovama neće ništa značiti ukoliko svaki igrač Olimpika iz Marseja se ne povede onim što ga čini fudbalerom i sportistom, želja da se pobedi i postane prvak. A s obzirom kakav rival ih očekuje, bez takvog impulsa neće imati šansu.

"Imamo poprilično slabe šanse da pobedimo, ali daćemo sve od sebe da uspemo. Za nas je velika stvar što igramo protiv Atletika. To je klub koji je igrao u dva finala LŠ u poslednje četiri godine, a ne tako davno je osvojio LE. Ali finale u Francuskoj je fantastična prilika. Nijedan francuski tim nije osvojio ovaj trofej, bilo bi izuzetno ako uspemo da postanemo prvi", rekao je trener Olimpika Rudi Garsija.

Atletiko je apsolutni favorit na kladionicama, prebogat je iskustvom, ali kada je u pitanju jedan meč, 90 minuta (potencijalno 120) posle čega nema popravnog – sve je moguće.

Foto: Getty images

Bez obzira na neospornu prednost u individualnom, ali i timskom kvalitetu koji Atletiko poseduje u odnosu na Marsej, nema sumnje da nas očekuje izuzetno neizvesna utakmica i žestoka borba.

Atletiko je specijalista za ovakve susrete, niko ne zna bolje da odigra na rezultat od Simeoneovog tima, ima pouzdanu odbranu, izuzetan vezni red i fantastičan napad, ali ni Marsej nije bez aduta, posebno u sredini i ofanzivi.

"Želimo trofej jer smo se mnogo borili proteklih sezona, igrali finala, ali nismo mogli da ga osvojimo. Sada je vreme da konačno to učinimo i usrećimo navijače. To je finale i svašta može da se dogodi. Nema favorita. Istina je da imamo iskustvo igranja u finalima, ali mislim da su šanse 50 odsto jer detalji mogu da odluče ishod", rekao je vezista Atletika Koke.

Marsej je ušao u najbolju formu u najvažnijem trenutku sezone i sigurno da njegovi igrači neće podbaciti u meču karijere. Nema sumnje da će im trener Garsija dozvoliti punu slobodu da uživaju u ovom susretu, a upravo u tome bi mogla da leži njihova najveća snaga. Naravno, kada su za igru raspoloženi Dimitri Paje i Floran Tovan.

Kada igraju sa punom slobodom deluju prosto nezaustavljivo, a to je na svojoj koži najbolje osetio nemački Lajpcig. Zvuči nadrealno da je jedan francuski klub pet puta na jednom meču zatresao mrežu nekog tima iz Bundeslige.

Međutim, problem za Olimpik je što retko slavi van svog Velodroma. Dok je kod kuće dobio osam od devet mečeva u Evropi ove sezone, van Marseja je trijumfovao samo jednom – 2:1 u Bilbau.

Trojica ključnih igrača Atletika:

Foto: Getty images

Jan Oblak – slovenački golman brani u životnoj formi. Jedan je od najboljih čuvara mreže u Evropi. Proteklog vikenda je odbranio penal u završnici meča čime je omogićio pobedu Atletiko kod lokalnog rivala Hetafea. Primio je najmanje golova od svih kolega u LaLigi, svega 20 na 37 utakmica, a u LE tek četiri na osam mečeva, sačuvavši svoju mrežu potpuno na četiri utakmice. Ipak, Oblak bi mogao da bude "adut" Marseja ukoliko budu odlučivali jedanaesterci. Sigurno ga i dalje progone duhovi prošlosti zbog finala LŠ 2016. Nije uspeo da odbrani nijedan od pet šuteva fudbalera Reala.

Antoan Grizman – alfa i omega ovog tima, čovek oko koga se sve vrti u ovoj ekipi i čiji rezultati umnogome zavise od njegovog učinka. Postigao je 19 golova uz devet asistencija ove sezone (4+4 u LE, 2+2 u LŠ), a već uveliko se priča da Barselona skuplja 100 miliona evra kako bi ga dovela na leto. Ono što ovog Francuza čini posebnim je što uspeva da sa takom lakoćom pokazuje svoj napadački talenat u ekipi u kojoj apsolutna baza igre odbrana. Osim toga, rođen je za velike utakmice što je posebno pokazao pre nekoliko nedelja protiv Arsenala kada je svojim golo omogućio Atletiku fantastičnih 1:1 sa igračem manje usred Londona.

