NBC: Zašto niko ne govori o ’Novak slemu’?

Srpski teniser postao je na Rolan Garosu prvi igrač u istoriji koji u isto vreme drži sva četiri Gren slema na tri različite podloge.

Takođe, Đoković je posle Dona Badža i Roda Lejvera tek treći čovek u istoriji tenisa koji u isto vreme drži sva četiri najveća turnira.

„Novak Đoković se, kao što možda znate (a možda i ne), trenutno nalazi u najvećoj seriji u istoriji Open ere. To deluje kao da nije moguće ubrzo pošto su Rodžer Federer i Rafael Nadal redefinisali veličinu jednog tenisera, ali to se dešava. Đokovićeva relativno sigurna pobeda protiv drugog igrača sveta Endija Marija u finalu Rolan Garosa mu je donela četvrti uzastopni Gren slem. To se nije dogodilo od Roda Lejvera 1969. godine, samo godinu dana pošto su turniri počeli da dozvoljavaju profesionalcima da se takmiče sa amaterima. To je bilo, da tako kažemo, drugo vreme“, piše Posnanski i dodaje:

„Kada je Tajger Vuds osvojio četiri velika turnira u nizu nazvali smo to ’Tajger slem’ i slavili smo. Kada je Serena Vilijams osvojila četiri u nizu nazvali smo to ’Serena slem’ i slavili smo. Kada je Đoković pobedio Marija njegovo osvajanje četiri Gren slema u nizu jedva da je propraćeno u većem delu svetskog sporta. Niko ne govori o ’Novak slemu’. Čak i unutar tenisa, većina medija se fokusira na činjenicu da je osvojio sva četiri Gren slema u karijeri – on sada ima Rolan Garos pored tri Vimbldona, dva US opena i šest Australijan opena. To je sjajno, ali to se u skorijoj prošlosti dešavalo. Andrea Agasi je to uradio. Rodžer Federer je to uradio. Rafael Nadal je to uradio. Ipak, niko od njih nije osvojio četiri Gren slema u nizu.“

Getty images

Brojni mediji proteklih godina su se bavili pitanjem zbog čega Novak nije voljen kao Rodžer Federer i Rafael Nadal, a sada je već jasno da većini medija ne odgovara činjenica da je jedan čovek srušio dominaciju koju su izgradili Švajcarac i Španac.

„Đokoviću nikada nije bilo lako da pridobije simpatije zbog jednog očiglednog i jednog manje očiglednog razloga. Očigledni razlog je: robio se u eri Federera i Nadala. Ta dva titana nisu ostavila mnogo kiseonika bilo kome drugom. Federer – Nadal je bilo sve u tenisu. Izvlačili su najbolje jedan iz drugog. Šta još vam je bilo potrebno? Od 2006. do 2010. Federer i Nadal nisu osvojili samo dva Gren slema. Đoković je osvojio jedan, a Del Potro drugi. I nikoga nije bilo briga, to su bile anomalije. 2011. godine Đoković se probio, osvojio je tri Gren slema, pet Mastersa, dobio je 41 uzastopni meč i ono što je najvažnije dobio je 10 od 11 mečeva protiv Federera i Nadala. To je uradio dok su Federer i Nadal dobijali legendarni status i niko nije želeo da vidi kako padaju. Delovalo je da na svakom turniru Đoković igra ulogu negativca. On je igrač koji je okončao Rafinu dominaciju na šljaci. On je igrač koji je dva puta sprečio Federera da osovji rekordni osmi Vimbldon“, daje nam Posnanski deo odgovra na pitanje iz naslova. „Đoković je sve to izdržao. Ali, tu je još jedna stvar. Đokovićeva briljantnost nije lako uočljiva kao Federerova i Nadalova. Ako je Federer lepota, a Nadal snaga, šta je Đoković? Ne može se opisati jednom rečju. Kontraš? Konstantan? Njegovu genijalnost nije lako opisati. To je ritern servisa direktno u patiku rivala. To je njegovo vraćanje tri vezana udarca koji su izgledali kao vineri. Udarac po udarac, Đoković nikada na promašuje. Nekada je teško pronaći magiju u zaslepljujućoj efikasnosti u Đokovićevoj igri. I onda neko pokuša da osvoji poen protiv njega skraćenom lopticom. Endi Mari možda i najbolje na svetu izvodi skraćene udarce. Svakako je jedan od najboljih. Odlično skariva taj udarac, mekano udara lopticu iz svake pozicije na terenu. To je jedno od najvećih oružja u njegovom arsenalu. Pokušao je to da izvede u nekoliko navrata u finalu Rolan Garosa, a Đoković je svaki put stigao do loptice i izveo magiju. Mari pošalje dobru skraćenu loptuci na njegovu desnu stranu, Đoković je stigne i udari viner dvoručnim bekhendom. Mari udari mekani poluvolej na levu stranu, Đoković stigne do loptice i udari forhend viner. Mari je čak slao skraćenu lopticu dok je Đoković bio van terena, to bi bio poen protiv bilo koga drugog na svetu. Đoković nekako uspe da stigne i to i nekako prebaci dijagonalom pogodivši liniju. Kada Đoković igra kao što je igrao protiv Marija, tada vam pada vilica na zemlju dok gledate njegovu umetnost. Fantastično je to gledati, kada neko okuša protiv nejga da odigra kratku lopticu i izazove ga da uradi nešto neverovatno. U tim trenucima on je graciozan kao Federer i inventivan kao Mekinro. I onda se meč vrati u normalu. Đoković nastavlja da udara lopticu kroz protivnike u teniskom mečevima koji su slični bokserskim. Kao gledalac poželite da igrač odigra kratku lopticu samo da bi ste videli još nekoliko neverovatnih udaraca.“