Novak Đoković – sâm protiv svih

Tim rečima Novak Đoković opisao je način na koji je spasao dve meč lopte i pobedio Rodžera Federera u polufinalu US opena 2010. godine.

To veče bilo je možda i presudno da Novak raskrsti sa sobom i da zaključi da može da pobeđuje najbolje na najvećim turnirima. Biće loših dana, biće i poraza, ali neće više biti straha.

U nedelju uveče, pet godina i osam osvojenih Gren slem titula kasnije, Đoković se borio za titulu sa dobro znanim protivnikom. Ovoga puta strah nije stanovao njegovom mozgu, već u mozgu Rodžera Federera – srpski teniser “ušao mu je u glavu“ i to se jasno vidi iz njihova poslednja dva Gren slem meča.

Baš kao i na Vimbldonu, Federer je do finala bio superioran i od mnogih proglašavan favoritom, samo da bi se Novak u okršaju za trofej pokazao smirenijim i stabilnijem. Na kraju, posle tačno 200 minuta igre i nebrojeno emotivnih uspona i padova, Đoković je osvojio svoju desetu Gren slem titulu – 6:4, 5:7, 6:4, 6:4.

Generalno, Rodžer je nastojao da što više skraćuje poene, igrao je izuzetno agresivno i to mu se isplaćivalo u pojednim intervalima meča, ali je za posledicu imalo i greške forhendom u nezgodnim trenucima, na nekoliko brejk lopti npr.

Sa druge strane, Novak je uglavnom pravio idealan balans između umerene agresivnosti i čekanja greške protivnika, ali loptice su mu imale potrebnu dubinu i nijednog trenutka nije dozvolio da u kontinuitetu bude oteran daleko iza osnovne linije.

Da je meč prevashodno dobijen na psihičkom planu, najbolje se vidi iz realizacije brejk lopti – Đoković 6 od 13, a Federer 4 od 23. Uvlačio je sebe Novak u probleme, ali se i vadio iz njih na razne načine – strpljivom igrom, odlučnim napadima... Takođe, prvi set idealna je ilustracija ko je mentalno bolje dočekao susret – Švajcarac je bio neprepoznatljiv, servis ga nije služio, a na mreži je nekoliko puta krajnje nekarakteristično kiksnuo.

Ono što Novakovu pobedu čini još većom jeste to što nije mogao da računa na mnogo lakih poena iz servisa. Za razliku od vimbldonskog finala, Federer je izvanredno čitao Đokovićeve servise i koristio je ranjivost Novakovog drugog servisa za momentalni napad, čak i ravnim udarcima bekhendom, koji je sasvim pristojno funkcionisao (nijednom mu se nije desilo da ramom pošalje lopticu daleko, kao što inače ume).

U prošlosti je Novak znao da se iznervira kada mu servis ne ide u kontinuitetu i da dozvoli da to utiče na ostatak njegove igre. Sada je ipak mnogo iskusniji, prihvatio je tu činjenicu i nastavio da se bori nesmanjenom žestinom. Nagrada za takav stav stigla je kada je bilo najpotrebnije – dva od tri asa odservirao je u važnim trenucima u četvrtom setu, a u poslednjem gemu upravo je sa dva poena direktno iz servisa završio meč, uz prethodno spasene dve brejk lopte na isti način.

Đoković je sa promenljivim uspehom čitao Federerove servise, ali je ponovo ušao u ’zonu’ u pravom trenutku. Ceo drugi set Rodžer je bio bolji, Đokovićev bekhend je nestao i trebalo je da Švajcarac dobije i ranije taj deo igre (kao, uostalom, i Đoković prvi set), a Novak nije iskoristio trenutni pad suparnika u trećem setu, pa je na poklonjen brejk uzvratio istom merom.

To je bio jedini period meča kada Đokovićev govor tela nije bio pozitivan, ali to je trajalo kratko, sve do vođstva Federera 4:3 u trećem setu. Novak je u osmom gemu poveo 40:0, a onda je za šezdesetak sekundi izgubio naredna tri poena.

Suočio se u tom gemu potom i sa dve brejk lopte, ali kao da mu je to bilo potrebno – za nas posmatrače bio je to nevidljiv trenutak, trenutak u kojem je Đoković ponovo počeo da udara slobodnije, da prolazi kroz lopticu i da se kreće sa više energije.

Izvukao je taj gem, a onda je u sledećem proradio spomenuti ritern i do kraja nikuda nije odlazio – hvatao je Novak i neugodne servise Federera po širini, vraćao duboko i one koji su padali na liniju, a tada je napravio brejk i poveo sa 5:4.

Veliko priznanje treba odati i sudiji Evi Azderaki-Mur, koja je nekoliko puta hrabro korigovala odluke linijskih sudija u nimalo naivnim trenucima – recimo, na brejk lopti Federera u gemu u kojem je Đoković servirao za vođstvo od 2-1. Bila je u pravu, bekhend Švajcarac završio je u autu, a bila je u pravu u apsolutno svakoj odluci.

Osim sa velikim rivalom, Novak je morao i da se bori protiv publike na stadionu Artur Eš. Nije ništa novo da Federer ima većinsku podršku, ali stepen nekulture koji su iskazali gledaoci prema prvom teniseru sveta zaista se retko viđa i naterao je brojne novinare i komentatore da otvoreno kritikuju publiku. Aplaudirali su na Novakove duple greške, radovali se glasno posle promašenog prvog servisa, a veliki broj njih napustio je stadion pri vođstvu srpskog tenisera 5:2 u četvrtom setu.

I u tome se videlo stečeno iskustvo, srpski teniser naučio je da ignoriše situaciju u kojoj maltene ceo stadion navija protiv njega. Đoković je na konferenciji za medije bio politički korektan, nije želeo da govori ružno o publici, a utisak je da je imao sva prava na tako nešto. Ipak, Novak nije spomenuo navijače na pobedničkoj ceremoniji, što je inače običaj. Za onakvo ponašanje zaslužili su gore od toga, barem osudu iz usta najboljeg na svetu.

Ali dobro, možda i jeste bolje ne skretati pažnju sa onoga što jeste najvažnije – Novak Đoković napokon je prekinuo loš niz u finalima u Njujorku, svoj drugi US open trofej i te kako je zaslužio. Znanjem, radom i voljom.

Novak je jedan od osmorice tenisera u istoriji sa dvocifrenim brojem Gren slem titula. Diše za vrat Borgu i Lejveru koji imaju po 11 najvećih trofeja, a Roj Emerson beži mu dve titule. Iza su Agasi, Konors, Lendl, Edberg, Beker, Mekinro...

U ovom trenutku, dok Đokovićeva karijera još traje, nemoguće je sagledati grandioznost svega što je postigao, to će biti moguće tek po njenom okončanju. Ali polako, Novače, nikuda ne žurimo, uživamo u vožnji.

Saša Ozmo (ozmo_sasa)