Estonija, Kazahstan, Azerbejdžan. Jesmo li naučili lekciju?

Srbija 2017. godine možda poimence nije jaka kao ona selekcija Jugoslavije koja je terorisala Mađarsku u baražu kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 1998. godine a posle Mundijala u Francuskoj igrala nerešeno sa Brazilom 1:1.

Jugoslavija je tada završila u kvalifikacijama iza Španije. Na Svetski kup u Francuskoj se posle 12:1 sa Mađarskom u dve utakmice potajno išlo sa velikim apetitima i timom koji su činili Stojković, Jugović, Mijatović, Savićević, Mihajlović i drugi majstori 'zanata'.

To vreme danas deluje davno zaboravljeno jer su pobede protiv slabijih reprezentacija vojevane mnogo više rutinski nego što je to slučaj od početka ovog veka do sada. Od Eura 2000. Jugoslavija, Srbija i Crna Gora i na kraju Srbija nemaju nijedno učešće na Evropskim prvenstvima, a preskočili smo i Mundijale u Japanu i Južnoj Koreji 2002. i Brazilu 2014. godine.

Getty Images / Mijatova preèka

Od tog Eura 2000. desili su se razni Azerbejdžani, Estonije, Kazahstani, Jermenije, Finske... Da su plasmani na velika takmičenja zavisili od utakmica protiv Nemaca, Francuza, Italijana, Portugalaca, Španaca pa da se i kaže "Ok, jači su, imaju i mnogo više para i mnogo jače lige", ali su neretko porazi od slabijih selekcija bili kobni po našu.

Sada smo blizu plasmana na Svetsko prvenstvo na radost svih u fudbalskoj Srbiji, a Moldavija nije bila jedan od onih autsajdera koji to protiv nas nisu bili. Dve rutinske pobede nad njima po 3:0.

Druga u Beogradu posebno zadovoljava jer je Srbija pokazala motivisanu, agresivnu i dobru igru do samog kraja. Uprkos vođstvu od 3:0, jurili su srpski igrači i četvrti gol do poslednjeg zvižduka. Protiv Moldavije je delovalo kao da smo konačno naučili lekciju.

Jesmo li zaista i šta je sve bilo potrebno da bi se to desilo?

Getty Images

Srbija danas zauzima 42. mesto na rang listi FIFA. Neposredno pre nego što je prošlog maja selekciju preuzeo Slavoljub Muslin Srbija je bila 55. na rang listi; pre dve godine, još gore, 66. mesto.

Reprezentacija se jedno vreme nalazila u društvu Zelenortskih Ostrva, sada delimo poziciju sa Rumunima, a iza nas su Japan, Australija i Danska, ispred Paragvaj, Češka i Nigerija.

Posle 1998. godine, čuvene "Mijatove prečke" i nesrećnog gola Edgara Davidsa, nacionalni tim nije otišao dalje od grupe Svetskih prvenstava. Slobodan Santrač je tada otišao sa mesta selektora, a kormilo je posle kraće epizode Milana Živadinovića preuzeo Vujadin Boškov.

Boškov je vodio reprezentaciju do eliminacione faze EP 2000. u kojoj se kao i dve godine ranije isprečila Holandija. Kada su svi očekivali osvetu za Mundijal u Francuskoj desio se het trik Patrika Klajverta, a Ivica Kralj je ukupno šest puta vadio loptu iz mreže, Jugoslavija je demolirana na terenu i demoralisana u narodu.

Sledile su kvalifikacije za Svetsko u Japanu i Južnoj Koreji 2002. godine na koje Jugoslavija nije otišla jer je zavrišila treća u kvalifikacionoj grupi sa Rusijom, Švajcarskom, Slovenijom, Farskim Ostrvima i Luksemburgom.

Rusija sa 23 i Slovenija sa 20 bodova su završili ispred Jugoslavije, a remi sa Slovenijom 1:1 i gol Zahovića u nadoknadi vremena su označili kraj za Jugoslaviju u tim kvalifikacijama. Pobeda i garantovan baraž, domaći teren, teret favorita i borbeni Slovenci su zaustavili Jugu.

Getty Images / Dejan Saviæeviæ kao selektor SCG

Još pre 15 godina je počela da se sve češće ponavlja ona "Danas svi igraju fudbal i nema slabih ekipa". Kada je na Svetskom prvenstvu u Japanu i Južnoj Koreji Senegal savladao Francusku sa 1:0 svi su u neverici klimali glavom.

