Indijanapolis

Tenis je u prestonici američke države Indijana dobijao sve veću popularnost i bilo je potrebno naći odgavarajuće mesto za odigravanje turnira, pošto Vudstok više nije zadovoljavao kriterijume. Nadmetanje je zato premešteno u IRC (Indianapolis Racquet Club), tada drugu najveću dvoranu u zemlji. IRC je upravo tih godina napravio osam kvalitetnih šljakastih terena na otvorenom i bio je idealno sedište za Clay Court Championships. Bolji uslovi doprineli su i dolasku zvučnih imena u “prestonicu amaterskog sporta”, kako nazivaju Indijanapolis. Na zelenoj šljaci IRC-a takmičili su se Bjern Borg, Ivan Lendl, Artur Eš, Džimi Konors...

Prošlo je još pet godina, a turnir je sve više napredovao i ponovo se osetila potreba za još većim stadionom. Godine 1979. sagrađen je ISC (Indianapolis Sports Center), sada poznat kao Indianapolis Tennis Center. Velelpno zdanje zauzimalo je površinu od 526 ari (52600 kvadratnih metara), a glavni stadion sa 9000 hiljada sedišta smatran je jednim od najlepših na Turu.

Sve do 1987. godine stanje je ostalo nepromenjeno, a onda se Sportski centar (ISC) transformisao u Teniski centar, samostalno preduzeće. Radikalna promena odmah je napravljena i podloga je promenjena na 14 od 18 terena. Umesto šljake postavljen je Deco-Turf II, podloga identična onoj na US openu. U skladu sa time, i turnir je dobio novi naziv - U.S. Men’s Hardcourt Championships. Tada je Indi postao nezaobilazna stanica u pripremi pred US open mnogim teniserima. Igrali su Boris Beker, Džon Mekinro, Pit Sampras, Andre Agasi...

U periodu od 1992. do 2006. godine sponzor takmičenja bila je kompanija Thomson Consumer Electronics. Posle godinu dana bez sponzora, turnir se ove godine zvao Indianapolis Tennis Championships Presented by Lilly.

Lilly je farmaceutska kompanija i jedna od najvećih korporacija u celom svetu. Preduzeće je osnovano 1876. godine od strane hemičara Elija Lilija, po kome je i nazvano. Lili je u 2007. brojao više od 40 hiljada zaposlenih, a njihovo glavno sedište nalazi se upravo u Indijanapolisu.

Turnir u Indijanapolisu vrlo je poštovan među teniserima i proglasili su ga “turnirom godine” čak 11 puta. U periodu od 1988-1997 deset puta u nizu i poslednji put 2001. godine.

Ukupni nagradni fond turnira je 525 hiljada dolara, a žreb sačinjava 32 tenisera u singlu i 16 parova u konkurenciji dublova.

Godina 2008.

Rusu Dmitriju Tursunovu nije pošlo za rukom da odbrani titulu osvojenu prošle sezone. Bolji od njega u finalnom okršaju bio je drugi nosilac Žil Simon – 6:4, 6:4. Francuzu je to bilo drugi trofej u sezoni (posle Kazablanke), a četvrti u karijeri. Simon je postao prvi Francuz koji je trijumfovao u Indijanapolisu, a prethodno je Olivije Delaitre stigao do finala 1993. godine. Simon je u poslednja tri seta na turniru spasao svih 17 brejk lopti sa kojima se suočio, što je logično bilo presudno za konačnu pobedu.

“Nemam preterano dobar servis i zato sam uvek psihički spreman kada su brejk lopte u pitanju. Protiv Tursunova sam odigrao najbolji meč na turniru i mislim da se približavam vrhuncu karijere”, rekao je 23-godišnjak iz Nice.

Simon je imao još teških mečeva na turniru. Pobedio je Sema Kverija sa 6:3, 4:6, 6:4, što se može smatrati iznenađenjem, kada se uzme podloga u obzir. Ipak, snažni server iz SAD-a ponovo je pokazao glavnu boljku, slabu kondiciju i fizičku spremu koja ga je već nekoliko puta koštala boljeg rezultata. Pored toga, Simon je neočekivano dominirao u asovima (11-3) i spasao 16 od 19 brejk prilika.

Prethodno je Žil izbacio Tomija Hasa, Bendžamina Bekera i Nikolasa Mija. Nijedan protivnik nije bio naivan, ali Simon je bio u odličnoj formi i fantastičnom upornošću i malim brojem grešaka zasluženo je došao do titule.

Levoruki Tomaž Beluči, osmi nosilac, ispao je već u prvoj rundi od Alehandra Falje sa 3:6, 6:4, 6:1. Ista sudbina zadesila je i sedmog kosturaša Robija Džineprija, koji je izgubio od Pola Kapdevila sa 6:4, 6:2. Fabris Santoro je zaokužio katastrofalan učinak nosilaca, pošto je poražen od Radživa Rama, sjajnog dubl ali slabog singl igrača, rezultatom 7:6, 6:4.

Ne može se reći da se u Indijanapolisu okupio krem svetksog tenisa, konkurencija je bila sasvim prosečna, a u glavnom žrebu bilo je i totalnih anonimusa poput Vong-Sun Juna, Džastina O’Nila i Goa Soede.