Vanja Marinković za B92 – može li zen da pomogne Partizanu?

Ove sezone crno-belima ne ide kako treba, pa tako ni Marinkoviću, kojem je sa 18 godina pripala kapitenska traka. Vanja je u novogodišnjem intervjuu za B92 govorio o dosadašnjem toku sezone, o tome kako se nositi sa pritiskom, ali i o tome kako radi na sebi na terenu i van njega – trenutno čita knjigu ’Zen i samuraji’, a možda su upravo mir i samurajska disciplina i hrabrost ono što je trenutno neohodno crno-belima.

Partizan je trenutno pretposlednji na tabeli ABA lige sa skorom 6-11 – isti skor imaju Olimpija i Igokea, a na poslednjem mestu je Sutjeska.

“Veoma teška polusezona je iza nas – loše smo počeli ovu sezonu, tako smo i završili godinu. Imali smo šansu da se uključimo u borbu za plej-of, peto mesto nam ni sada nije daleko, ali borba za doigravanje nije toliko realna kao što je to bio slučaj pre pet-šest kola“, počinje Marinković priču za B92.

Nekoliko poraza na strani verovatno je uticalo i na samopouzdanje ekipe.

“Pravo da ti kažem – nije nekoliko, nego su svi porazi na strani bili na dve-tri lopte. To jeste ostavilo određeni uticaj na nas – da smo barem izvukli dve ili tri pobede, situacija bi bila drugačija. Videlo se da smo stegnutiji protiv Mega Leksa, zatim i na gostovanju MZT-u i u meču sa Igokeom. Sve se nekako loše spojilo, nažalost“.

Starsport

Na molbu da objasni koji je glavni problem, Vanja kaže:

“Ne mogu da lociram glavni problem, da ti kažem ’to i to’. Jednostavno, da smo imali barem jednu pobedu na strani, siguran sam da bi bila skroz druga priča. Kada pobediš u gostima, onda i kod kuće igraš sa više sigurnosti i samopouzdanja“.

Pitanje koje se samo nameće glasi – kako krizu prevazići?

“Razgovarali smo, ali nema tu izmišljanja tople vode – još jači rad, još veće zalaganje i moramo da popravimo hemiju u ekipi, mada je ona i sada dobra. Samo tako možemo da se iščupamo iz ovoga“.

Marinković će devetog januara tek napuniti 19 godina, a na njega je pao veliki teret, i na parketu i van njega.

“Loša je sezona... U stvari, nije loša, teška je – mnogo se stvari promenilo. Ja sam kapiten i, zajedno sa starijim igračima poput Vitkovca, trudim se da sve ovo iznesemo. Kada mi je potrebno da se smirim, onda razgovaram sa porodicom, devojkom ili nekim od bliskih prijatelja. Oni su mi neka vrsta ventila – kada se ’napunim’, pričam s njima kako bih se ’ispumpao“.

Starsport

Marinković ove sezone prosečno beleži 7,1 poen, 2 skoka i 1,2 asistencije – očekivalo se više, a i Vanja je svestan da mora da napreduje.

“Osim fizičke spreme, najviše treba da radim na driblingu, kontroli lopte, dodavanju, kao i na prodoru. Ostajem da radim i individualno – to nisu klasični treninzi, dođem dvadesetak minuta ranije i radim. Onda posle treninga vezujem trojke iz mesta i iz driblinga – ne znam tačan broj, ali šutiram dosta“.

A koji ti je najdraži način da postigneš koš?

“Trojka“, kratko i jasno uz osmeh kaže Vanja.

Marinković je rođeni “napadač“, pa je logično da su mu i košarkaški uzori na toj liniji.

“Moj idol je Kobi Brajant, ali njegov način igre je nerealan, ne može se to kopirati. Sada volim da gledam Karija, a u Evropi mi se dopada Kit Lengford jer je raznovrstan – sjajan je napadač sa mnogo opcija, šut, prodor“.

Starsport

Van parketa Vanja je povučen momak, kaže da nije često napolju i dodaje:

“Više volim da sam kod kuće sa devojkom i porodicom. Igram jednu igricu, ’Hearth Stone’ se zove, kartaška je igra, to igramo mi u klubu. Sada trenutno čitam knjigu ’Zen i samuraji’, a čitao sam dosta i Bukovskog, volim ’Bludnog sina’, a dopao mi se i roman ’Kad su cvetale tikve’, odličan je“.

Kao i brojni košarkaški putevi, i Vanjin je počeo na lokalnom terenčetu.

“Počeo sam zbog brata da se bavim košarkom – prvo smo igrali basket u parku u kraju, a onda sam poželeo i da treniram. Ne igram više basket – voleo bih, ali stvarno nemam vremena“, kaže Vanja i dodaje da mu je Indijanapolis 2002. godine jedno od prvih košarkaških sećanja koje ga je inspirisalo.

Ponekad Vanja dozvoli sebi da sanja, ali ne preteruje.

“Maštao sam o prvom timu Partizana. Sada mi je velika čast što sam kapiten, sledeća stanica jeste A tim Srbije, onda negde u Evropu. Ne znam šta tačno, uvek želim da idem korak po korak“, zaključio je Marinković za B92.

Saša Ozmo (@ozmo_sasa)