Petrović: Silazak sa postolja 1995. velika greška

Petrović je dodao da on lično nikada ne bi doneo takvu odluku.

Hrvati, koji su osvojili bronzanu medalju, odlučili su tada da napuste postolje i ne slušaju himnu "Hej Sloveni" i nikada više nisu osvojili nijednu medalju na velikim takmičenjima.

"Znam da je iz dvorane postojala telefonska veza s Banskim dvorima gde je sedeo Tuđman i dogovoreno je solomonsko rešenje. Ide se uzeti medalja, ali će se nakon toga napustiti podijum. Bila je to politička odluka i gledano sa ove vremenske distance, pogrešna. Ja lično to nikad ne bih uradio'', rekao je Petrović za "Večernji list".

Tada je krenulo hrvatsko prokletstvo na velikim takmičenjima, ali Petrović ne smatra tako.

"Ne bih rekao. Mi smo više ispaštali zbog vlastitih propusta. Na Evrobasketu 2003. primili smo dva nesrećna koša protiv Rusa, a na Evrobasketu 2005. nismo zagradili jednu odbijenu loptu od promašenog slobodnog bacanja. Godine 2001. u četvrtfinalu protiv domaćina Turske imali smo +19 u 27. minutu, pa smo izgubili. Dakle, u tim smo situacijama bili vlasnici svoje sudbine", dodao je.

Na pitanja zašto je Srbija košarkaška nacija, a Hrvatska nije, imao je spreman odgovor

"Nismo negovali kult reprezentacije na pravi način, a i dogodilo nam se da je na Saboru HKS 1995. godine jedan čovek posekao sve živo što je vredelo. Nakon četiri osvojene medalje – olimpijskog srebra, jedne svetske i dve evropske bronze, on je izlobirao smenjivanje Lalića, Novosela i Nakića, i postavio nove ljude. Od tada nas nije bilo na postoljima. Tu govorim o sada već bivšem predsedniku Danku Radiću koji je neko vreme vladao iz senke, a onda je i formalno postao prvi čovek hrvatske košarke".

Za to vreme, Srbija je razvijala svoje igrače, za razliku od hrvatskih klubova.

"Tu smo zapeli u začaranom krugu. Ako se uprava nekog kluba odluči da će biti razvojni klub, onda trener ne može dobiti otkaz nakon sedam poraza. Jer, ako on zna da će dobiti ‘nogu’ ako mu se to dogodi, on će uzeti ‘olinjalog’ plejmejkera koji će mu pomoći da pobedi neku utakmicu radije nego da stane iza nekog mladog igrača s kojim će gubiti. Dok nisam postao pouzdan plejmejker, ja sam izgubio mnogo utakmica i prvenstava, ali je moj trener u to vreme bio Mirko Novosel. Imao je na raspolaganju osam godina, od kojih smo u prvih šest gubili", zaključio je Petrović za "Večernji list".