"Dok se Stefan nije rodio, tenis mi je bio broj 1"

"Dok se Stefan nije rodio, meni je tenis bio broj jedan. Svi su radili oko mene, žrtvovali se za mene i moje uspehe, i odjednom se to promenilo. Nije da to nisam želeo, baš suprotno. Jer, nije suština da se sve vrti oko vas celog života. Trudio sam se da uzvratim tu pažnju i ljubav, i žrtvu ljudi koji me okružuju. Nisam više sam, imam sina, suprugu, porodicu, i izuzetno sam zahvalan na blagoslovu da budem otac", istakao je Đoković.

Najbolji srpski sportista u istoriji naglašava da mu razvojenost od porodice, zbog tipa profesije kojom se bavi, najteže pada, ali i da se trudi da se prilagodi uz pomoć najbližih.

"Nema odgovora na pitanje kako uspevamo da nadoknadimo činjenicu da sam često odsutan, van kuće. To je briga koju ima svako ko neguje takav životni stil, ko putuje, i ima takvu profesiju. Nema pravila u našem slučaju, u smislu koliko puta zovem kući, kako se osećam...Taj nedostatak zajedničkog vremena je možda i najteža stvar koju imamo kao porodica. Ali, trudimo se da to prilagodimo koliko možemo", iskren je Novak.

Istovremeno, Đoković se trudi i da održi kontakt sa svim ljudima koji su učestvovali u njegovom odrastanju, kao i da se uvek oslanja na svoje vaspitanje, kao i da se trudi da to prenese na svog sina i porodicu.

Getty Images

"Trudim se da održim odnose sa ljudima iz mog okruženja i sa onima koji su učestvovali u mom odrastanju. Na primer, dok sam skijao sa bratom Markom na Karamanu, sreli smo njegovog prvog učitelja skijanja, gospodina Dragana. Družili smo se sa njegovim sinom Lukom. Lepo je i potrebno čuvati veze iz detinjstva. Kako prema prijateljima, još više prema porodici. Roditelji su mi davali bezuslovnu podršku kada sam počinjao da igram tenis, i na tome sam im jako zahvalan. Trudim se da taj odnos bude skladan, da izvučem najbolje stvari iz vaspitanja koje sam dobio i da te vrednosti prenesem na svog sina i porodicu".

Kaže i da se trudi da bude najbolji mogući muž, otac i teniser, za šta kaže da jeste zahtevno, ali ne i nemoguće.

"Sad sam u fazi u kojoj se trudim da budem najbolji mogući, muž, otac i teniser. To jeste zahtevno, ali ne i nemoguće. Svako se trudi da bude najbolja verzija sebe. Tako je slučaj i sa mnom. U isto vreme, ne mogu svakog dana da budem na 100 odsto svojih sposobnosti i u svakoj ulozi da dam svoj maksimum, iako se trudim. Ne mogu onoliko da dam, koliko neko drugi očekuje od mene. Ali, uvek mogu da dam onoliko koliko sam od sebe očekujem", smatra Nole i dodaje, "Meni i Jeleni je jako bitno da Stefan bude zdrav, da ima najbolje moguće uslove za razvoj. U skladu sa tim, mi prilagođavamo sve što je oko njega, uključujući i moj tenis. Imamo sklad i tu vrstu prioriteta".

Getty Images

Osvajač dvanaest Grend Slemova kaže da je svestan podrške koju dobija, a isto tako i da ume nekada da 'kida živce narodu'.

"Svestan sam podrške koju dobijam i svestan sam koliko nekada kidam živce narodu, pošto mi to oni neretko prenose kada se sretnemo na ulici. Kažu mi kako su se iznervirali zbog nečeg što su videli u mom meču, zbog nekog poraza i slično. Čujem razne komentare i dok sam na terenu, i osećam ogromnu podršku, njihovu emociju i želju da pobedim. Znam da me mnogo ljudi gleda iz Srbije i to mi daje snagu. Na primer, desi se da u toku meča osetim da sam udario glavom u zid, da mi je teško, pa se setim koliko je
ljudi uz mene. Onda osetim taj nalet energije i sve postane drugačije, bolje. Iskreno sam zahvalan ljudima što me podržavaju".

Posle spomenutog 'kidanja živaca' uglavnom usledi i gomila kritika, a Đoković veruje da svako ima pravo na svoj stav i da poštuje svačije mišljenje.

Getty Images

"Poštujem svačije mišljenje, svako ima pravo na svoj stav. Konstruktivna kritika meni može dosta da pomogne. Ja to prihvatam sa pozitivne strane. Međutim, ne osvrćem se na neke priče za koje znam da nemaju smisla. Znam ko sam, odakle sam došao, kuda idem i gde se nalazim. Gledam da svoju pažnju usmerim na svoj razvoj i na svoju porodicu. Svako od nas ima pravo na svoje izbore, na način na koji pristupa životu, razmišljanju i to treba poštovati", napominje osvajač rekordnih 30 Masters titula.

I pored svega što je postigao u karijeri i dalje tenis igra s stom strašću i ljubavlju kao i pre dve decenije.

"Nastavljam da igram tenis sa istom strašću i ljubavlju koje sam imao i pre dve, tri, šest godina... I kao pre dvadeset, kada sam prvi put uzeo reket u ruke. Tenis u meni izaziva jaku emociju, i dok je god tako ja ću nastaviti da igram. Prvo mesto je i dalje jedan od ciljeva. Želim da se vratim na tu poziciju, ali mi to nije glavni prioritet. Biću presrećan ako prvo mesto dođe kao posledica mojih dobrih rezultata i igara. Naravno da to i želim. Isto tako, želim da napredujem i da imam dugogodišnju karijeru. Ne vidim u sebi kraj, iako ulazim u 30. godinu. Imam još dosta toga da postignem, i da dokažem sebi i drugima. Ali, svesno uzimam u obzir i sve druge stvari koje se dešavaju u mom životu. Ne mogu sebe da odvojim profesionalno kao tenisera, i privatno kao oca i muža, sina, brata, drugara. To sve zajedno mene čini kao jednu ličnost, kao celinu", zaključio je Đoković.