Iznenađenja je bilo i pre toga. Setite se golčine Sandeja Oliseha i nemoći Zubizarete sa Mundijala u Francuskoj kada je Nigerija pobedila sa 3:2 favorizovanu Španiju. Ali kada iznenađenja počnu da se ponavljaju onda postaju pravilo.

To je počelo da se posle 2000. dešava našoj selekciji. Usledile su kvalifikacije za Evropsko prvenstvo u Portugalu 2004. godine i... Azerbejdžan i Finska. U grupi sa Italijom sve su oči bile uprte u mečeve sa "Azurima" sa kojima je Srbija i Crna Gora remizirala u oba meča po 1:1.

Azerbejdžan se tu 'ušunjao' na mala vrata i prvo remi 2:2, a onda za četiri dana dva šoka, 7. juna 2003. godine poraz od Finske 3:0 i 11. juna jedan koji je još teže pao, od Azerbejdžana 2:1.

Dve manje ubojite selekcije opet su došle glave Jugoslaviji zaustavljenoj u kvalifikacijama. Prvenstvo je osvojio autsajder, Grčka. Loš fudbal, ali titula je titula.

Getty Images / 16:1 pre odlaska na Mundijal 2006

Očekivanja su još jednom doživela plimu pred Svetski kup 2006. godine u Nemačkoj kada je tim Ilije Petkovića koji se kladioničarski mogao nazvati timom "od nula do dva gola" plasirao na prvenstvo bez poraza i sa samo jednim primljenim golom u kvalifikacijama (16:1).

Favorit grupe je bila Španija, ali je Srbija i Crna Gora igrala protiv Španaca makar do remija, a protiv svih ostalih na pobedu i recept je bio uspešan. Sve do grupne faze takmičenja i utakmica sa Holandijom, Argentinom i Obalom Slonovače ekipa je igrala iskusno.

Sa tog prvenstva doduše jeste posebno bolan poraz od 'Gaučosa' iz Gelzenkirhena na koji nema potrebe previše podsećati.

Ipak, mora se priznati, nacionalni tim je radio ono što je bilo potrebno u kvalifikacijama da bi gotovo rutinski završio ispred Španije koja se saplela protiv Bosne i Litvanije i zbog tri remija završila u baražu.

StarSport / Kazahstan zadao glavobolje

Austrija i Švajcarska geografski od Srbije nisu daleko. Pre deset godina, 2007. godine nisu se činile tako dalekim ni kada je reč o Evropskom prvenstvu u dve zemlje. Havijer Klemente na mestu selektora, deset bodova iz tri četiri meča na početku kvalifikacija za Euro 2008. uključujući i Azerbejdžan izgledali su kao da smo naučili svoju lekciju.

I onda opet poraz od manje selekcije 24. marta 2007. godine. Kazahstan u Almatiju. Oni koji do tada nisu bili čuli za Kairata Aširberkova, Murata Sujumagambetova i Nurbola Žumaskalijeva, tada su definitivno postali svesni postojanja trojice igrača.

Upravo su Aširberkov i Žumaskalijev davali golove za 2:0 protiv Srbije, a Žigić je nešto manje od pola sata pred kraj meča samo uspeo da ublaži poraz na 2:1. Srbija je još jednom završila na trećem mestu iza Poljske i Portugala.

Ovakvi rezultati su utoliko teže pali jer je Srbija i Crna Gora u godinama pre toga imala dobre rezultate mlađih selekcija, finaliste protiv Italije iz 2004. i baš te 2007. godine novo finale protiv Holandije. Dva srebra, ali solidan zalog za budućnost i garancija da i u seniorskoj konkurenciji dolaze bolji rezultati.

Getty Images / Antiæeva najveæa pobeda

Novi preporod su bile kvalifikacije za Svetski kup 2010. godine kada je Srbija igrala verovatno najlepši fudbal u poslednjih dvadesetak godina i ekipa koju je predvodio "Mister" Radomir Antić.

Krasić, Jovanović, Stanković, Kolarov, Vidić, Ivanović, Kuzmanović, Pantelić, Žigić i Milijaš su igrali za ekipu koja je igrala lep fudbal, brzo po bokovima i pred kojom su u kvalifikacijama padale Austrija, Rumunija, Farska Ostrva i Litvanija.

Poraz od Francuza i remi sa njima kasnije nije bio rezultatski bitan jer je Srbija rapsodijom protiv Rumunije na "Marakani" od 5:0 u velikom stilu čekirala karte za Južnu Afriku.

