Babović za B92: Partizan? Mislim da sam tada zaslužio ugovor

Babović može da pokrije sve tri spoljne pozicije – kaže da se najkomotnije oseća na poziciji beka, mada češće igra plejmejkera.

“Rekao bih da sam primarno dvojka, ali igrao sam na pleju sticajem okolnosti u juniorskim danima, pa mi ni ta uloga nije strana. Trenutno više igram na kecu nego na dvojci, ali mislim da mi najviše leži pozicija beka, pre svega zbog visine (197 cm) i fizičke konstitucije. Ipak, u poslednje vreme mi je svejedno da li sam na jedan ili dva“.

A šta čini dobrog organizatora igre?

“Pored svih fizičkih, tehničkih i atletskih sposobnosti, plejmejker treba da bude vođa – da u svakom trenutku zna šta je njegovoj ekipi potrebno za pobedu. Jednostavno, da bude trenerova produžena ruka na terenu, najpouzdaniji igrač“.

Božidar je inteligentan igrač koji razume košarku, ima dobar pregled igre i solidan šut iz mesta, ali u njegovoj igri ima još mnogo prostora za napredak.

“Mislim da mi je najveća mana to što nisam atleta, a to se u današnjoj košarci sve više traži. Na tome najviše moram da radim, ali i na svim ostalim elementima igre“.

Babović je odrastao u Partizanu, u sezoni 2013/2014. osvojena je i juniorska titula, a on je bio MVP finalnog turnira. Ipak, nikada nije zaigrao u seniorskom timu crno-belih.

“Nikada mi niko iz kluba nije rekao ni reč u vezi sa profesionalnim ugovorom, jednostavno su me ignorisali. Bio sam razočaran, ponikao sam u Partizanu i oduvek mi je cilj bio da stignem do prvog tima, ali eto, nažalost nisam uspeo. Nije mi bilo lako, svašta mi je prolazilo kroz glavu u tim trenucima. Osećao sam se kao da sam razočarao i klub i sebe, ali sa druge strane mislim da sam uradio dovoljno u mlađim kategorijama kako bih zaslužio ugovor. Ali dobro, to je sada završena priča“.

Ipak, njegova izgradnja u crno-belom dresu učinila ga je raznovrsnim i timskim igračem.

“Počeo sam da treniram u Partizanovoj školi košarke gde se tada potencirala timska igra, a ne individualizam. Tu sam i pokupio naviku da razigravam saigrače – smatram da je košarka timski sport u kojem moraju svih pet igrača da učestvuju, a ne da se vrti igra oko jednog ili dvojice. To je moja filozofija igre koju i dalje poštujem, iako mi neki zameraju da previše igram za druge, a malo napadam koš. Nikada me nije interesovala lična statistika, koliko ću dati poena, imati asistencija, ko je došao da me gleda, nego razmišljam samo o tome da dobijemo utakmicu“, objašnjava Babović.

Nije prošao u Partizanu, potom je potpisao ugovor sa Metalcem, ali je prošlu sezonu proveo na pozajmici u subotičkom Spartaku.

“Nisam imao veliku minutažu, ali to je bila moja prva seniorska sezona i veliko iskustvo. Naučio sam prošle godine mnogo toga, morao sam da radim mnogo više od svih kako bih dobio šansu. Takođe, naučio sam da moram da koristim svaki minut ili sekund na terenu kako bih stekao poverenje trenera“.

Babović je bio član nacionalnog tima Srbije do 20 godina koji je letos osvojio zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu.

“Mnogo mi je značilo leto sa reprezentacijom posle takve sezone, pogotovo na polju samopouzdanja. Drago mi je što smo osvojili zlato i što naša generacija konačno počinje da se afirmiše – nismo imali rezultate na U16 i na U18, ali sada smo sve to naplatili“.

Starsport

Selektor u reprezentaciji bio mu je Vladimir Đokić, sa kojim će sarađivati i na klupskom nivou u Metalcu. U pripremnom periodu Babović je zaradio minute i dobro ih koristi.

“Đokić je perspektivan trener, izuzetno posvećen košarci i svom poslu. Obraća pažnju na svaki detalj i neprestano nam ukazuje šta treba da radimo da bismo postigli bolji rezultat. Čini mi se da ima poverenje u mene i to mi mnogo znači. Imamo mladu ekipu, a sezona je duga, tako da mislim da će biti prostora za svakog igrača, uključujući i mene“, kaže Babović i dodaje:

“Treninzi su naporni, dosta se trči, ali navikli smo se i shvatili da je sve to za naše dobro. On nikad nije zadovoljan, konstantno nas tera da radimo još jače i još bolje – mislim da ga to odvaja od drugih trenera. Ume da motiviše ekipu, pogotovo za velike utakmice, mada nama u reprezentaciji nije bila potrebna veća motivacija od Evropskog prvenstva i igranja u nacionalnom dresu“.

Veliki je broj igrača koji se ’izgube’ negde između juniorske i seniorske košarke.

“To jeste teška tranzicija, pogotovo kada ne prođete u matičnom klubu. Razlika je pre svega u fizičkoj snazi, ali i u taktici. Treneri su zahtevniji u svakom pogledu – agresivnosti na lopti, na prvom dodavanju, pomeranju na strani pomoći, uglavnom je zahtevnije u svim elementima jer se u ozbiljnoj seniorskoj košarci svaka greška skupo plaća“.

Babović nikada nije imao jednog košarkaškog uzora, ali je pratio sve domaće šampione.

“Ugledam se na naše asove Đorđevica, Danilovića, Bodirogu... U suštini, na sve koji su pravili velike rezultate. Trudim se da u budućnosti budem kao oni, to je san svakog dečaka koji počne da trenira košarku“, zaključio je Babović za B92.

Saša Ozmo (ozmo_sasa)