Jelena Janković: "Nadam se da je povredama kraj"

Pre svega, uputi nas u svoje zdravlje. Kako se osećaš?

“Dobro mi je. Trenutno nemam nikakvih problema, nema povreda, sve je u redu. Pokušavam da se vratim u formu, naporno treniram, dajem sve od sebe i trudim se da maksimalno spremna dočekam turnir”.

Da li si došla direktno iz Pekinga u Njujork?

“Ne, prvo sam bila kod lekara u Srbiji. Imala sam problema sa listom u Pekingu i primala sam injekcije kako bih mogla da igram. Sada sam konačno prebordila povredu, ali potrebno je vreme da ojačam i budem u potpunosti spremna”.

S obzirom da nisi imala baš najuspešnije leto, šta misliš kakve su ti šanse na US openu?

“Cele godine sam se mučila sa raznim povredama, a sredinom sezone sam čak bila i bolesna. Konačno krenem da treniram 100% i onda ponovo naiđe neka ozleda. Neverovatno je koliko se brzo ispadne iz forme, a onda je potrebno mnogo rada i truda dok dođeš na nivo na kjem si ranije bio. Bilo mi je vrlo teško, ali nadam se da je to prošlost i da ću sada moći da mislim samo o tenisu i svojoj igri”.

Da li te je učešće na Olimpijadi umorilo i koliko to može da utiče na tvoj nastup u Njujorku?

“Dala sam sve od sebe na Olimpijadi, poseban je osećaj kada predstavljate svoju zemlju. Eć sam rekla, bila sam pod injekcijama, a sada samo ćelim da mi se mišiči oproave i da uđem u stari ritam. Vrlo vredno radim, ali neke stvari, poput izdržljivosti i snage, jednostavno ne mogu da se vrate preko noći”

Svaki Gren slem ima neku specifičnost. Šta, po tvom mišljenju, izdvaja US Open od drugih?

“Rekla bih da je to igranje u večernjem terminu, to je zaista jedinstven doživljaj. Sećam se kada sam po noći igrala sa Venus i na 6:6 u trećem setu publika nam je dugo aplaudirala. - neponovljiv osećaj. Volim i navijače zato što se vidi da im turnir mnogo znači, puni su elana i uvek naprave dobru atmosferu”.

Rekla si da si bila u Srbiji pre dolaska u Njujork. Kako se ti, Ana i Novak osećate kada odete kući?

“Ljudi u domovini umeju da cene naše rezultate, podržavaju nas i bude se u rane jutarnje časove samo da bi gledali naše mečeve. Uvek su u toku i pomno prate naše igre. Tenis je, verovali ili ne, trenutno najpopularniji sport u Srbiji, a to je ranije bilo nezamislivo. Mnogo dece, ali i starijih, naglo je dobilo intersovanje za tenis zbog naših uspeha”.

Da li između sebe pričate o svemu tome?

Već smo se navikli i samo radimo svoj posao. Ponašam se kao normalna osoba, želim da vidim porodicu, prijatelje i ne volim da sam uvek u centru pažnje.

Mnogi sportisti kada postignu tako velike podvige ne smeju više da idu kući jer ih bukvalno proganjaju obožavatelji i sl. Imaš li takvih poteškoća?

Nemam, zato što vrlo retko izlazim na mesta na kojima bih mogla da budem ‘viđena’. Idem kući da se odmorim i oporavim od putovanja i turnira. Naravno da se događa da mi ljudi priđu, zatraže autogram ili fotografiju, ali meni je sve to normalno, već sam navikla tako da uošte neosećam pritisak. To je cena koja se mora platiti kad si uspešan.

Da li ti privikavanje na vremensku razliku i dalje predstavlja problem?

“O, Bože, naravno. U Kini je šest sati manje nego u srbiji, pa sam došla ovde i sve mi se poremetilo. Budim se svako jutro u 6h. Već u 8 uveče mi se sklapaju oči i to me strašno iritira. Pokušavam da se prilagodim i nadam se da ću uspeti. Došla sam pre nekoliko dana i svakoga dana mi je bolje. Želim da spavam duže, ali jednostavno ne mogu”.

Koliki pritisak osećaš u vezi sa borbom za prvo mesto na WTA listi?

“Već sam bila prva na svetu, doduše sao nedelju dana, ali eto, ispunila sam taj veliki cilj. Ponosna sam na taj podvig. Uopšte ne osećam pritisak, želim samo da treniram marljivo i da postižem dobre rezultate”.