Dijego Kosta – šta reći za čoveka koji je u karijeri postigao skoro 200 golova, a koji je uprkos svom statusu "gol mašine" jednako opasan kao asistent (namestio više od 60 pogodaka)? Nije igrao fudbal više od pola godine, a onda se vratio kao da nije pauzirao nijedan jedini dan. Međutim, golovi nisu jedina korist koja Atletiko ima od momka iz Brazila. Poznat po svom prgavom temperamentu Kosta je specijalista za podizanje motivacije tima i nerviranje rivala. Nisu mu strani trenuci ludosti kada bukvalno prebije rivala u duelu, ali mu se zbog jedne stvari mora odati svo poštovanje, nikad se nije žalio ni kad dobije batine. Za njega će meč sa Marsejom imati poseban značaj jer još uvek nije osigurao svoje mesto u selekciji Španije za Svetsko prvenstvo u Rusiji predstojećeg leta. Kosta je napustio Atletiko nakon dugo čekane titule prvaka Španije 2014. Nema sumnje da će želeti da zacementira svoj status legende "jorgandžija" i trofejom u LE.

Trojica ključnih igrača Olimpika:

Foto: Getty images

Luiz Gustavo – verovatno najbolje pojačanje u Francuskoj ove sezone. Brazilac je prebogat iskustva iz Bundeslige, a tamo znaju kako se dobijaju veliki mečevi. Iako po prirodi zadnji vezni, on će svakako biti ključni odbrambeni faktor u timu iz Marseja protiv moćnog napada Madriđana. Čovek koji je skupio više od 40 nastupa za reprezentaciju Brazila se toliko dobro snalazi na poziciji štopera da ga trener Garsija u poslednje vreme skoro isključivo i koristi u odbrani, iz koje i kreće sve dobro u ovom timu. Vrhunski osećaj za start, besprekorno čitanje igre, perfektno pozicioniranje i skoro savršen pas, čine Luiza Gustava možda i ključnim faktorom ovosezonskog uspeha Olimpika u Evropi.

Dimitri Paje – nema potrebe opisivati izuzetan talenat koji poseduje ovaj momak. Ako je neko sposoban da probije jednu od najbolje organizovanih odbrana u Evropi i nadmudri jednog od najboljih golmana na kontinentu, to je onda Paje. Najbolji asistent u Francuskoj ima skoro nepogrešiv pas iz sredine, a osim kreativnosti, brutalno je opasan iz prekida, kako iz slobodnih udaraca, tako i iz kornera. On je direktno odgovoran za nekoliko ključnih golova koji su Marseju asfaltirali put do Liona.

Floran Tovan – njega to verovatno nije mnogo utešilo, ali nije mala stvar biti zvanično treći najbolji igrač u Francuskoj. Njegovo partnerstvo na terenu sa Pajeom je nešto što plaši svakog rivala. Sa 26 golova i 18 asistencija je ubedljivo najproduktivniji igrač Olimpika ove sezone, a ne beži ni od odgovornosti u odbrani pa često pomaže kolegama u denfazivi izuzetnim osećajem za start. Ovaj momak je zvezda u usponu evropskog fudbala. Nije se proslavio u Engleskoj pre nekoliko godina, ali nastupima u Marseju samo pokazuje da Njukasl jednostavno nije bila najbolja sredina za njegov talenat. Svojim prepoznatljivim prodorima koji protivnički bekovi ne uspevaju da isprate neodoljivo podseća na Arjena Robena. Obratite pažnju na ovog momka i na predstojećem Mundijalu. Nema sumnje da bi lako mogao da bude tajno oružje izuzetno talentovanog tima Francuske.

A. Kovačević