Tenis ostaje bez neca, dobija taj brejk 5. seta?

Međutim, iako je ovaj sport jedan od najpopularnijih na svetu i trenutno se nalazi u zlatnoj eri, zvaničnici žele promene, a sada, neposredno pre početka US opena, priče o inovacijama glasnije su nego ikada.

Novi format tenisa, koji je pokrenut u Australiji, razlikuje se od tradicionalne igre po tome što set osvaja prvi teniser koji dođe do četiri gema – taj-brejk se igra pri rezultatu 3:3, a nema igranja na razliku, niti drugog servisa.

“Novi format menja igru i napraviće pravu revoluciju u tenisu, posebno u klubovima. Danas je vreme od neprocenjive važnosti i novi format je savršen za bilo koju osobu koja želi da uglavi tenis u svoj život pun obaveza. Ljudi žele više pritiska i poena u tenisu, ne žele da se ‘vuku’ kao do sada”, rekao je prvi čovek vladajućeg tela australijskog tenisa Kreg Tili.

Tili je otkrio razlog zbog kojeg je početkom godine pokrenuta inicijativa za dinamičnijim tenisom.

“Pogledajte stadione – tek posle 3:3 u prvom setu ljudi počnu pažljivije da prate.Imamo mnogo ‘praznih’ trenutaka”.

Osim eliminisanja neca, postoji mogućnost i skraćivanja zagrevanja pre početka duela, ali se ove ideje prvo moraju testirati na nerangirajućim i egzibicionim turnirima.

“Sa svime ovime morate biti veoma oprezni”, istakao je Kris Kermod, predsednik Asocijacije teniskih profesionalaca (ATP).

Kris Vidmajer, portparol Teniske asocijacije Sjedinjenih Država (USTA), pod čijim pokroviteljstvom je US open, rekao je da tempo igre može biti ubrzan i da se razrađuju koncepti koji bi takav scenario učinili mogućim. Iako je najavio da momentalnih promena neće biti, pojavila se želja da se konkretno na četvrtom Gren slemu sezone dese promene i na tribinama. Navijačima koji imaju mesta na prvom prstenu gledališta stadiona Artur Eš bilo bi dozvoljeno “šetanje”, pa bi tako mogli da izlaze i ulaze kada hoće, a ne samo tokom pauza nakon tri gema.

“Ukoliko igrači pristanu i ustanovimo pravilo, jedna od prvih stvari koje ćemo uvesti jeste dozvoljeno unošenje hrane i pića na stadion”, dodao je Vidmajer.

Međutim, oni najbolji već su digli glas – Miloš Raonić smatra da je tenis dovoljno uzbudljiv, dok je Jelena Janković bila veoma jasna.

“O, ne. Već imamo dovoljno stresa na samom terenu!”, odgovorila je Jankovićeva na pitanje o promenama.

Godinama u tenisu nije bilo velikih inovacija delom i zbog toga što je svaki aspekt ovog sporta pokriven brojnim organizacijamaca. Od početka 21. veka najveća je bila uvođenje čelendža ili ‘sokolovog oka’ koje dozvoljava igračima da izazivaju odluke linijskih sudija.

Aspiracija ka promenama je uvek bilo – Svetska ekipna teniska liga koju je pokrenula Bili Džin King 1974. godine često je odskakala od regularnih turnira, dok je od prošlog proleća tenis dobio i IPTL ligu zahvaljujući bivšem indijskom teniseru Mahešu Bupatiju.

“Ako želimo da rastemo, naš sport mora da napravi određene promene kako bi se približio navijačima, ali i postao interesantniji onima koji nisu teniski fanovi”, kazala je Ilana Klos, izvršna direktorka jedne od teniskih organizacija – World Team Tennis.

Kermod je već najavio da će sledeće godine napraviti događaj na koji će pozvati osam najbolje rangiranih igrača starih 21 godinu i manje, kako bi se popularizovale nove nade. Grad domaćin još nije objavljen, poznato je da će pravila biti drugačija, da neće biti rangirnih bodova, ali hoće novčanih nagrada.

