Felisijano Lopes

Počeo je da igra u seniorskoj kategoriji 1997. godine, ali te ni naredne sezone beležio je loše rezultate čak i na nižerazrednim ’fjučersima’ u Španiji koje je isključivo i igrao. Prvi trijumf došao je u Vigu (šljaka, 15.000 dolara) u avgustu 1999. godine. Pobedio je od poznatijih tenisera Oskara Hernandesa, a u finalu je nadigrao Pedra Kanovasa sa 6:3, 6:3. Do kraja te sezone ušao je u prvih 300.

U 2000. je dogurao do četvrtfinala na tri ’čelindžera’, a prvi vidljiv pomak zabeležio je u 2001. godini. Trijmfovo je na’fjučersu’ u Fišerolu, gde je savladao Venturu i Benetoa, a zatim je u Vinji del Mar (350.000 dolara) došao do četvrtfinala. Bio je to tek drugi Lopesov nastup na ATP turu, izbacio je Adrijana Garsiju i Danijel Elznera, a potom u tesnom dvoboju izgubio od Giljerma Korije – 6:7, 6:2, 7:5. U narednih sedam meseci upisao je samo šest pobeda, a onda se plasirao u finale ’čelindžera’ u Maiji (125.000 dolara). Dobio je četvorticu igrača iz prvih 200 i u finalu izgubio od Jarka Nieminena.

Godina 2002. označila je početak Lopesovog uspona. Došao je do polufinala u Buenos Airesu, pritom dobivši Ornu, Mantilju i Akasusa, zatim je u Delrej Biču stigao dočetvrtfinala, a na Rolan Garosu je zabeležio prvu Gren slem pobedu. Brilijirao je na Vimbldonu, pošto je u prva dva kola igrao pet setova -savladao je Ekonomidisa sa 11:9 u petom, a zatim i Kanjasa (tada 17. na svetu) sa 10:8. Potom je eliminisao tada 24. igrača na listi Rajnera Šitlera, ali ga je potom dobio Andre Sa iz Brazila. Posle tog podviga ušao je u prvih 100 i do kraja sezone učvrstio tu poziciju plasmanima u četvrtfinale Hong Konga i Tokija.

Pružao je promenljive igre u prvom delu 2003., ali je od Vimbldona sve krenulo nabolje. Na terenima Ol Ingland Klaba ponovio je osminu finala i ispao od najtežeg mogućeg rivala – Rodžera Federera. Potom je igrao polufinala u Štutgartu i Kicbilu i oba puta je izgubio od Korije. U Montrealu je dogurao do četvrtfinala, što mu je omogućilo skok u Top 30. Isti rezultat napravio je Beču, Madridu i Bazelu i sezonu završio kao 28. igrač sveta. Lopes je sa favoritima i bolje rangiranim igračima imao dobar učinak – te sezone pobedio je Koreču, El Ajnauija, Šitlera, Srišafana, Moju...

Sledeće godine stigao je do finala u Dubaiju, u kojem je izgubio od Federera. Na Rolan Garsou je ostvario lični rekord, izbacio Lapentija, Kučeru i Lija i u osmini finala izgubio od Guge Kuertena. Na Vimbldonu je u trećem kolu ispao od Karlovića, a u Beču (beton, 658.000 dolara) je došao do prvog i jedinog trofeja u karijeri. Redom su padali Kaljeri, Ulirah, Šitler i Sangvineti, a u finalu je Lopes još jednom pokazao da voli maratonske mečeve. Pobedio je Giljerma Kanjasa sa 6:4, 1:6, 7:5, 3:6, 7:5. Argnetinac mu se za taj poraz revanširao u četvrtfinalu Pariza. Lopes je bio šesti na Turu po broju odserviranih asova (558) i bila je to još jedna dobra sezona za levorukog Španca.

U 2005. je eliminisao Safina i Ančića na Vimbldonu i postao prvi Španac koji je dogurao do četvrtfinala na Vimbldonu posle polufinala Manuela Orantesa iz 1992. godine. Njegov plasman u najbolja četiri osjuetio je Hjuit. Osim toga, sjajan je bio i u Nju Hejvnu, gde je u finalu poražen od Džejmsa Blejka, a igrao je i polufinale u Marseju i još pet četvrtfinala.

Tri godine zaredom Lopes je tapkao u mestu i nije napravio neki podvig koji bi ga lansirao u vrh svetskog tenisa. Nepestano se vrzmao oko 30. mesta na listi, a u 2006. godini je ispao i iz prvih 70. Od februara do juna te sezone imao je samo tri pobede, a na omiljenom Vimbldonu ispao je već na startu od Ivana Ljubičića. Potom je igrao finale u Gštadu, a do kraja godine nije stigao dalje od četvrtfinala bilo kog turnira.

U 2007. je pružao solidne partije i krajem godine se vratio u Top 40. Na US openu je u četvrtoj rundi ispao od Federera, baš kao i u četvrtfinalu u Madridu. Igrao je još polufinale Štutgarta i četvrto kolo Majamija.

Fraza „može da dobije svakog, ali i da izgubi od svakog“ savršeno pristaje Felisijanu Lopesu. Levoruki Španac jedan je od najnestabilnijih i najnepredvidivijih igrača na ATP turu. Ako ima svoj dan, namučiće, čak i pobediti, najbolje tenisere sveta, ali lako mu se desi i da izgubi od totalnih anonimusa.

Lopes poseduje snažan servis i taj udarac mu spada u najjača oružja. Često praktikuje slajs servis sa leve strane, kojim izbaci protivnika sa terena, a onda najčešće bekhend volejom završava poen. Volej mu je inače vrlo dobar, retko promašuje ’zicere’, a, u zavisnosti od raspoloženja, ume da ’izvuče’ i veoma teške loptice poluvolejom.

Lopes ipak ima neke karakteristike koje krase većinu španskih tenisera, specijalista za šljaku. To je konstantno nameštanje i izvlačenje na forhend, koji mu je mnogo bolji od bekhenda. Jedan od američkih TV komentatora opisao je Felisijanov jednoručni bekhend kao „najslabiji u prvih 50“. Vrlo je nestprljiv i živčan, što mu je dosta odmoglo u karijeri.