Još korak do finala: Novak ili Marin, Stan ili RF?

Osim jednog od najvrednijih trofeja u tenisu, svaki od njih čevorice bori se da dokaže još nešto.

Novak od 2007. godine igra barem polufinale u Njujorku, ali je najčešće padao u završnici, što sada želi da promeni i da drugi put u karijeri osvoji tri Gren slem trofeja u sezoni, a Čilić nastoji da pokaže teniskom svetu da prošla sezona nije bila slučajnost.

Vavrinka je u Parizu već odbacio reputaciju ’one Slam wonder’ i sada hoće dodatno da se približi najboljima, dok Federer sa 34 godine traga za 18. Gren slem titulom koja mu izmiče već više od tri godine.

Novak Đoković – Marin Čilić

Beta/AP

Na prvi pogled, Đoković je apsolutni favorit u predstojećem polufinalu – dobio je svih 13 međusobnih okršaja, većinu bez naročitih poteškoća, a takav je bio i poslednji sudar na Vimbldonu (6:4, 6:4, 6:4). Međutim, u poslednje dve runde Novak je bio izuzetno nervozan i nezadovoljan svojom igrom – izgubio je po set od Bautiste Aguta i Felisijana Lopesa.

Sa osnovne linije Đoković je mnogo čvršći nego što je to bio slučaj u Sinsinatiju, ali na poslednja dva duela zatajili su mu servis i donekle njegovo najjače oružje – ritern. Upravo će to biti jedan od ključeva za okršaj sa Čilićem, koji se muči cele ove sezone, ali je u Njujorku postepeno podizao formu i u maratonu sa Congom pokazao je deo igre koja mu je prošle godine donelo titulu. Servirao je fenomenalno, naročito u kriznim situacijama, i ponovo je nastojao da hvata lopticu relativno rano sa obe strane i da bude taj koji će diktirati poene.

Uz spomenuti ritern, preovlađujći šablon poena biće važno polje za ishod – Đoković ne sme da bude isuviše pasivan i da dozvoli Čiliću da ga otera iza osnovne linije, pošto bi u tom slučaju imao problema. Novak je mnogo brži, više mu odgovaraju dugi poeni u kojima se mnogo trči i igra po širini, pa će se truditi da takav model poena bude što ćešće zastupljen – ako bude tako, pobeda je znatno bliže.

Đoković se prethodne dve godine mučio po vrućini u polufinalnim mečevima – prvo je u pet setova savladao Vavrinku, a zatim je ispao od Nišikorija. Ove godine početak gradnje krova na stadionu Artur Eš donosi senku na teren ranije nego što je uobičajeno, a i meč će zbog vremenskih neprilika u četvrtak početi dva sata kasnije nego što je planirano – umesto u 15 sati, počeće u 17 časova po lokalnom vremenu (23.00 po srednjoevropskom).

Obe te činjenice trebalo bi da olakšaju posao Đokoviću, kojem ne bi bilo prvi put da podigne formu u završnici turnira i da bude na maksimumu kada je najpotrebnije – to se dogodilo baš pre dva i po meseca na Vimbldonu.

Rodžer Federer – Stan Vavrinka

Beta/AP

U Njujorku nije igrao finale još od 2009. godine i poraza od Huana Martina del Potra, a Federer od tada nije bio u boljoj formi u Njujorku nego sada. Zastrašujuće dobro igra – bekhend mu je stabilan, voleji neverovatni, a servis mu je na nivou iz najboljih dana. U dosadašnjem toku turnira nije izgubio ni set, a jedini iole ozbiljan test imao je u osmini finala sa Iznerom, ali ga je uspešno rešio (7:6, 7:6, 7:5).

Sa druge strane, Vavrinka je do osmine finala bio neubedljiv, sklon bezrazložnim greškama i oscilacijama u raspoloženju. Ipak, zahvaljujući lakom žrebu bez problema je stigao do četvrtfinala, a tu je konačno delovao kao dvostruki Gren slem šampion – koncentrisano, energično, brzo. Tipično svojom igrom lako je izbacio Kevina Andersona, koji se istrošio u pobedi nad Marijem.

Vavrinka je pobedio Federera na Rolan Garosu, u poslednje dve godine postao je novi teniser i novi čovek, ali i dalje stoji činjenica da nikada nije savladao Rodžera na betonu.

Videćemo da li će Vavrinkina igra sa osnovne linije biti dovoljno moćna dovoljno dugo da natera Federera da sumnja u sebe – ako se to dogodi, Rodžerovo donošenje odluka postaće slabije, a bekhend nesigurniji. Ipak, Federer je za sada delovao savršeno u svakom smislu, od servisa do kretanja.

Rodžer jeste favorit, ali postoje stvari koje prognozu otežavaju. Prvo, Rodžer je u poslednjih nekoliko godina često bivao superioran u ranim fazama najvećih turnira, samo da bi popustio u finišu sa jačim i opasnijim protivnicima. Utisak je da je Federerov nivo samopouzdanja sada previsok da bi se tako nešto ponovilo, ali nikada se ne zna.

I Vavrinka je enigma na svoj način, pa će mnogo zavisiti od toga u kojem izdanju se pojavi na terenu – vere u sebe mu ne nedostaje, ali igra nije baš blistava. Međutim, nije bila ni na Rolan Garosu, pa je u završnici turnira ’poludeo’, pogotovo u finalu. Ako i sada bude tako, Stan bi i te kako mogao da namuči Federera.

Saša Ozmo (ozmo_sasa)