Dinastija iz Torina – najbolji Juventus u istoriji

Juventus je 2012. godine okončao monopol milanskih rivala i uspostavio dinastiju koja suvereno vlada Kalčom već šest sezona u nizu.

Iako pogled na tabelu pokazuje da su Roma i Napoli bili verovatno nikad bliži, niko nije doveo u pitanje ostanak Skudeta u Torinu.

U međuvremenu, tim Masimilijana Alegrija je odbranio i Kup, a fantastičnu sezonu moći će da zaokruži na savršen način – titulom šampiona Evrope.

Kroz istoriju je Juventus imao nekoliko spektakularnih generacija, "Stara dama" je imala periode dominacije od 1930-ih, preko 70-ih i 80-ih do 90-ih i prve decenije novog milenijuma.

Sve one su donele ukupno 62 trofeja – 33 Skudeta, 12 Kupova Italije, sedam Superkupova, dve titule prvaka Evrope, tri Kupa UEFA, jedan Kup pobednika kupova, dva UEFA Superkupa i dva Interkontinentalna kupa.

Ove generacije su glavne konkurente u borbi za zvanje "najbolje svih vremena" imale u "Velikom" Torinu iz 40-ih koja je tragično prekinuta avionskom nesrećom, te nekoliko generacija Milana iz ere Silvija Berluskonija i Intera iz 60-ih podvođstvom Helenija Herere.

Mnogi će podsetiti i na dominaciju Đenoe s početka prošlog veka, ali je tada fudbal bio daleko od igre koja je postao sredinom istog milenijuma.

Foto: Getty images

Međutim, bez obzira na sve ove veličine, aktuelna generacija Juventusa bez problema pretenduje na status istorijske. Samo jedan klub je imao sličan niz u ligama "petice", nezaboravna era Olimpika iz Liona 2001-2008, ali nijedan klub nije uspeo da dominaciju kod kuće prenese i na međunarodnu scenu.

Tim čiji je temelje izlio sadašnji menadžer šampiona Engleske Čelsija Antonio Konte je od uspostavljanja "diktature" u Italiji postepeno napredovao i na evropskoj sceni, pa su tako u poslednje tri godine igrači Juventusa dva puta došli do finala Lige šampiona.

Konte i njegov naslednik Masimilijano Alegri su osvojili po tri Skudeta, pa su ispred njih u istoriji samo Đovani Trapatoni, Fabio Kapelo i Marčelo Lipi.

Alegri nije bio prva želja Juventusa kada je otišao Konte, ali je presudila želja navijača. To se ispostavilo kao "džekpot" s obzirom da je tokom tri sezone doneo klubu sedam trofeja.

Njegova taktička fleksibilnost, detaljna priprema za svaki meč, te neke pomalo i neočekivane i vrlo hrabre odluke pogurale su Juve na korak od triple krune ove sezone. Bez obzira na učinke igrača individualno, koji su svakako poneli najveći teren, jasno je da je ključni faktor uspeha "Stare dame" upravo Alegri.

Foto: Getty images

On nije mnogo menjao sistem koji je uspostavio Konte, samo ga je unapredio i podigao na veći nivo stvorivši od Juventusa novu evropsku silu.

Nemoguće je ne primetiti zanimljiv "recept" koji je Alegri primenio. Odbrambeni bedem nose Italijani – Đorđo Kjelini, Leonardo Bonuči i Andrea Barzalji, na bekovskim pozicijama su Brazilci – Dani Alves, Aleks Sandro, dok napad predvode Argentinci – Paulo Dibala, Gonsalo Iguain.

Alegri je od Barseloninog "tehnološkog viška" 35-godišnjeg Alvesa učinio jednim od ključnih igrača tima, pronašao savršenu poziciju za Miralema Pjanića posle pet godina u Romi, a našao savršeno mesto i za Marija Mandžukića, kojem je poziciju centarfora preuzeo Iguain.

Vratio je Hrvata na mesto levog krila, poziciju koja ga je dovela do Bundeslige, na kojoj je opet eksplodirao i ogromnim doprinosom timskoj igri bio možda i ključni faktor u borbi za finale LŠ.

Iako je letos ostao bez Pola Pogbe i Alvara Morate, Alegri je opet stvorio tim koji je bio bez konkurencije na Apaninima, pa i šire.

Prodaju Pogbe za rekordnih 105 miliona evra iskoristio je za dolazak napadača kao rođenog za ovaj tim – Iguaina. "Rupu" u sredini odlaskom Francuza je zatvorio sa još jednim iskusnim igračem iz Kalča Pjanićem, a odbranu "ojačao" dovođenjem Mehdija Benatije.

Foto: Getty images

"Širinu" tima je obezbedio potpisivanjem Marija Lemine i Huana Kvadrada, pa se nije ni osetio odlazak Simonea Zaze, Maurisija Isle, Ernaneša i Roberta Perejre.

Alegri je već imao rešeno pitanje odbrane – Bufon, Kjelini, Bonuči i Barzalji su već predstavljali dominantan kvartet koji je samo "osvežio" dolazak Benatije i Alvesa. Juve se nije oslanjao isključivo na odbranu u Italiji i LŠ, ali je ona bez obzira na to predstavljala ključ.

Najvažniji deo tima koji je Alegri morao da dovede na visok nivo je vezni red, s obzirom na odlazak višegodišnjeg "motora" ekipe Pogbe. Dolazak Pjanića je bio logičan potez, ali se BiH reprezentativac nije odmah uklopio.

To je omogućilo rivalima da kontrolišu vrha tabele u prvim mesecima, dok se bivši vezista Rome nije "pronašao". Postepeno je preuzimao kontrolu igre u svoje ruke i uskoro postao kreator Juventusove igre na nivou Pogbe ili čak Pirla iz ranijih godina. Sa pet golova i osam asistencija je bio jedan od najzaslužnijih za novi Skudeto.

Međutim, ono što je Juventus opet učinili evropskom velesilom je argentinska veza u napadu. Dibala i Iguain su vrlo brzo postali jedan od najboljih napadačkih tandema u Evropi, koji je na skoro svakom meču slamao rivale. Zajedno su bili praktično nezaustavljivi, a postigli su kombinovano 34 gola uz deset asistencija.

Foto: Getty images

Tokom šest sezona Juventus je oborio nekoliko rekorda – napravili su niz od 33 uzastopne pobede, a u svakoj od šampionskih sezona su osvojili bar 84 boda.

Takođe, u svakoj od šest sezona su "bjanko-neri" su imali najbolju odbranu, na čak 121 utakmici u tom periodu nisu primili gol, a sledeći najbolji rezultat je 79 utakmica.

Juventus je tokom ovih šest godina zabeležio 166 pobeda uz 41 remi i tek 20 poraza u 227 mečeva u Seriji A. Za Kontea i Alegrija je igralo ukupno 66 fudbalera, a oni su postigli 441 i primili tek 137 golova.

"Stara dama" je postizala 1,9 golova po utakmici, a primala samo 0,6, te osvajala 2,4 boda po meču.

Alegri je već postao legenda Juventusa, a ukoliko njegov tim 3. juna savlada Real Marid u finalu Lige šampiona u Kardifu, postaće i besmrtan, jer “Stara dama” čeka na evropsku krunu od 1996. godine.