“Na tom događaju možemo isprobati sve inovacije koje želimo i zbog toga sam uzbuđen. Hajde da vidimo, hajde da ‘izbacimo’ sve tamo i vidimo šta ćemo dobiti”, zaključio je predsednik ATP.

Najveća promena – taj brejk u petom setu Gren slemova?

Turnir koji se igra ne terenima Flešing Medouza jedini je koji u petom setu ima taj brejk i to najviše zbog televizijskih prava i rasporeda prenosa mečeva. Na US openu već godinama je poznata je 'Super-subota' (drugi vikend turnira) tokom koje su na programu dva muška polufinala i žensko finale. Kako se dueli u muškoj kategoriji ne bi odužili i poremetili televizijski redosled uveden je taj brejk petog seta što se u početku činilo kao čudan razlog, ali možda i nije baš tako?

Na ostalim Gren slemovima tradicionalno se peti set igra na razliku, zbog čega smo tokom istorije bili svedoci epskih mečeva dugih i po nekoliko sati. Godine 2010, 24. juna, odigran je najduži meč u istoriji tenisa – Džon Izner i Nikolas Mau na vimbldonskom terenu 18 bili su dva i po dana i ukupno 11 sati i pet minuta, što je rekord koji verovatno nikada neće biti nadmašen.

Amerikanac je dobio uvodni set prvog kola sa 6:4, uzvratio je Mau u naredna dva (6:3, 7:6). Izner je osvojio četvrti set u taj brejku, a dva dana kasnije slavio je sa nestvarnih 70:68 u odlučujućem delu igre. Dovoljno za mesto u istorijskim knjigama tenisa, ali ne i za nasatavak turnira jer je takmičenje završio već u drugoj rundi porazom od Holanđanina Tijema de Bakera osvojivši samo pet gemova.

“Postoje ljudi koji su protiv, ali ja sam za to da se omogući taj brejk u petom setu. Radije bih da malo sačuvam svoje telo”, potvrdio je Izner nekoliko godina posle istorijskog susreta.

Da je postojao dodatni gem koji bi odlučio pobednika sigurno bismo bili uskraćeni za neponovljivi šou, ali bi Izner sigurno imao priliku da se bori za bolji plasman na Vimbldonu. Situacija koja je ličila na tu desila se na Australijan openu 2012. godine – Novak Đoković je osvojio titulu pošto je na terenu protiv Nadala u finalu i Marija u polufinalu proveo više od 12 sati.

Osim što bi omogućio kontrolu satnice, taj brejk petog seta na preostala tri Gren slema povećao bi uzbuđenje, kako kod igrača, tako i kod navijača. Prvi bi znali da jednom napravljenom greškom dovode sebe u problem, dok bi drugi očekivali kulminaciju uzbuđenja na samom kraju. Zbog toga su se čelnici Dejvis kupa, takmičenja koje “žudi” za promenama, odlučili na ovakav korak od 2016. Ovo pitanje nije zaobišlo ni najboljeg tenisera današnjice Novaka Đokovića.

“Svakako sam za uvođenje taj brejka u petom setu u svakom takmičenju. Mislim da bi ovakva promena bila dobra za tenis i igrače”, istakao je Đoković tokom ovogodišnjeg Mastersa u Majamiju.

Čelni ljudi svetskog tenisa uveliko razmatraju promene koje bi označile početak nove ere ‘belog sporta’. Najave opisane u prvom delu teksta svakako ne deluju realno, bar ne u neko dogledno vreme, ali bi ova poslednja (i najveća) verovatno bila korisna. Iako ima pune 34 godine i daleko je stariji od ostalih takmičara iz vrha, Rodžer Federer ne deli njihovo mišljenje.

“To je velika debata i mogu reći da je taj brejk kao šutiranje penala u tenisu – svašta može da se desi. Ne mogu reći da li bi uvođenje bila dobra ili loša odluka, ali u određenim uslovima i okolnostima, duži set može biti bolja opcija”, zaključio je Federer.