Posle Rumunije jeste došao poraz od Litvanije 2:1, ali ovoga puta nije bio važan jer se znalo da Francuzi idu u baraž. Poraz od autsajdera da, ali je rezultat bio tu pa onda niko za njega nije mario.

Srbija se čak i protiv Francuza držala dobro dok u drugom poluvremenu nije ostala bez energije a Anri i Anelka obezbedili Francuskoj tri boda u Sen Deniju. Protiv ostalih: Austrije, Rumunije, Farskih Ostrva i Litvanije uvek je mirisalo na gol.

Vrhunac te ekipe je bila pobeda nad Nemačkom na Mundijalu od 1:0, kada se Lane Jovanović dobro snašao u šesnaestercu Nemaca i doneo Srbiji najveću pobedu od osamostaljenja. Da li zbog "srpskog inata" ili nečeg drugog, tek utakmice protiv Gane i Australije su donele neku drugu priču a Srbija je stala u grupi, sa tri boda protiv Nemačke.

Starsport

Već naredni kvalifikacioni ciklus doneo je novo otrežnjenje. Estoniju. Ni pobede nad Farskim Ostrvima nisu ono što su nekad bile, govorilo se u šali posle 3:0 na početku kvalifikacija za Euro 2012 u Poljskoj i Ukrajini.

Da se retko uči na tuđim greškama Srbija je pokazala kada je Zenjov šokirao Italijane vodećim golom za Estoniju. Bonući i Kasano su do kraja preokrenuli na 2:1, a u Srbiji je svima bilo krivo što Estonci nisu otkinuli "Azurima" makar bod.

Osmog oktobra 2010. godine nama su otkinuli sva tri pobedivši očajnu Srbiju sa 3:1 i to posle preokreta. Usledila je svima poznata Đenova i službenih 3:0 za Italiju, remi sa Estonijom i kao šlag na torti – poraz od Slovenije 1:0 i srpsko "doviđenja" još jednom velikom takmičenju.

O ovim svežijim takmičenjima u pohodu na Brazil se pored Belgije i Hrvatske nije moglo. I Makedonije.

Posle uvodnih remija sa Škotima, očekivao se napet meč, a desilo se torpedovanje Velšana sa 6:1. Nakon te utakmice je delovalo kao da je Srbija gotovo siguran putnik u Brazil sve dok Belgija u Beogradu sa 3:0 nije pokazala ko je gde, a Makedonija kasnije to potvrdila sa 1:0.

Getty Images / Od 'Novozelanðana' se još uvek oèekuju rezultati

Na Evropsko prvenstvo u Francuskoj prošle godine nismo otišli posle, mnogi će reći, sramne odluke da se nakon provokacije Albanaca u Beogradu sa dronom i zastavom "velike Albanije" u Lozani oduzmu tri boda i da Albanija dobije službeno 3:0. Srbija je tada otišla u 'minus', a kasnije pobeda protiv Albanije u gostima nije bila nikakva uteha jer su Danci, Albanci i Portugalci završili ispred Srbije.

Na stranu čuvena šampionska titula Danske iz 1992. godine, realno gledano, danas je jedino Portugal zvučno ime u toj grupi.

Srbija 2017. godine ima 15 bodova tri meča pre kraja kvalifikacija za Mundijal u Rusiji. Prva je u grupi i u subotu je ostvarila rutinsku pobedu protiv Moldavije i predstoje Irska, Austrija i Gruzija. Tri utakmice smo daleko od Mundijala, možda i manje ako uspemo do tri boda protiv Irske.

U fudbalu je pravilo da se velika takmičenja osvajaju pobedama nad velikim ekipama, ali se do velikih takmičenja najčešće dolazi pobedama nad onim malim. Srbija se do sada spoticala više puta baš protiv tih malih ekipa i krajnje je vreme je da se to ispravi.

Možda se nekom i ne dopada način igre ili rešenja koja forsira selektor Srbije Slavoljub Muslin, ali je večito pitanje da li je bitnije "umiranje u lepoti fudbala" ili rezultat.

Dok pristiže generacija Novozelanđana od koje se još mnogo šta očekuje, Muslin za sada uspešno vodi A selekciju do Mundijala u Rusiji, a da li smo zaista naučili nešto iz višegodišnjih grešaka, 'Orlovi' će imati šanse da pokažu večeras protiv Irske, 6. oktobra protiv Austrije i naročito 9. oktobra kada ih čeka još jedan autsajder – Gruzija.